PROTEST RATNIH VETERANA NA VIDOVDAN NIKOG NIJE INTERESOVAO
KRIVI ŠTO SMO ŽIVI
Prošle sedmice, na Vidovdan, srpski ratni veterani održali su protesnu šetnju u Beogradu. Niko od državnih organa nije razgovarao sa njima, kao što nijedan medij nije preneo da se ovaj događaj uopšte desio.
Nekoliko stotina rezervista vojske i policije, ratni vojni invalidi, članovi porodica poginulih i nestalih boraca i ratni vojni veterani, rezervisti vojske i policije videli su ovo kao jedino rešenje da neko čuje njihov glas. Krenuli su od crkve Svete Petke na Kalemegdanu, gde je obavljen parastos za sve stradale borce u prethodnim ratovima, kroz Kneza Mihaila do platoa ispred Narodne skupštine. Želeli su svoje zahteve da predaju predsednici Skupštine Maji Gojković. Međutim, ona je to bez obrazloženja odbila.
-Želimo pravo na dostojanstvo. Želimo da se izborimo za pravo da srpska vojska, srpska država i srpski heroji imaju svoje mesto u društvu. Najbolji marširaju u ovom stroju. Ako vam trebaju časni ljudi, ako vam trebaju ministri, bilo koga iz ovog stroja da izaberete služiće Srbiji kao što su i služili, časno i pošteno, rekao je obraćajući se okupljenima Simo Redžepović, jedan od organizatora skupa.
Veterani imaju pet zahteva. Žele nacionalno priznanje učesnicima ratova, zatim izradu i usvajanje Zakona o pravima boraca koji će biti prihvatljiv svim učesnicima ratova, nacionalne penzije, pravo na besplatno lečenje, a kao poslenji zahtev je navedena isplata ratnih dnevnica.
Među vetaranima je bio i tridesetosmogodišnji Šapčanin Rajko Jančikić, koji je kao veoma mlad bio na ratištu.
-Svi smo bili spremni da za našu državu, narod, decu i slobodu, damo ono najvrednije – svoje živote. Da li smo pogrešili? Da li smo krivi što smo preživeli? Možda bi državi jeftinije bilo da nam mrtvima pravi spomenike po trgovima, nego da sada brine o nama preživelima. Izgleda da su sada preče fontane i jarboli u Beogradu, nego borci iz cele Srbije, koji su ovu državu branili od neprijatelja. Vlasti se menjaju, ali ne i borci za slobodu Srbije. rekao je Jančikić i istakao da ni jedna politička partije ili pokret ne stoji iza ovih protesta.
Učesnici navode da su, dok su stajali ispred Skupštine, pored njih prolazili i predstavnici vlasti i opozicije, ali niko ih nije udostojio pažnje. Samo je lider Dveri Boško Obradović razgovarao sa njima i obećao da će njihove zahteve proslediti svim poslaničkim grupama i predsednici Skupštine. Obradović je sazvao i hitnu konferenciju za medije ovim povodom, ali ona nije imala odjeka u javnosti.
-Dobili smo sve bitke na frontovima, a političari su izgubili sve bitke za pregovaračkim stolovima. Molili smo državu da nas bar besplatno leči. Neće. Oni jedva čekaju da svi mi pomremo, pa da kažu da nema više veterana i da ratova nije ni bilo. Mi smo njima teret. Tako se osećamo, a tako i jeste, rekao je Mile Milošević, predsednik Udruženja ratnih veterana.
Za to vreme, u zgradi Skupštine, desetak veterana, teških invalida, štrajkovalo je glađu. Ni to nije nikog mnogo potreslo.
-Ovde među nama ima ljudi koji su izgubili obe noge i ruke. Oni su to izgubili u njihovim ratovima, a sada su prepušteni sami sebi. Zar su to ti ljudi zaslužili, pitao je Dejan Milošević iz Organizacije ratnih vojnih invalida i veterana “Gvozdeni puk”.
Veterani čekaju potez i reakciju države. Ukoliko to izostane moguća je radikalizacija protesta, štrajk glađu, ali i pozivanje naroda da ime se pridruži na sledećem skupu.
Ničija briga
Mnogi od njih su teški invalidi, na ivici egzistencije ili socijalni slučajevi, jer nemaju mogućnost da zarade za pristojan život. Odbačeni od svih briga su samo svoje porodice, ako je imaju.
