Težak rad, ali jaka vera u budućnost

Udruženje “Edukativno–inkluzivni centar Roma Šabac” koje broji 40 članova, osnovano je 2016. sa ciljem integracije Romske zajednice u širu društvenu zajednicu kao i rad sa Romskim, ali i stanovništvom koje to nije. Prema rečima Romkinje Dragane Stanković Lozić predsednice i jednog od osnivača Udruženja, primarne aktivnosti Udruženja su rad sa mladima obe populacije u cilju povećanja obrazovane dece, i korišćenja beneficija za fakultete.
-U zadnje tri godine imali smo samo jednog studenta koji nam se obratio u vezi afirmativnih mera i sudeći po tome možemo zaključiti da je situacija katastrofalna. Trudimo se da vršimo pritisak na porodice kako bi upisivali decu u škole. Uglavnom im je izgovor manjak novca, što nije dovoljan argument. Imaju beneficije, besplatne udžbenike, i besplatan školski pribor koji mogu da iskoriste – ističe Dragana Stanković Lozić.
Osnovno obrazovanje je obavezno, a ono što Udruženje želi je da osvesti romsku populaciju i “natera” roditelje da poštuju taj Zakon. Prema rečima Dragane Stanković Lozić, Udruženje se trudi da vrši osim na roditelje, pritisak i na Centar za socijalni rad i ostale institucije.
-Kada prosvetni radnici primete da dete ne ide u školu određeni period, moraju da reaguju. U gradu se formira mobilni tim koji će se time baviti, a on će se sastojati od predstavnika Lokalne samouprave, Nacionalne službe za zapošljavanje, Centra za socijalni rad, Koordinatora za romska pitanja i zdravstvene medijatorke. Oni kada odu na teren imaće direktnu sliku i moći će da alarmiraju. Treba da postoje pedagoški asistenti, a mi imamo samo jednog na Letnjikovcu u Stojanovoj školi. Pedagoški asistenti koji će se baviti proverom boravka dece u školi treba da postoje i u predškolskim ustanovama, kao i u ostalim školama. Proveru mogu da vrše i razredne starešine kada primete izostanak deteta iz škole, ali poznato je da retko ko od zaposlenih u raznim institucijama radi svoj posao. Kada bi pet roditelja zbog nedolaska dece u školu platilo novčanu kaznu, videli bismo kako bi ih onda slali u školu umesto na ulicu da prose – navodi Dragana Stanković Lozić.
Poznata “loša strana” roditelja romske populacije je slanje maloletne dece da prose. Za njih Zakon kao da ne postoji.
- Primetila sam jednom prilikom baku kako na centru prosi sa unukom. Pozvala sam odmah i načelnika policije i Centar za socijalni rad. Pomoć organa je taj put zakazala. Takođe, desilo mi se da sam videla ženu sa detetom na ulici kako prosi, te sam je pitala zašto to radi, a ona mi je odgovorila da su “jadni i da nemaju drugi izbor”. Otišla sam da vidim gde stanuje i prvo je nisam prepoznala, a onda nisam mogla da verujem u kakvoj vili živi – dodaje Dragana Stanković Lozić.
Romska naselja su većinom nelegalna i neformalna, a komunikacija između stanovnika, kao ni dogovora nema. Uglavnom su siromašni, pa samim tim žive u neuslovnim kućama u kojima iz raznih razloga ne vode računa ni o higijeni.
-Starijima verovatno nema pomoći, zato treba raditi dosta na deci i mladima. Oni mogu da se promene i izrastu u normalne i zdrave osobe. Starije možemo samo zaplašiti kada je školovanje dece u pitanju i tu se završava njihov udeo. Srpsku i romsku decu takođe, treba što više zbližavati kako bi se diskriminacija smanjila. Roditlji ne treba da vrše diskriminaciju, jer su deca kakva god bila i koje god nacionalnosti bila nedužna – objašnjava Dragana.
Kada su Draganina deca krenula u vrtić, u početku nije bilo problema. Međutim, došao je dan kada su i ona i deca osetila neprijatnost zbog romske nacionalnosti.
- Jednog dana, moje dete je došlo iz obdaništa tužno zato što su joj u vrtiću rekli da joj je koža prljava i čudili se njenoj kovrdžavoj kosi. U pitanju su bili roditelji. Moja ćerka je sa tri godine znala literaturu do trećeg osnovne škole i izuzetno je nadarena. Rekla sam joj da kaže vaspitačici da hoće da pokaže svoje znanje. Tako je i uradila. U jednom momentu deca su dobila zadatak da nauče 20 pesmica za 20 dana. Moja ćerka je svih 20 naučila za dan. Tada su deca, kao i vaspitačica, videli da je ona pametna, što su deca pričala kući roditeljima koji su prestali sa zlobnim komentarima – ističe Dragana Stanković Lozić.
Jedan od većih problema Roma u Šapcu je prvenstveno neobrazovanost, a onda nezaposlenost. Uglavnom žive od prikupljanja sekundarnih sirovina, sezonskih poslova i primanja novčane socijalne pomoći.
-Centar za Socijalni rad dolazi nekad u situaciju da oduzme roditeljima decu zbog loše materijalne situacije. Podržavam hranitljstvo kada dete izopšte iz biološke porodice u kojoj je zastupljeno nasilje ili konzumacija narkotika, ali samo zbog lošeg materijalnog stanja ne. Zar nije bolje da novac koji država daje hraniteljima da roditeljima te dece? – objašnjava Dragana Stanković Lozić.
Prema rečima predsednice Udruženja “Edukativno-inkluzivni centar Roma” afirmativne mere koje su uvedene za decu u srednjim školama takođe nisu dobro rešenje.
-Daju detetu samo zato što je romske nacionalnosti 30 bodova. Prvo, to dete zauzme mesto detetu koje možda za pola boda nije upisalo željeni smer. To je opet diskriminacija srpske dece. Ja sam imala 20 srednjoškolaca dok sam bila koordinator od kojih je školu završilo njih troje. Dete koje je bilo jedva dobro u osnovnoj školi i upisalo četvorogodišnji smer, naravno da ne zna da se snađe i napustilo je školovanje uprkos stipendiji i beneficijama. Ove godine na moju radost, Zakon se menja i usklađuju se i broj ocena i materijalna situacija, a time će se baviti Ministarstvo i Nacionalni savet – objašnjava Dragana Stanković Lozić – i dodaje da je sa Romima jako teško raditi, ali da ne odustaje i da lepu budućnost ove nacije vidi u mladima.
- Kada odem u Romsko naselje biram one za koje znam da će im edukacija dobro doći i da beneficije neće zloupotrebiti i protraćiti. Biće potrebno par godina da se neke stvari promene, ali doći će i taj dan. Mladi su budućnost naše nacije – zaključuje Dragana Stanković Lozić.

Kada Rom dođe u Nacionalnu službu za zapošljavanje ne sme da se izjasni povodom svoje nacionalnosti da ga ne bi odbili kada se bude prijavio za posao. Mi imamo samo dva Roma izjašnjena u Nacionalnoj službi za zapošljavanje od kojih sam jedan ja. Postoji dosta obuka preko Nacionalne službe za zapošljavanje za razne zanate, a možemo i sa školama da se dogovorimo, ali ne vredi. Takođe, bilo koju školu da nazovem i da pitam koliko imaju Romske dece reći će da nemaju podatke. Romi se ne izjašnjavaju, a mi ne smemo da odamo njihovu nacionalnost ukoliko oni to ne žele. U Vukovoj školi je izjašnjeno samo dvoje ili troje dece. Ostali ili neće ili mešaju nacionalnost i veroispovest, pa se izjašnjavaju kao muslimani.

Prema statističkim podacima dobijenim iz Prekršajnog suda Šabac, koji smo kontaktirali povodom broja kazni roditelja romske nacionalnosti zbog neupisivanja dece u osnovne škole, dobili smo podatak da je u toku 2016. godine podneto 80 prijava po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, od čega je rešeno 75. U toku 2017. godine, podneta je 51 prijava, a ostalo nerešenih 29. U okviru broja rešenih prijava, uglavnom su izrečene novčane kazne u iznosu od 5.000 dinara i opomene.