Vratiti život našim zemljištima

U kiselim neće ništa uspeti, prinosi će biti manji, samim tim biće i manje stočne hrane, a sa manjim prinosima biće i manje novca. Imamo problem kiselosti zemljišta, i mi to ne rešavamo. U regionu Šapca 70 posto zemljišta je “zrelo” za lečenje. To je pseudoglejd.
-Velika kiselost zemljišta uslovljava slabije usvajanje elemenata koji su potrebni za bilo koju biljku. I onako postoji deficit organske materje, zbog smanjenja stočnog fonda, smanjuje se i aplikacija, i usvanje organske materije na našim zemljištima. Potrebno je uraditi smanjenje kiselosti, odnosno povećanje PH vrednosti, a to je moguće učiniti jeftinim metodama. Aplikacija krečnog materijala, a svejedno je da li je saturacioni mulj, kalcijum karbonat iz kamenoloma ili alternativne metode sa zeolitima. Sa druge strane vraćanjem mikrobiologije u zemljište a naučno je dokazano da se 3 do 3,5 tone po izumiranju ostane u zemljištu, kaže poljoprivredni stručnjak Darko Simić.
Sadržaj humusa u zemljištu jedna je od najznačajnijih karakteristika plodnosti zemljišta. Proces stvaranja humusa je veoma složen i dugotrajan proces, a centralnu ulogu u sintezi humusa imaju upravo mikroorganizmi. Početna jedinjenja za sintezu humusa su ostaci uginulih biljaka, životinja i mikroorganizama.
Delimične transformacije ovih jedinjenja vrše sitne životinje koje žive u zemljištu, a za ključni deo transformacija, oko 70 procenata, odgovorni su mikroorganizmi. Međutim, zabrinjavajući su podaci da se sadržaj humusa u našim zemljištima tokom godina značajno smanjuje.