Iako su ranjavani i ginuli za državu Srbiju, sve vlasti posle 2000. godine imale su prema njima odnos kao da su se borili za tadašnji režim.
Nekoliko stotina rezervista vojske i policije, ratni vojni invalidi, članovi porodica poginulih i nestalih boraca i ratni vojni veterani, rezervisti vojske i policije videli su ovo kao jedino rešenje da neko čuje njihov glas. Krenuli su od crkve Svete Petke na Kalemegdanu, gde je obavljen parastos za sve stradale borce u prethodnim ratovima, kroz Kneza Mihaila do platoa ispred Narodne skupštine. Želeli su svoje zahteve da predaju predsednici Skupštine Maji Gojković. Međutim, ona je to bez obrazloženja odbila.
-Želimo pravo na dostojanstvo. Želimo da se izborimo za pravo da srpska vojska, srpska država i srpski heroji imaju svoje mesto u društvu. Najbolji marširaju u ovom stroju. Ako vam trebaju časni ljudi, ako vam trebaju ministri, bilo koga iz ovog stroja da izaberete služiće Srbiji kao što su i služili, časno i pošteno, rekao je obraćajući se okupljenima Simo Redžepović, jedan od organizatora skupa.
Veterani imaju pet zahteva. Žele nacionalno priznanje učesnicima ratova, zatim izradu i usvajanje Zakona o pravima boraca koji će biti prihvatljiv svim učesnicima ratova, nacionalne penzije, pravo na besplatno lečenje, a kao poslenji zahtev je navedena isplata ratnih dnevnica.
Među vetaranima je bio i tridesetosmogodišnji Šapčanin Rajko Jančikić, koji je kao veoma mlad bio na ratištu.
-Svi smo bili spremni da za našu državu, narod, decu i slobodu, damo ono najvrednije – svoje živote. Da li smo pogrešili? Da li smo krivi što smo preživeli? Možda bi državi jeftinije bilo da nam mrtvima pravi spomenike po trgovima, nego da sada brine o nama preživelima. Izgleda da su sada preče fontane i jarboli u Beogradu, nego borci iz cele Srbije, koji su ovu državu branili od neprijatelja. Vlasti se menjaju, ali ne i borci za slobodu Srbije. rekao je Jančikić i istakao da ni jedna politička partije ili pokret ne stoji iza ovih protesta.
Učesnici navode da su, dok su stajali ispred Skupštine, pored njih prolazili i predstavnici vlasti i opozicije, ali niko ih nije udostojio pažnje. Samo je lider Dveri Boško Obradović razgovarao sa njima i obećao da će njihove zahteve proslediti svim poslaničkim grupama i predsednici Skupštine. Obradović je sazvao i hitnu konferenciju za medije ovim povodom, ali ona nije imala odjeka u javnosti.
-Dobili smo sve bitke na frontovima, a političari su izgubili sve bitke za pregovaračkim stolovima. Molili smo državu da nas bar besplatno leči. Neće. Oni jedva čekaju da svi mi pomremo, pa da kažu da nema više veterana i da ratova nije ni bilo. Mi smo njima teret. Tako se osećamo, a tako i jeste, rekao je Mile Milošević, predsednik Udruženja ratnih veterana.
Za to vreme, u zgradi Skupštine, desetak veterana, teških invalida, štrajkovalo je glađu. Ni to nije nikog mnogo potreslo.
-Ovde među nama ima ljudi koji su izgubili obe noge i ruke. Oni su to izgubili u njihovim ratovima, a sada su prepušteni sami sebi. Zar su to ti ljudi zaslužili, pitao je Dejan Milošević iz Organizacije ratnih vojnih invalida i veterana “Gvozdeni puk”.
Veterani čekaju potez i reakciju države. Ukoliko to izostane moguća je radikalizacija protesta, štrajk glađu, ali i pozivanje naroda da ime se pridruži na sledećem skupu.
Mnogi od njih su teški invalidi, na ivici egzistencije ili socijalni slučajevi, jer nemaju mogućnost da zarade za pristojan život. Odbačeni od svih briga su samo svoje porodice, ako je imaju.
Iako su ranjavani i ginuli za državu Srbiju, sve vlasti posle 2000. godine imale su prema njima odnos kao da su se borili za tadašnji režim.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
