KONFERENCIJA ZA NOVINARE INICIJATIVE SELO-GRAD
Pocrnelo crveno zlato
- Malina se otkupljuje po ceni od 80 do 100 dinara, proizvodna cena je od 120 do 130 dinara, a postoje nagoveštaji da će otkup uskoro biti zaustavljen. Prema informacijama sa terena, već juče nekim proizvođačima malina nije otkupljena, a mnogi su odustali i ne beru je. Inicijativa selo grad je ovakvu situaciju nagoveštavala pre četiri-pet godina i upozoravala da ne postoji strategija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Poljoprivrednici su iz stočarske proizvodnje, koja se godinama sistematski uništava, prelazili u malinarsku, odnosno voćarsku proizvodnju. A svaki višak uzrokuje poremećaj na tršištu, od čega najveću štetu trpi poljoprivrednik, ukazao je Dragan Stanković, odbornik Inisijative selo grad u Skupštini grada Šapca, na današnjoj konferenciji za novinare.
On je ocenio da je osnovni problem u činjenici da država nema strategiju u poljoprivredi još od 2011. godine i ne može da obezbedi plasman robe. Tržišna ekonomija u Srbiji ne postoji, a poljoprivrednik ili dobija minimalno ili ne dobija ništa. Rešenje vidi u formiranju poljoprivredne strategije i izvesnosti plasmana, kao i u poznatoj činjenici šta se može a šta ne može izvesti, i u kojim količinama.
- Neprekidno govore kako ne proizvodimo dovoljno u određenim granama poljoprivrede, ali u praksi nije tako. To se sada potvrđuje. Kažu da postoji višak maline sa kojom ne znaju šta će i cena mora da bude takva kakva jeste. Posledica takvog odnosa biće krčenje malinjaka, ljudi će ostati bez posla i prihoda, a to znači da neće moći da izmiruju obaveze ni prema državi ni prema opštini, a ni svojoj porodici. Poljoprivredna proivodnja mora biti raznovrsna, mi se ne možemo samo prosto osloboditi stočarstva i preći u voćarstvo jer posle nekoliko godina dolazi do poremećaja na tržištu. Tako se ne radi ni u jednoj naprednoj evropskoj državi. Tamo se generacije bave jednom vrstom proizvodnje koju samo unapređuju, a ne prelaze igrom slučaja iz, na primer, stočarske u voćarsku, „trbuhom za kruhom“ da bi preživeli, naglasio je Stanković i zaključio da se poljoprivredna proizvodnja ne može bazirati na nekoliko godina već na mnogo duži period.
On je naveo primer 2011. godine, kada je malina bila 200 dinara, dizel gorivo 90 dinara, a đubrivo 30 odsto jeftinije u odnosu na danas. Sada je malina od 80 do 100 dinara, gorivo 160 dinara, a hemija skuplja od 30 do 40 odsto. U tom neodrživom lancu poljoprivrednik samo gubi, a time i država.
- To nije samo ekonomsko pitanje već strateško, pitanje opstanka ljudi na selu i nacije uopšte, upozorio je Dragan Stanković, odbornik Inisijative selo grad u Skupštini grada Šapca.
On je ocenio da je osnovni problem u činjenici da država nema strategiju u poljoprivredi još od 2011. godine i ne može da obezbedi plasman robe. Tržišna ekonomija u Srbiji ne postoji, a poljoprivrednik ili dobija minimalno ili ne dobija ništa. Rešenje vidi u formiranju poljoprivredne strategije i izvesnosti plasmana, kao i u poznatoj činjenici šta se može a šta ne može izvesti, i u kojim količinama.
- Neprekidno govore kako ne proizvodimo dovoljno u određenim granama poljoprivrede, ali u praksi nije tako. To se sada potvrđuje. Kažu da postoji višak maline sa kojom ne znaju šta će i cena mora da bude takva kakva jeste. Posledica takvog odnosa biće krčenje malinjaka, ljudi će ostati bez posla i prihoda, a to znači da neće moći da izmiruju obaveze ni prema državi ni prema opštini, a ni svojoj porodici. Poljoprivredna proivodnja mora biti raznovrsna, mi se ne možemo samo prosto osloboditi stočarstva i preći u voćarstvo jer posle nekoliko godina dolazi do poremećaja na tržištu. Tako se ne radi ni u jednoj naprednoj evropskoj državi. Tamo se generacije bave jednom vrstom proizvodnje koju samo unapređuju, a ne prelaze igrom slučaja iz, na primer, stočarske u voćarsku, „trbuhom za kruhom“ da bi preživeli, naglasio je Stanković i zaključio da se poljoprivredna proizvodnja ne može bazirati na nekoliko godina već na mnogo duži period.
On je naveo primer 2011. godine, kada je malina bila 200 dinara, dizel gorivo 90 dinara, a đubrivo 30 odsto jeftinije u odnosu na danas. Sada je malina od 80 do 100 dinara, gorivo 160 dinara, a hemija skuplja od 30 do 40 odsto. U tom neodrživom lancu poljoprivrednik samo gubi, a time i država.
- To nije samo ekonomsko pitanje već strateško, pitanje opstanka ljudi na selu i nacije uopšte, upozorio je Dragan Stanković, odbornik Inisijative selo grad u Skupštini grada Šapca.
Najnoviji broj
18. april 2024.
