Vesnici novog doba

Danas su samo deo inventara seoskih gazdinstava. Često “samuju” u nekoj ostavi, čekaju svoj trenutak, a kako mnoga domaćinstva ruralnog područja nestaju, sudbina im obično nameni neki mali prostor između starih vitrina i zidova iz kojih dopire boja, miris vlage, ili ih locira među predmetima koje opisuje reč “starudija”. Neke dospeju na smetlište. Da, to je sudbina sekire, a nekada, jako, jako davno, bili su simbol početka novog doba, neizostavni deo života predaka milenijumima pre, imali su titulu prvog oruđa od metala sa širokom primenom kod mnogih grupa naroda. Slikom pred vama, a u praistorijskoj zbirci Narodnog muzeja u Šapcu, svoje mesto našle su upravo te, BAKARNE SEKIRE.
U svoje vreme “preplavile” su Balkan, karpatsko-podunavsko područje i Panoniju. Konačište u našim krajevima (Mačva, Jadar, Pocerina, Posavotamnava) ima 30-ak bakarnih sekira. Bakarne sekire koje su dostupne u našem gradu su predstavnici najranije metalurgije bakra na ovim prostorima.
-Najznačajniji nalaz je ostava na području MZ Štitar, gde je pronađeno 11 sekira. Ovu zbirku otkupio je Narodni muzej u Beogradu, no ona je izgubljena tokom Prvog svetskog rata. U Štitaru su takođe još tri bakarne sekire. Dve od te tri su u našem muzeju, a treća je ponuđena na otkup 2000. godine, ali nije otkupljena i pretpostavljamo da je sada u nekoj od privatnih kolekcija. Još četiri sekire, locirane u Mačvanskom Belotiću, nisu dostupne i deo su privatnih zbirki – pojašnjava Momir Cerović, kustos Narodnog muzeja i rukovodilac Praistorijske zbirke ove ustanove kulture.
Šabački muzej čuva 17 bakarnih sekira. Prema postojećoj podeli, najviše je krstastih sekira, a deo pripada grupi sekira-čekića. Zajedničko im je da potiču iz okoline Šapca i sve su u Narodni muzej stigle poklonom ili otkupom.