Berza

  • aero 851 ▼ -5,02%
  • dinnpb 3.650 ⚫ 0,00%
  • eroz 3.040 ▲ 3,90%
  • fito 2.800 ▼ -0,04%
  • irtl 700 ▲ 2,94%
  • jgpk 2.017 ▼ -0,15%
  • kmbn 3.250 ▼ -1,52%
  • kmbnpb 1.297 ▲ 3,76%
  • niis 680 ⚫ 0,00%
  • rso19182 104,60 ▲ 1,74%
  • stotn 180 ▼ -10,00%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vbse 1.760 ⚫ 0,00%
  • ztpk 460 ▲ 2,22%
(12. jul 2018.)
NA KRAJU ŽETVE PŠENICE U MAČVI

Hlebno žito, seljačka muka

Sa cenom od 16. dinara za kilogram, novog zrna pšenice, proizvođači ne mogu da nadoknade osnovna ulaganja. - Opet je država zakazala. Morala je posredstvom nadležnog Ministarstva da stvori odgovarajući ambijent, ne da trguje pšenicom, kaže Dragorad Misojčić, proizvođač iz Ševarica
Hlebno žito, seljačka muka
Bez obzira što se utišala buka kombajna i druge poljoprivredne mehanizacije, sa mačvanskih njiva pod pšenicom, raste nezadovoljstvo ratara, zbog niske otkupne cene, hlebnog zrna, koja se kreće oko 16. dinara za kilogram, a kasnije i znatno niže. S druge strane veliki broj proizvođača pšenice su srećni, jer su kako-tako, između dva kišna oblaka uspeli da požanju i pšenicu smeste na sigurno. U momentu je bilo da niko od otkupljivača nije želeo da primi požnjeveni rod, jer je kažu pšenica “proklijala”. Vrlo brzo su se predomislili i prijem je nastavljen, naravno uz kontrolu i uobičajene odbitke, pre svega na nečistoću. Drugi parametri su manje-više zanemareni.
Žeteoci sa kojima smo razgovarali kažu da je u početku ovog, jednog od najvažnijih letnjih poslova prinos bio izuzetno dobar ( Kretao se od šet do osam tona po hektaru) a ni kvalitet ovogodišnjeg zrna pšenice nije zaostajao ( do 80. odsto hektolitar). U kasnijoj žetvi prinosi su bili manji i tonu po hektaru, a ni kvalitet roda često nije bio zadovoljavajući. S tim u vezi došlo je do snižavanja i onako niske cene, koja, kažu ratari ne može da "pokrije" osnovna ulaganja.
- Pod izgovorom da je zrno proklijalo sada ga plaćaju oko 12. dinara za kilogram, neki još niže. To je baš ponižavajuće, a o nekakvoj zaradi nema ni govora, kaže Živorad Martinović, poljoprivredni proizvođač iz Bogatića. Ni njegove komšije nisu zadovoljne cenom ovogodišnjeg žita i skladište ga u silose u nadi da će kasnije biti bolje.
- Država bi morala da stvori ambijent za isplativiju žetvu pšenice, ne da njome trguje. I ovog puta su zakazali, a žeteoci ostavljeni da se sami snalaze, kako znaju i umeju. Ovo je strateška proizvodnja za svaku državu i takav tretman treba da ima i kod nas. Otvaranjem granica i padom carinskih barijera, srpska poljoprivreda i seljak su dovedeni do “prosjačkog štapa”. Slaba je vajda od vrhunskih selekcionara i domaćih sorti pšenice, koje su po rodnosti ravne i bolje od uvoznih, kad tržište sve to poništi i izjalovi rad čitavog tima stručnjaka i veselih seljaka, kaže Dragorad Misojčić, iz Ševarica, koji je na svojim njivama ove godine imao sedam hektara pod pšenicom. On je i samokritičan. Za nezavidnu situaciju seljaka, okrivljuje i njihovu neorganizovanost u odnosu prema državi.
- Dosta nam je “praznih” priča o oživljavanju sela i velikim izdvajanjima za tu namenu, kad situacija na terenu sve to demantuje. Seljaci moraju da se udružuju, da se izbore za veće prisustvo u srpskom parlamentu i tamo se izbore za povoljniji položaj u društvu, objašnjava Misojčić.

Lj. Đ.

Najnoviji broj

11. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa