Suzbijanje korova na strništima nakon žetve

Nakon žetve na strništima imamo pojavu jednogodišnjih i višegodišnjih korova koji se razmnožavaju semenom ( koštan, ambrozija, gorušica, pepeljuga, loboda i dr), i oni imaju moć velike produkcije semena. Uništavanje korova pre osemenjivanja utiče na smanjenje rezerve semena za sledeću vegetaciju. Ukoliko su neki od navedenih ili sličnih korova bili prisutni u usevu strnih žitarica, nakon žetve možemo ih suzbiti na sledeći način: ukloniti slamu sa strništa (ne paliti strnište), strnište se može plitko ugariti ili istanjirati u cilju što većeg provociranja svih prisutnih korova na parceli, ostaviti da se korovi razviju 20 – 50 cm visine ili poprskati strnište sa totalnim herbicidom na bazi aktivne materije glifosata.
Uništavanje korova vrši se herbicidima iz grupe translokacionih neselektivnih herbicida kao što su: Glifol, Roundap-P, Glifosav i dr. , svi su sa aktivnom materijom glifosat. Translokacioni herbicidi su herbicidi koji se usvajaju u biljku putem njenih zelenih biljnih delova i translociraju po biljci (putuju u ostale biljne delove uključujući i koren). Samo usvajanje i translokacija traju 24-48 sati, a vizuelne efekte primene možemo očekivati tek za 3 -10 dana nakon prskanja, zavisno od vrste korova, kad korov počne da žuti i vene.
Uništavanje korova treba započeti onda kada su oni u punom porastu. Palamida, pirevina i zubača su najosetljivije u vreme cvetanja, dok je divlji sirak u fazi metličanja, a divlja kupina kada ima formirane bobice. Korove prilikom prskanja treba dobro nakvasiti, ali ne previše, da se kapi preparata ne bi slivale sa listova korova jer time gubimo na učinku preparata.
Treba voditi računa da dnevne temperature ne budu previsoke, kako ne bi došlo do zatvaranja stoma. U uslovima visokih temperatura voštana prevlaka na listu je jača, pa je teže usvajanje herbicida. Osim toga, potrebno je napomenuti da kod onih parcela koje su u blizini poljskih puteva, na listu korova može biti dosta prašine, a što može umanjiti efekat delovanja totalnih herbicida. Na takvim tablama trebalo bi tretiranje sprovesti nakon kiše, kada se listovi osuše. Totalne herbicide moguće je koristiti od kraja leta i početkom jeseni, jer kod hladnijeg vremena imamo slabiju translokaciju biljnih sokova kroz biljke, a tada je i učinak herbicida manji. Ove herbicide treba koristiti kada je vreme mirno, bez vetra, jer su oni neselektivni, tj. suzbijaju i uništavaju svaku biljku sa kojom preparat dođe u kontakt. Nakon prskanja bar 4-5 sati ne sme padati kiša. Do potpunog sušenja korova, zavisno od vrste korova, dolazi 2-8 nedelja nakon prskanja. Da bismo postigli potpun željeni učinak u suzbijanju korova, tretiranu parcelu ne treba obrađivati punih 5 nedelja nakon prskanja.
Proizvođači treba da se pridržavaju preporučenih doza i načina primene, a koji su sadržani u upustvu za primenu preparata. Doze su veće za višegodišnje rizomske korove . Učinak ovih herbicida jako zavisi i od utroška vode prilikom prskanja. Najbolji učinak ovih herbicida je kod potrošnje vode od 100–200 litara po hektaru, a da bi postigli tu količinu vode potreban je pravilan odabir dizni kao i određivanje potrebne brzine vožnje traktora. Pri takvom utrošku, manje doze herbicida imaju dobar učinak ( 2–3 l/ha pri suzbijanju jednogodišnjih korova i 2 – 6 l/ha pri suzbijanju višegodišnjih korova u zavisnosti od vrste korova). Pri utrošku vode u količini preko 200 l/ha, doze herbicida se povećavaju čime se povećavaju troškovi, a umanjuje ekološki efekt.
Pri sprovođenju ove mere moramo biti svesni da će mo uspeti da suzbijemo samo one korove koji su u vreme prskanja nikli, a svi oni koji će nići naknadno ostaće neoštećeni od strane primenjenog herbicida.