NA PROMOCIJI KNjIGE KUDA ODLAZE VOLjENI
MILANA IVANTIĆA IZ CRNE BARE
MILANA IVANTIĆA IZ CRNE BARE
DUŠU RASTERETIO
Svečana sala Skupštine opštine Bogatić, proteklog petka, uveče na promociji prve knjige Milana Ivantića iz Crne Bare “Kuda odlaze voljeni”, bila je puna gostiju.
Predstavljanje prvenca Milana Ivantića, koji je zaposlen u hitnoj službi Doma zdravlja u Bogatiću, kao vozač, počelo je uz zvuke orkestra “Abraševića” iz Šapca. O knjizi je najpre govorio pisac recenzije Predrag Belić, naglašavajući da je veoma srećan što je njegov prijatelj vešto složio svoje doživljaje. Veruje da se na ovaj način rasteretio životnih tegoba, koje ga nisu mimoilazile. Za Biljanu Novaković, lektora knjige, materijal nad kojim je satima bdila, nastojeći da svojim doprinosom ne naruši osnovni tok radnje koju Milan opisuje, knjiga je puna emocija, kao bomba koja treba da eksplodira.
- Mene su neka sećanja dugo proganjala. Godinama smo vodili veliku borbu. Mnoga od njih su me porazila, nisam više mogao da se izborim sa njima. Ovaj roman na neki način, moja je ispoved. Ovom knjigom ja sam ih ogolio i dušu svoju rasteretio. Želim da ih podelim sa Vama. Samo da mene više ne pritiskaju i ne more, kaže autor, uveren da će čitaoci njegovog dela, kojim ujedno obnavlja “zatvorenu” izdavačku delatnost KOC Bogatić, pomoći da bar jednu zagonetku u životu reše i zaobiđu jednu nevolju.
Dosta reči hvale čulo se na račun njegovog prijatelja Željka Dragićevića, koji je knjigu veoma dobro ilustrovao, a da ona ugleda svetlo dana najviše su pomogli Kulturno-obrazovni centar Bogatić, Mesna zajednica Crna Bara i Udruženje pisaca “Janko Veselinović”, čiji je Milan odnedavno član.
Predstavljanje prvenca Milana Ivantića, koji je zaposlen u hitnoj službi Doma zdravlja u Bogatiću, kao vozač, počelo je uz zvuke orkestra “Abraševića” iz Šapca. O knjizi je najpre govorio pisac recenzije Predrag Belić, naglašavajući da je veoma srećan što je njegov prijatelj vešto složio svoje doživljaje. Veruje da se na ovaj način rasteretio životnih tegoba, koje ga nisu mimoilazile. Za Biljanu Novaković, lektora knjige, materijal nad kojim je satima bdila, nastojeći da svojim doprinosom ne naruši osnovni tok radnje koju Milan opisuje, knjiga je puna emocija, kao bomba koja treba da eksplodira.
- Mene su neka sećanja dugo proganjala. Godinama smo vodili veliku borbu. Mnoga od njih su me porazila, nisam više mogao da se izborim sa njima. Ovaj roman na neki način, moja je ispoved. Ovom knjigom ja sam ih ogolio i dušu svoju rasteretio. Želim da ih podelim sa Vama. Samo da mene više ne pritiskaju i ne more, kaže autor, uveren da će čitaoci njegovog dela, kojim ujedno obnavlja “zatvorenu” izdavačku delatnost KOC Bogatić, pomoći da bar jednu zagonetku u životu reše i zaobiđu jednu nevolju.
Dosta reči hvale čulo se na račun njegovog prijatelja Željka Dragićevića, koji je knjigu veoma dobro ilustrovao, a da ona ugleda svetlo dana najviše su pomogli Kulturno-obrazovni centar Bogatić, Mesna zajednica Crna Bara i Udruženje pisaca “Janko Veselinović”, čiji je Milan odnedavno član.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
