Инфо

Берза

  • aero 1.687 ⚫ 0,00%
  • niis 677 ▼ -1,60%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
(21. јун 2018.)
СЕЛО НЕКАД И САД

ЖЕТВА

И некад и сад треперава жега и булке расуте у ђердан врелине ткали су рам за слику жетве. Тада се убирало хлебно зрно погледа упертог у небо. Градоносни облаци су умели самлети и расути зрно и на синију просути глад која је опет многе терала трбухом за крухом у свет, често и далеки. И сада поглед је упрт у небо ...
Давно бабо је оштрио косу и обарао пшеничне влати, нана купила на ужа која су деца простирала а уморни домаћин се враћао да повеже и потом сви заједно денули у крстине. Ужа су претходно плетена од шаша из оближње баре. Све текло као под конац до напола њиве коју су звали Липовице где је дремао грм. У хладу износио се суд са куваним пасуљем и оном чувеном белом сланином, лук и погача а за децу и пита савијуша коју је нана развлачила златним рукама. У плетеном балону чекала студен вода а бабо пио и ракију од десетак гради да како је волео рећи утоли жеђ. Пред мрак све беше урађено а облаци затамнише небо. Би и леда али штета не беше велика тек у горњем снопу. Потом се жито извлачило на гумно где је долазила машина прво на пару а онда и савременија. Бројни радници помажући једни другима купили су сламу и плеву и журно уносили хлебно жито у магазу. Потом се јело и пило и господу захваљивало на дару да се бројна чељад прехрани. И тако са гумна до гумна дуго је трајала жетва и чуо се препознатљиви звук машине која је одвала жито од кукоља како су неки зборили. И сада звучи адекватно.
У новије време комбајни све савременији у дану ураде сав тај посао па многи и сламу покупе у бале те се и са значајно већим приносима храни и више стоке али је помоћи и чељади све мање. Трка за клетим динаром, зборе стари, тешко се добија а глад бива присутна ма колико зрна било. Тако веле времешни.
А беше и бегенисања. Домаћин је делио задатке па су се Гојко и Радојка крадом погледавали, она грабећи плеву а он носећи обилне навиљке сламе. Потом кад дан утихне и небо се окити звездама дуго се крили спод старог дуда где се и роди жеља за прошњом и тако редом. Стварана је нова велика задруга опет погледа упртог у небо. А у једном од Поцерских села оста предање о момку лепом ко слика који је возио задружни трактор који је покретао машину и газдинске ћери коју су чувале слушкиње. Од жар погледа је не сачуваше. Тек усред жетве када се машина заглави одважни момак погледујући нежну девојку похита да застој уклони и у, журби оста без руке. Потом се о игранкама зборило да се пропио и нестао негде преко Саве где се и оженио али до краја остарио сам. На хумку неко му је редовно остављао цвеће. Зар и рећи да је и газдинска ћер остала уседелица. Некад било...
Сада се тек комбајнер и пар радника за утовар џакова појаве и за час нестану у другој њиви једва стигавши да попију једну на брзину. И сад погледа упртог у небо. И тако из дана у дан док се сав посао не поради и дани од Тројица до Видовдана, Илинких жега и тешких ноћи око светог Илије када га по предању сестре Огњена и блажена Марија умирују да штета буде избегнута. Од муња Илије громовника.
Жетва и зрно које је бројне генерације прехранило купили су богатво као зид одбране од глади и невоља које врели летњи дани умеју донети. Сад да причамо о новијим предањима вајде нема. Младих је од села до села све мање а некадашње песме и богате трпезе о вршају само у предању лета давних. Остало је само предање о болном ходу по стрњици и топлим барицама после пљуска по каљавим сокацима. Ту остаје безброј мисли које враћају прелепо платно убирања плода лета које суди о данима до следеће жетве. Која је била и остала симбол и времена и дана који мере годину и дају снагу да се истраје ма колико тешко беше. Остао је да свему одолева само страшљиви поглед у небо које вазда о свему суди. У години која је обилно понела пресудно да како сељани веле до руку дође.

Сретен Косанић

Најновији број

13. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa