Инфо

(12. јул 2018.)
РАЗГОВОР СА МИОДРАГОМ МИРОВИЋЕМ, НОВИМ ТРЕНЕРОМ ВК “ШАБАЦ”

Игра за око и табелу

Склапамо тим адекватан великим изазовима у наредној сезони. У августу почињемо припреме. Много сличности између “Шапца” и “Београда” пре једне деценије. Обећавам борбеност и посвећеност, надам се да ће публика и даље бити уз нас громогласно
Игра за око и табелу
Шабачки ватерполисти држе континуитет напретка из сезоне у сезону већ четири, пет година. Навику успеха нико не жели да мења, а на тренеру је терет да је сачува. Ипак, истовремено услови за рад, посвећеност свих у клубу и сјајна атмосфера на трибинама велики су “мамац” за све тренере да преузму место шефа. На том замишљеном “тасу”, увек превагне изазов рада у таквој ватерполо средини. Позив “Шапца” није могао, ни желео да одбије Миодраг Мировић, тренер кадетских шампиона Европе.
Важите за тренера који, од старта тренерске каријере, није имао празан ход. Шта је пресудило да се међу више понуда определите за ВК “Шабац”?
-Ватерполо клуб “Шабац” више се не издваја само на ниову Србије, већ и на нивоу региона по одличним условима за рад, свим предусловима за тренажни процес и утакмицама у сјајној атмосфери. Уз то познат ми је константан напредак клуба и руководство предано остварењу амбиција. Све то чини “Шабац” великим изазовом и привилегијом, те смо се лако договорили на обострано задовољство.
Које амбиције је пред Вас поставила управа клуба, а које су Ваше личне жеље и амбиције приликом боравка у Шапцу?
-По питању амбиција, лако смо се разумели. Тежићемо напретку, унапређењу игре, добрим резултатима и свеопштем прогресу клуба на свим пољима.
Када очекујемо старт припрема и имате ли већ сада јасну слику играча на које рачунате у наредној сезони?
-Почетак припрема је свакако у августу, тренутно склапамо тим, у току су разговори са појединцима, те се надам да ћемо ускоро имати комплетну слику играчког кадра на који рачунам од јесени. Сви радимо да створимо тим кадар да се носи са великим изазовима предстојећег шампионата.
Претходних сезона Шапчани су постали познати у региону, из сезоне у сезону резултати су све бољи, нова доноси највеће изазове, пре свих А1 лигу. Шта љубитељи ватерпола у Шапцу могу очекивати у утакмицама са бившим шампионима Европе?
-Наступамо у једној од најјачих европских лига, ниједна нема толико некадашњих шампиона Еврпе на једном месту. Када кажете: “Партизан”, “Црвена Звезда”, “Југ”, “Младост”, “Јадран” Сплит, “Јадран” Херцег Нови, одмах је велики мотив код ривала, а истовремено и велики изазов играти против њих. Моје правило је да не дајем велика обећања. Спремамо се да парирамо ако не свима, онда већини, да играмо леп ватерполо и да публика одлази задовољна са базена.
Почетак Ваше тренерске каријере повезује Вас са ВК “Београд”, у времену када је тај клуб био на свом врхунцу и представљао озбиљно име на ватерполо мапи СЦГ и Србије. Колико је сличности између тог “Београда” и данашњег “Шапца” као тимова који на позитиван начин “растурају” монотонију у домаћем ватерполу?
-Много је сличности и то у најпозитивнијим деловима. Није “Београд” имао само добре резултате у сениорској категорији, већ смо стварали сјајне играче тих година, будуће репрезентативце. Подсетићу да су из школе ВК “Београд” потекли: браћа Рашовић, браћа Генчић, Матовић, Петковић, Басара, Вукићевић, Маринковић, Лончарић, Убовић, друга позната имена поклоницима ватерпола у Србији, али и шире. Било би фантастично када би и у Шапцу, резултатима првог тима придодали континуирану производњу младих играча из сопствене школе. Знам колико пажње овде поклањају раду са млађим категоријама.
Иако сте још млад тренер, већ сада је богата спортска каријера иза Вас. Радили сте у Србији, Грчкој, Француској, Црној Гори, радили сте са кадетима, јуниорима, сениорима, сениоркама. Колико те искуства изграђују тренера, да ли се тренер прилагођава или форсира свој систем у свакој средини, постоји ли неки ангажман на који не гледате као добар избор у том тренутку?
-Свака средина је посебна прича, свака има специфичности које је више или мање издвајају у односу на друге. Различита култура, различите навике и наравно да се то одражава на спорт. Потребно је време за прилагођавање, но аутоматски је сваки нови ангажман непроцењиво искуство, делић у изградњи тренерског успеха. Сваки тренер има свој систем, мора да нађе начин да га спроведе увек, баш систем је и разлог због кога је ангажован, но ни систем не занемарује специфичности средине и увек је подложан променама. Често сам мењао тимове, државе, но опет кажем, све је то непроцењиво искуство и не мислим да је било који посао био грешка, сваки је помогао у послу који радим.
Радили сте са млађима и старијима, били први тренер и помоћник, кога видите као најзаслужнијег за ваш тренерски развој и постизање досадашњих резултата?
-Учио сам од многих, не само као тренер, већ и док сам играо. Тешко је издвојити једно име јер је од сваког остало нешто што сам касније примењивао. Сви успеси које сам постигао базирани су на знању које су ми преносили тренери и не бих никога издовојио, али би сваком исказао велику захвалност.
Посебан тренерски углед стекли сте као тренер који одлично ради са младим играчим, били сте и шампион Европе са кадетима Црне Горе. После титуле сте изјавили да нисте имали најбоље играче, али сте имали најбољи тим.
- Нећу рећи ништа ново када кажем да је спој тимски опредељеног играча са сјајним појединачним квалитетима најбољи, но ватерполо је колективни спорт и без колектива нема успеха. Сви квалитети појединца су ништавни, уколико није подређен тиму, тимској игри и напретку екипе/репрезентације за коју наступа. Неизоставни део свих успеха је добра атмосфера, а она није могућа уколико се ма који играч сматра важнијим од тима. Мускетарски дух је битан, сви за једног, један за све.
Који резултат Ваше каријере издвајате као најдражи, а шта видите као највећи жал?
- Злато на Европском кадетском са Црном Гором. Јако, квалитетно такмичење где нисмо били у најужем кругу фаворита, друге екипе из врха имале су боље играче, но ниједна селекција није имала тимски дух и борбеност као ми. То злато је најеклатантнији пример колико су атмосфера и колектив важни. У срцу, испод поменутог злата, одмах су победа у Купу Србије са Партизаном. осмина финала ЛЕН Купа са “Београдом” и дупла круна у Француској са екипом “Лила”.
Шабац је познат по сјајној атмосфери на утакмицама, пуним трибинама, која је Ваша порука навијачима?
-О атмосфери на шабачком базену сви причају и добро ми је позната. Ми треба да напредујемо у игри, тежимо увек бољем, а наши навијачи само нека буду верни и посвећени клубу као и претходних сезона. Обећавам да ћемо се борити, да ћемо енергију коју нам они доносе пренети у базен и надам се да је пред нама још једна сезона заједничке радости.
ТРЕНЕРСКА БИОГРАФИЈА
Тренерску каријеру Мировић је започео у јуниорској екипи ВК “Београд. После три године, од 2004. до 2007. добија место тренера сениора и са овим тимом остварује најбоље резултате у клупској историји, полуфинале Купа Србије и осмина финала ЛЕН купа. У Грчку одлази 2010. године, предводи солунски “Ираклис”. Француски ватерполо упознаје од 2011. до 2014. радећи у “Носи Ле Сек”, а потом и у женској екипи “Лила” са којом осваја дуплу круну. По повратку на ове просторе, води которски “Примирац”, а потом је помоћник у стручном штабу “Партизана”. Претходног лета преузима кaдете Црне Горе и осваја титулу шампиона Европе.
Д. Б.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa