RAZGOVOR SA MIODRAGOM MIROVIĆEM, NOVIM TRENEROM VK “ŠABAC”
Igra za oko i tabelu
Sklapamo tim adekvatan velikim izazovima u narednoj sezoni. U avgustu počinjemo pripreme. Mnogo sličnosti između “Šapca” i “Beograda” pre jedne decenije. Obećavam borbenost i posvećenost, nadam se da će publika i dalje biti uz nas gromoglasno
Šabački vaterpolisti drže kontinuitet napretka iz sezone u sezonu već četiri, pet godina. Naviku uspeha niko ne želi da menja, a na treneru je teret da je sačuva. Ipak, istovremeno uslovi za rad, posvećenost svih u klubu i sjajna atmosfera na tribinama veliki su “mamac” za sve trenere da preuzmu mesto šefa. Na tom zamišljenom “tasu”, uvek prevagne izazov rada u takvoj vaterpolo sredini. Poziv “Šapca” nije mogao, ni želeo da odbije Miodrag Mirović, trener kadetskih šampiona Evrope.
Važite za trenera koji, od starta trenerske karijere, nije imao prazan hod. Šta je presudilo da se među više ponuda opredelite za VK “Šabac”?
-Vaterpolo klub “Šabac” više se ne izdvaja samo na niovu Srbije, već i na nivou regiona po odličnim uslovima za rad, svim preduslovima za trenažni proces i utakmicama u sjajnoj atmosferi. Uz to poznat mi je konstantan napredak kluba i rukovodstvo predano ostvarenju ambicija. Sve to čini “Šabac” velikim izazovom i privilegijom, te smo se lako dogovorili na obostrano zadovoljstvo.
Koje ambicije je pred Vas postavila uprava kluba, a koje su Vaše lične želje i ambicije prilikom boravka u Šapcu?
-Po pitanju ambicija, lako smo se razumeli. Težićemo napretku, unapređenju igre, dobrim rezultatima i sveopštem progresu kluba na svim poljima.
Kada očekujemo start priprema i imate li već sada jasnu sliku igrača na koje računate u narednoj sezoni?
-Početak priprema je svakako u avgustu, trenutno sklapamo tim, u toku su razgovori sa pojedincima, te se nadam da ćemo uskoro imati kompletnu sliku igračkog kadra na koji računam od jeseni. Svi radimo da stvorimo tim kadar da se nosi sa velikim izazovima predstojećeg šampionata.
Prethodnih sezona Šapčani su postali poznati u regionu, iz sezone u sezonu rezultati su sve bolji, nova donosi najveće izazove, pre svih A1 ligu. Šta ljubitelji vaterpola u Šapcu mogu očekivati u utakmicama sa bivšim šampionima Evrope?
-Nastupamo u jednoj od najjačih evropskih liga, nijedna nema toliko nekadašnjih šampiona Evrpe na jednom mestu. Kada kažete: “Partizan”, “Crvena Zvezda”, “Jug”, “Mladost”, “Jadran” Split, “Jadran” Herceg Novi, odmah je veliki motiv kod rivala, a istovremeno i veliki izazov igrati protiv njih. Moje pravilo je da ne dajem velika obećanja. Spremamo se da pariramo ako ne svima, onda većini, da igramo lep vaterpolo i da publika odlazi zadovoljna sa bazena.
Početak Vaše trenerske karijere povezuje Vas sa VK “Beograd”, u vremenu kada je taj klub bio na svom vrhuncu i predstavljao ozbiljno ime na vaterpolo mapi SCG i Srbije. Koliko je sličnosti između tog “Beograda” i današnjeg “Šapca” kao timova koji na pozitivan način “rasturaju” monotoniju u domaćem vaterpolu?
-Mnogo je sličnosti i to u najpozitivnijim delovima. Nije “Beograd” imao samo dobre rezultate u seniorskoj kategoriji, već smo stvarali sjajne igrače tih godina, buduće reprezentativce. Podsetiću da su iz škole VK “Beograd” potekli: braća Rašović, braća Genčić, Matović, Petković, Basara, Vukićević, Marinković, Lončarić, Ubović, druga poznata imena poklonicima vaterpola u Srbiji, ali i šire. Bilo bi fantastično kada bi i u Šapcu, rezultatima prvog tima pridodali kontinuiranu proizvodnju mladih igrača iz sopstvene škole. Znam koliko pažnje ovde poklanjaju radu sa mlađim kategorijama.
Iako ste još mlad trener, već sada je bogata sportska karijera iza Vas. Radili ste u Srbiji, Grčkoj, Francuskoj, Crnoj Gori, radili ste sa kadetima, juniorima, seniorima, seniorkama. Koliko te iskustva izgrađuju trenera, da li se trener prilagođava ili forsira svoj sistem u svakoj sredini, postoji li neki angažman na koji ne gledate kao dobar izbor u tom trenutku?
-Svaka sredina je posebna priča, svaka ima specifičnosti koje je više ili manje izdvajaju u odnosu na druge. Različita kultura, različite navike i naravno da se to odražava na sport. Potrebno je vreme za prilagođavanje, no automatski je svaki novi angažman neprocenjivo iskustvo, delić u izgradnji trenerskog uspeha. Svaki trener ima svoj sistem, mora da nađe način da ga sprovede uvek, baš sistem je i razlog zbog koga je angažovan, no ni sistem ne zanemaruje specifičnosti sredine i uvek je podložan promenama. Često sam menjao timove, države, no opet kažem, sve je to neprocenjivo iskustvo i ne mislim da je bilo koji posao bio greška, svaki je pomogao u poslu koji radim.
Radili ste sa mlađima i starijima, bili prvi trener i pomoćnik, koga vidite kao najzaslužnijeg za vaš trenerski razvoj i postizanje dosadašnjih rezultata?
-Učio sam od mnogih, ne samo kao trener, već i dok sam igrao. Teško je izdvojiti jedno ime jer je od svakog ostalo nešto što sam kasnije primenjivao. Svi uspesi koje sam postigao bazirani su na znanju koje su mi prenosili treneri i ne bih nikoga izdovojio, ali bi svakom iskazao veliku zahvalnost.
Poseban trenerski ugled stekli ste kao trener koji odlično radi sa mladim igračim, bili ste i šampion Evrope sa kadetima Crne Gore. Posle titule ste izjavili da niste imali najbolje igrače, ali ste imali najbolji tim.
- Neću reći ništa novo kada kažem da je spoj timski opredeljenog igrača sa sjajnim pojedinačnim kvalitetima najbolji, no vaterpolo je kolektivni sport i bez kolektiva nema uspeha. Svi kvaliteti pojedinca su ništavni, ukoliko nije podređen timu, timskoj igri i napretku ekipe/reprezentacije za koju nastupa. Neizostavni deo svih uspeha je dobra atmosfera, a ona nije moguća ukoliko se ma koji igrač smatra važnijim od tima. Musketarski duh je bitan, svi za jednog, jedan za sve.
Koji rezultat Vaše karijere izdvajate kao najdraži, a šta vidite kao najveći žal?
- Zlato na Evropskom kadetskom sa Crnom Gorom. Jako, kvalitetno takmičenje gde nismo bili u najužem krugu favorita, druge ekipe iz vrha imale su bolje igrače, no nijedna selekcija nije imala timski duh i borbenost kao mi. To zlato je najeklatantniji primer koliko su atmosfera i kolektiv važni. U srcu, ispod pomenutog zlata, odmah su pobeda u Kupu Srbije sa Partizanom. osmina finala LEN Kupa sa “Beogradom” i dupla kruna u Francuskoj sa ekipom “Lila”.
Šabac je poznat po sjajnoj atmosferi na utakmicama, punim tribinama, koja je Vaša poruka navijačima?
-O atmosferi na šabačkom bazenu svi pričaju i dobro mi je poznata. Mi treba da napredujemo u igri, težimo uvek boljem, a naši navijači samo neka budu verni i posvećeni klubu kao i prethodnih sezona. Obećavam da ćemo se boriti, da ćemo energiju koju nam oni donose preneti u bazen i nadam se da je pred nama još jedna sezona zajedničke radosti.
TRENERSKA BIOGRAFIJA
Trenersku karijeru Mirović je započeo u juniorskoj ekipi VK “Beograd. Posle tri godine, od 2004. do 2007. dobija mesto trenera seniora i sa ovim timom ostvaruje najbolje rezultate u klupskoj istoriji, polufinale Kupa Srbije i osmina finala LEN kupa. U Grčku odlazi 2010. godine, predvodi solunski “Iraklis”. Francuski vaterpolo upoznaje od 2011. do 2014. radeći u “Nosi Le Sek”, a potom i u ženskoj ekipi “Lila” sa kojom osvaja duplu krunu. Po povratku na ove prostore, vodi kotorski “Primirac”, a potom je pomoćnik u stručnom štabu “Partizana”. Prethodnog leta preuzima kadete Crne Gore i osvaja titulu šampiona Evrope.
Važite za trenera koji, od starta trenerske karijere, nije imao prazan hod. Šta je presudilo da se među više ponuda opredelite za VK “Šabac”?
-Vaterpolo klub “Šabac” više se ne izdvaja samo na niovu Srbije, već i na nivou regiona po odličnim uslovima za rad, svim preduslovima za trenažni proces i utakmicama u sjajnoj atmosferi. Uz to poznat mi je konstantan napredak kluba i rukovodstvo predano ostvarenju ambicija. Sve to čini “Šabac” velikim izazovom i privilegijom, te smo se lako dogovorili na obostrano zadovoljstvo.
Koje ambicije je pred Vas postavila uprava kluba, a koje su Vaše lične želje i ambicije prilikom boravka u Šapcu?
-Po pitanju ambicija, lako smo se razumeli. Težićemo napretku, unapređenju igre, dobrim rezultatima i sveopštem progresu kluba na svim poljima.
Kada očekujemo start priprema i imate li već sada jasnu sliku igrača na koje računate u narednoj sezoni?
-Početak priprema je svakako u avgustu, trenutno sklapamo tim, u toku su razgovori sa pojedincima, te se nadam da ćemo uskoro imati kompletnu sliku igračkog kadra na koji računam od jeseni. Svi radimo da stvorimo tim kadar da se nosi sa velikim izazovima predstojećeg šampionata.
Prethodnih sezona Šapčani su postali poznati u regionu, iz sezone u sezonu rezultati su sve bolji, nova donosi najveće izazove, pre svih A1 ligu. Šta ljubitelji vaterpola u Šapcu mogu očekivati u utakmicama sa bivšim šampionima Evrope?
-Nastupamo u jednoj od najjačih evropskih liga, nijedna nema toliko nekadašnjih šampiona Evrpe na jednom mestu. Kada kažete: “Partizan”, “Crvena Zvezda”, “Jug”, “Mladost”, “Jadran” Split, “Jadran” Herceg Novi, odmah je veliki motiv kod rivala, a istovremeno i veliki izazov igrati protiv njih. Moje pravilo je da ne dajem velika obećanja. Spremamo se da pariramo ako ne svima, onda većini, da igramo lep vaterpolo i da publika odlazi zadovoljna sa bazena.
Početak Vaše trenerske karijere povezuje Vas sa VK “Beograd”, u vremenu kada je taj klub bio na svom vrhuncu i predstavljao ozbiljno ime na vaterpolo mapi SCG i Srbije. Koliko je sličnosti između tog “Beograda” i današnjeg “Šapca” kao timova koji na pozitivan način “rasturaju” monotoniju u domaćem vaterpolu?
-Mnogo je sličnosti i to u najpozitivnijim delovima. Nije “Beograd” imao samo dobre rezultate u seniorskoj kategoriji, već smo stvarali sjajne igrače tih godina, buduće reprezentativce. Podsetiću da su iz škole VK “Beograd” potekli: braća Rašović, braća Genčić, Matović, Petković, Basara, Vukićević, Marinković, Lončarić, Ubović, druga poznata imena poklonicima vaterpola u Srbiji, ali i šire. Bilo bi fantastično kada bi i u Šapcu, rezultatima prvog tima pridodali kontinuiranu proizvodnju mladih igrača iz sopstvene škole. Znam koliko pažnje ovde poklanjaju radu sa mlađim kategorijama.
Iako ste još mlad trener, već sada je bogata sportska karijera iza Vas. Radili ste u Srbiji, Grčkoj, Francuskoj, Crnoj Gori, radili ste sa kadetima, juniorima, seniorima, seniorkama. Koliko te iskustva izgrađuju trenera, da li se trener prilagođava ili forsira svoj sistem u svakoj sredini, postoji li neki angažman na koji ne gledate kao dobar izbor u tom trenutku?
