POVODOM DANA DOBROVOLjNIH DAVALACA
Sećanje na Dulaća
Bogata istorija Šapca ovenčana značajnim kolektivima i pojedincima, čije je delo daleko prevazilazilo lokalne okvire, uspešno odoleva “napadima” zaborava, no ma koliko “odbrana” bila uspešna, “zub vremena ne prestaje da grize”, te se uvek treba podsećati svega i svakoga značajnog koji je zavredeo da ostane večno u sećanju generacija zahvaljujući promociji istinskih vrednosti.
Govoreći o značajnim ljudima, svi Šapčani mogu ponosno naglasiti kako su sugrađani jednog rekordera, rekordera humanosti, doborovoljnog davalaštva krvi, sugrađani Dušana Blagojevića Dulaća. Iako 62 godine nije dug životni vek, značajno ispod proseka onog i ovog vrmena, Dulać se u nezaborav upisao dajući krv 339 puta, a iz njgovih vena, za one kojima je to značilo spas od crnila smrti, poteklo je 112 litara dragocene tečnosti. Prvi put smrt je pobedio onda kada je ona najjača, na frontu, 1944. godine. Saborcu je spasao život, a potom je još decenijama spremno dočekivao svaki poziv da pomogne, da tamo gde se sluti kraj, stvori novi početak. Dok ga je zdravlje služilo, nije se postavljalo pitanje.
Dobrovoljno davalaštvo samo je deo humanitarnog rada kojim je Dulać izazivao divljenje. Za svoja dela i podvige poneo je titulu “Najplemenitiji Jugosloven”, prestižnu nagradu “Večernjih novosti”, dobivši podršku više miliona građana velike države. Mnogo pre postojanja bilo kakve spasilačke službe, kao dobar plivač, volonterski, samoinicijativno, letnji odmor kraj reke pretvorio je u poziv spasioca. Znao je da prepozna nedovoljno veštog plivača, znao ćudi vode i uvek bio na oprezu, spasivši nekoliko života koji su pretili da se ugase u talasima Save. Bio je radnik za primer u HI “Zorka”, poznati sportista, branio je gol šabačke “Mačve” u godini plasmana u Prvu saveznu ligu 1950. godine, zvanično proglašen najboljim golmanom Druge lige, stajao je među stativama i “Radničkog”, odnsno “Borca”, a kada je odložio svoje kopačke, ostao je da trenira naslednike.
Mnogo bitki protiv smrti je dobio u životu, no jednu nije mogao. Fizički slomljen bolešću, psihički smrvljen porodičnom tragedijom u kojoj je izgubio suprugu i unuku, napustio je ovaj svet maja 1986. godine. Već 32 godine nije među nama, među svojim Šapčanima, no svaki život ima početak i kraj, dok dela između tih trenutaka pišu večnost.
Govoreći o značajnim ljudima, svi Šapčani mogu ponosno naglasiti kako su sugrađani jednog rekordera, rekordera humanosti, doborovoljnog davalaštva krvi, sugrađani Dušana Blagojevića Dulaća. Iako 62 godine nije dug životni vek, značajno ispod proseka onog i ovog vrmena, Dulać se u nezaborav upisao dajući krv 339 puta, a iz njgovih vena, za one kojima je to značilo spas od crnila smrti, poteklo je 112 litara dragocene tečnosti. Prvi put smrt je pobedio onda kada je ona najjača, na frontu, 1944. godine. Saborcu je spasao život, a potom je još decenijama spremno dočekivao svaki poziv da pomogne, da tamo gde se sluti kraj, stvori novi početak. Dok ga je zdravlje služilo, nije se postavljalo pitanje.
Dobrovoljno davalaštvo samo je deo humanitarnog rada kojim je Dulać izazivao divljenje. Za svoja dela i podvige poneo je titulu “Najplemenitiji Jugosloven”, prestižnu nagradu “Večernjih novosti”, dobivši podršku više miliona građana velike države. Mnogo pre postojanja bilo kakve spasilačke službe, kao dobar plivač, volonterski, samoinicijativno, letnji odmor kraj reke pretvorio je u poziv spasioca. Znao je da prepozna nedovoljno veštog plivača, znao ćudi vode i uvek bio na oprezu, spasivši nekoliko života koji su pretili da se ugase u talasima Save. Bio je radnik za primer u HI “Zorka”, poznati sportista, branio je gol šabačke “Mačve” u godini plasmana u Prvu saveznu ligu 1950. godine, zvanično proglašen najboljim golmanom Druge lige, stajao je među stativama i “Radničkog”, odnsno “Borca”, a kada je odložio svoje kopačke, ostao je da trenira naslednike.
Mnogo bitki protiv smrti je dobio u životu, no jednu nije mogao. Fizički slomljen bolešću, psihički smrvljen porodičnom tragedijom u kojoj je izgubio suprugu i unuku, napustio je ovaj svet maja 1986. godine. Već 32 godine nije među nama, među svojim Šapčanima, no svaki život ima početak i kraj, dok dela između tih trenutaka pišu večnost.
Najnoviji broj
18. april 2024.
