Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(12. јул 2018.)
НА КРАЈУ ЖЕТВЕ ПШЕНИЦЕ У МАЧВИ

Хлебно жито, сељачка мука

Са ценом од 16. динара за килограм, новог зрна пшенице, произвођачи не могу да надокнаде основна улагања. - Опет је држава заказала. Морала је посредством надлежног Министарства да створи одговарајући амбијент, не да тргује пшеницом, каже Драгорад Мисојчић, произвођач из Шеварица
Хлебно жито, сељачка мука
Без обзира што се утишала бука комбајна и друге пољопривредне механизације, са мачванских њива под пшеницом, расте незадовољство ратара, због ниске откупне цене, хлебног зрна, која се креће око 16. динара за килограм, а касније и знатно ниже. С друге стране велики број произвођача пшенице су срећни, јер су како-тако, између два кишна облака успели да пожању и пшеницу сместе на сигурно. У моменту је било да нико од откупљивача није желео да прими пожњевени род, јер је кажу пшеница “проклијала”. Врло брзо су се предомислили и пријем је настављен, наравно уз контролу и уобичајене одбитке, пре свега на нечистоћу. Други параметри су мање-више занемарени.
Жетеоци са којима смо разговарали кажу да је у почетку овог, једног од најважнијих летњих послова принос био изузетно добар ( Кретао се од шет до осам тона по хектару) а ни квалитет овогодишњег зрна пшенице није заостајао ( до 80. одсто хектолитар). У каснијој жетви приноси су били мањи и тону по хектару, а ни квалитет рода често није био задовољавајући. С тим у вези дошло је до снижавања и онако ниске цене, која, кажу ратари не може да "покрије" основна улагања.
- Под изговором да је зрно проклијало сада га плаћају око 12. динара за килограм, неки још ниже. То је баш понижавајуће, а о некаквој заради нема ни говора, каже Живорад Мартиновић, пољопривредни произвођач из Богатића. Ни његове комшије нису задовољне ценом овогодишњег жита и складиште га у силосе у нади да ће касније бити боље.
- Држава би морала да створи амбијент за исплативију жетву пшенице, не да њоме тргује. И овог пута су заказали, а жетеоци остављени да се сами сналазе, како знају и умеју. Ово је стратешка производња за сваку државу и такав третман треба да има и код нас. Отварањем граница и падом царинских баријера, српска пољопривреда и сељак су доведени до “просјачког штапа”. Слаба је вајда од врхунских селекционара и домаћих сорти пшенице, које су по родности равне и боље од увозних, кад тржиште све то поништи и изјалови рад читавог тима стручњака и веселих сељака, каже Драгорад Мисојчић, из Шеварица, који је на својим њивама ове године имао седам хектара под пшеницом. Он је и самокритичан. За незавидну ситуацију сељака, окривљује и њихову неорганизованост у односу према држави.
- Доста нам је “празних” прича о оживљавању села и великим издвајањима за ту намену, кад ситуација на терену све то демантује. Сељаци морају да се удружују, да се изборе за веће присуство у српском парламенту и тамо се изборе за повољнији положај у друштву, објашњава Мисојчић.

Љ. Ђ.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa