VEK NAJOMILjENIJEG SRPSKOG ROMANA
“HAJDUK STANKO“ POSVEĆEN TESLI
Za proteklih sto godina roman Janka Veselinovića doživeo više od 100 izdanja u zemlji i inostranstvu. Skupština opštine Bogatić pomogla je štampanje reprint izdanja ovog romana
Kada je, pre više od jednog veka, Janko Veselinović ponudio svoju prvu priču „Vika na kurjaka a lisice meso jedu“, uredniku časopisa „Mi-sli“ Kosti Arsenijeviću, ovaj mu je, posle par dana, vratio rukopis uz obrazloženje, da se mladi uča okane ovog posla i uči decu, a književnicima prepusti pisanje knjiga. Janko je, razumljivo, bio jako razočaran i odmah se požalio svom dobrom prijatelju Jovanu Aleksiću, prvom školskom veterinaru u tadašnjoj Srbiji, koji je bio unuk Haduk Stanka.
- Ubi me prosto kao maljem -rekao je Janko svom prijatelju. Jovan ga je ubedio da sve to što se dogodilo sa pričom smatra kao pakost i neznanje gospodina Arsenijevića. Danas, posle više od sto godina, u vajatu Stanka Aleksića u Crnoj Bari, nalazimo prvo izdanje romana “Hajduk Stanko“ iz 1896. godine. U posveti, na prvoj stranici, zapisano je: „Unuku neumrlog hajduk Stanka, svom drugu iz detinjstva Jovi Aleksiću, poklon od Jaše“.
Čika Janko i Jova su bili veliki i nerazdvojni prijatelji, školovani, ali narodski ljudi, mnogo cenjeni u Mačvi. Jova je umro 1949. godine a, Janko 1905. Dugo je u Crnoj Bari živela baba Jela Jovanova supruga, čak 98 godina, ali je i ona umrla pre dvadesetak godina. Stvari su ipak dugovečnije od ljudi. Hajduk Stankov vajat je preživeo sve bure, ali njega moramo čuvati i negovati ako želimo obnavljati sećanja na znamenite ljude i vreme.
- Ubi me prosto kao maljem -rekao je Janko svom prijatelju. Jovan ga je ubedio da sve to što se dogodilo sa pričom smatra kao pakost i neznanje gospodina Arsenijevića. Danas, posle više od sto godina, u vajatu Stanka Aleksića u Crnoj Bari, nalazimo prvo izdanje romana “Hajduk Stanko“ iz 1896. godine. U posveti, na prvoj stranici, zapisano je: „Unuku neumrlog hajduk Stanka, svom drugu iz detinjstva Jovi Aleksiću, poklon od Jaše“.
Čika Janko i Jova su bili veliki i nerazdvojni prijatelji, školovani, ali narodski ljudi, mnogo cenjeni u Mačvi. Jova je umro 1949. godine a, Janko 1905. Dugo je u Crnoj Bari živela baba Jela Jovanova supruga, čak 98 godina, ali je i ona umrla pre dvadesetak godina. Stvari su ipak dugovečnije od ljudi. Hajduk Stankov vajat je preživeo sve bure, ali njega moramo čuvati i negovati ako želimo obnavljati sećanja na znamenite ljude i vreme.
Najnoviji broj
18. april 2024.
