Arheološko nalazište u Desiću
Srpski Stounhendž
Praistorijsko utvrđenje na lokalitetu Šančina u Desiću. Objekat je imao kultni karakter. Lokalitet 1.500 godina stariji od engleskog Stounhendža. Poseduje potencijal da postane biser turističke ponude šabačkog kraja
Prva arheološka istraživanja u Desiću obavljena su 1967. godine. Pedeset godina kasnije, 2017. godine, Narodni muzej u Šapcu je pokrenuo, a Ministarstvo kulture i grad Šabac podržali projekat Arheološka istraživanja lokaliteta: Parlozi, Šančina, Paripovac u Desiću kod Šapca.
-Pre pola veka, kolege iz Arheološkog instituta u Beogradu nisu imali ništa od pokretnih arheoloških nalaza, sem zidnog lepa koji je hronološki neosetljiv. Nakon 50 godina smo postojeću sondu ponovo "uhvatili" na terenu i otvorili još dve. Nije bilo moguće odrediti vreme iz kog je perioda naselje. Prevashodno je bilo datovano kasnije, jer zemljano utvrđenje na koje smo naišli ima bedeme visoke 4 do 6 metara. Ipak, pronašli smo dovoljno materijala na osnovu koga utvrdili pravo vreme nastanka. Od pokretnih nalaza došli smo isključivo do keramike u fragmentima. Nema dileme da je keramika iz perioda bakarnog doba, vreme od 4.300 do 4.000 pre nove ere. Dobili smo jasne pokazatelje iz kog perioda je objekat - naveo je muzejski savetnik i vođa tima za istraživanja u Desiću Momir Cerović.
Posvećenim radom i znanjem, tim šabačkih arheologa došao je do zaključka da praistorijsko utvrđenje na lokalitetu Šančina u Desiću, najverovatnije, nije korišćeno za svakodnevni život, već je imalo kultni karakter.
- Nametalo se pitanje šta se tamo dešavalo. Zašto su ga oni toliko dobro utvrdili i branili. Nepostojanje nalaza životinjskih kostiju, ostataka hrane, kao i to što nema nikakvih alatki, ukazivalo je da taj objekat nije služio za svakodnevni život. Tamo su odlazili sa posebnim namerama i čini nam se da je imao kultni karakter. Na osnovu ruševinskog sloja možemo zaključiti da su bili jako visoki objekti, možda čak i spratni. To nisu bile obične kuće, moguće da su bile osmatračnice ili platforme za posmatranje neba. Možda i neka vrsta solarne opservatorije. Ne u smislu moderne, ali su imali potrebu da prate nebeska tela, smenu godišnjih doba. Čovek u praistoriji je mnogo više živeo u saglasju sa prirodom nego što to danas čini - rekao je Cerović i pojasnio zašto je lokalitet u Desiću nazvao srpski Stounhendž.
- Činjenica je da u Srbiji ne postoji ništa slično. Tragajući uvideo sam da postoji češki, mađarski, a zašto ne bi postojao i srpski. U Desiću nismo naišli na kamene blokove (megaliti), koji su prva asocijacija na Stounhendž, ali na našem lokalitetu su nekada bili drveni stubovi. Upravo ta drvena građa i palisade se javljaju umesto kamenih i to je zajedničko za sve te rondele (krugove), na koje nailazimo širom Evrope. Ipak, naš lokalitet je 1.500 godina stariji od engleskog. Istražili smo mrvice i sada je na nama je da od tih tragova rekonstruišemo prvobitni izgled objekta - ističe Cerović i dodaje da ovo vredno i trenutno jedinstveno arheološko nalazište u Srbiji zahteva dodatna istraživanja kako bi bilo pravo kulturno i turističko blago šabačkog kraja.