-Svaka sredina je posebna priča, svaka ima specifičnosti koje je više ili manje izdvajaju u odnosu na druge. Različita kultura, različite navike i naravno da se to odražava na sport. Potrebno je vreme za prilagođavanje, no automatski je svaki novi angažman neprocenjivo iskustvo, delić u izgradnji trenerskog uspeha. Svaki trener ima svoj sistem, mora da nađe način da ga sprovede uvek, baš sistem je i razlog zbog koga je angažovan, no ni sistem ne zanemaruje specifičnosti sredine i uvek je podložan promenama. Često sam menjao timove, države, no opet kažem, sve je to neprocenjivo iskustvo i ne mislim da je bilo koji posao bio greška, svaki je pomogao u poslu koji radim.
Radili ste sa mlađima i starijima, bili prvi trener i pomoćnik, koga vidite kao najzaslužnijeg za vaš trenerski razvoj i postizanje dosadašnjih rezultata?
-Učio sam od mnogih, ne samo kao trener, već i dok sam igrao. Teško je izdvojiti jedno ime jer je od svakog ostalo nešto što sam kasnije primenjivao. Svi uspesi koje sam postigao bazirani su na znanju koje su mi prenosili treneri i ne bih nikoga izdovojio, ali bi svakom iskazao veliku zahvalnost.
Poseban trenerski ugled stekli ste kao trener koji odlično radi sa mladim igračim, bili ste i šampion Evrope sa kadetima Crne Gore. Posle titule ste izjavili da niste imali najbolje igrače, ali ste imali najbolji tim.
- Neću reći ništa novo kada kažem da je spoj timski opredeljenog igrača sa sjajnim pojedinačnim kvalitetima najbolji, no vaterpolo je kolektivni sport i bez kolektiva nema uspeha. Svi kvaliteti pojedinca su ništavni, ukoliko nije podređen timu, timskoj igri i napretku ekipe/reprezentacije za koju nastupa. Neizostavni deo svih uspeha je dobra atmosfera, a ona nije moguća ukoliko se ma koji igrač smatra važnijim od tima. Musketarski duh je bitan, svi za jednog, jedan za sve.
Koji rezultat Vaše karijere izdvajate kao najdraži, a šta vidite kao najveći žal?
- Zlato na Evropskom kadetskom sa Crnom Gorom. Jako, kvalitetno takmičenje gde nismo bili u najužem krugu favorita, druge ekipe iz vrha imale su bolje igrače, no nijedna selekcija nije imala timski duh i borbenost kao mi. To zlato je najeklatantniji primer koliko su atmosfera i kolektiv važni. U srcu, ispod pomenutog zlata, odmah su pobeda u Kupu Srbije sa Partizanom. osmina finala LEN Kupa sa “Beogradom” i dupla kruna u Francuskoj sa ekipom “Lila”.
Šabac je poznat po sjajnoj atmosferi na utakmicama, punim tribinama, koja je Vaša poruka navijačima?
-O atmosferi na šabačkom bazenu svi pričaju i dobro mi je poznata. Mi treba da napredujemo u igri, težimo uvek boljem, a naši navijači samo neka budu verni i posvećeni klubu kao i prethodnih sezona. Obećavam da ćemo se boriti, da ćemo energiju koju nam oni donose preneti u bazen i nadam se da je pred nama još jedna sezona zajedničke radosti.
Trenersku karijeru Mirović je započeo u juniorskoj ekipi VK “Beograd. Posle tri godine, od 2004. do 2007. dobija mesto trenera seniora i sa ovim timom ostvaruje najbolje rezultate u klupskoj istoriji, polufinale Kupa Srbije i osmina finala LEN kupa. U Grčku odlazi 2010. godine, predvodi solunski “Iraklis”. Francuski vaterpolo upoznaje od 2011. do 2014. radeći u “Nosi Le Sek”, a potom i u ženskoj ekipi “Lila” sa kojom osvaja duplu krunu. Po povratku na ove prostore, vodi kotorski “Primirac”, a potom je pomoćnik u stručnom štabu “Partizana”. Prethodnog leta preuzima kadete Crne Gore i osvaja titulu šampiona Evrope.
D. B.
Najnoviji broj
25. april 2024.