- Projekat je petogodišnji, ali sve zavisi od novca kojim raspolažemo. Potencijal je fantastičan i u naučnom i u turističkom smislu. Uz dodatno istraživanje bi taj potencijal bi bio realizovan u potpunosti. Može biti biser turističke ponude, zbog blizine Cera i već postoji odgovarajuća infrastruktura. Potrebno je da se svi uključe, lokalna samouprava i šira javnost. Nije nam cilj da donosimo predmete u Muzej nego da rekonstruišemo pređašnji život i da se potencijal koji imamo najbolje iskoristi, kao što rade svuda u Evropi - istakao je Cerović.
Izložba u
biblioteci
U Bibilioteci šabačkoj zainteresovani sugrađani do 31. avgusta mogu pogledati postavku “Srpski Stounhendž - veliko arheološko otkriće u Pocerini”. Na panoima u okviru izložbe predstavljeno je značajno arheloško nalazište u Desiću, jedinstveno u Srbiji.
Od vlasnika zemljišta zavisi
sudbina lokaliteta
- Želimo da srpski Stounhendž proglasimo za nepokretno kulturno dobro i na taj način zaštitimo svoj rad i nastavimo istraživanje. Tokom rada naišli smo na probleme sa vlasnicima parcela. Lokalitet se nalazi na tri parcele, različitih vlasnika i potrebno je da se to pravno reguliše. Potražili smo pomoć od lokalne samouprave i dobili obećanje gradonačelnika da će problem biti rešen.
Jedan od vlasnika ne dozvoljava da nastavimo rad. Ne znam zašto je tako, jer je od početka istraživanja bio sa nama terenu. Imao je uvid u sva dešavanja. Za svoju saradnju je bio odgovarajuće plaćen. Međutim, promenio je stav i sada nam je rad na terenu otežan. Ne znam da li je mislio da kopamo zlato ili tako nešto i da može da se obogati. Od početka smo bili prinuđeni da prilagodimo iskopavanja. Nismo izazvali nikakvu štetu u šumi, jer smo sonde pozicionirali tako da ne oštetimo ni najmanje stablo.
Dok čekamo da se nešto promeni lokalitet propada i ne možemo da nastavimo rad. Zbog toga se trudimo da informišemo javnost o značaju arheološkog nalazišta. Obratili smo se Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Valjevu. Ukoliko lokalitet bude proglašen za nepokretno kulturno dobro, tada neće biti prepreka da nastavimo istraživanje. U tom slučaju vlasnici ostaju vlasnici, ali ne mogu da nam zabrane da tamo "kopamo"- rekao je Cerović.
-Pre pola veka, kolege iz Arheološkog instituta u Beogradu nisu imali ništa od pokretnih arheoloških nalaza, sem zidnog lepa koji je hronološki neosetljiv. Nakon 50 godina smo postojeću sondu ponovo "uhvatili" na terenu i otvorili još dve. Nije bilo moguće odrediti vreme iz kog je perioda naselje. Prevashodno je bilo datovano kasnije, jer zemljano utvrđenje na koje smo naišli ima bedeme visoke 4 do 6 metara. Ipak, pronašli smo dovoljno materijala na osnovu koga utvrdili pravo vreme nastanka. Od pokretnih nalaza došli smo isključivo do keramike u fragmentima. Nema dileme da je keramika iz perioda bakarnog doba, vreme od 4.300 do 4.000 pre nove ere. Dobili smo jasne pokazatelje iz kog perioda je objekat - naveo je muzejski savetnik i vođa tima za istraživanja u Desiću Momir Cerović.
Posvećenim radom i znanjem, tim šabačkih arheologa došao je do zaključka da praistorijsko utvrđenje na lokalitetu Šančina u Desiću, najverovatnije, nije korišćeno za svakodnevni život, već je imalo kultni karakter.
- Nametalo se pitanje šta se tamo dešavalo. Zašto su ga oni toliko dobro utvrdili i branili. Nepostojanje nalaza životinjskih kostiju, ostataka hrane, kao i to što nema nikakvih alatki, ukazivalo je da taj objekat nije služio za svakodnevni život. Tamo su odlazili sa posebnim namerama i čini nam se da je imao kultni karakter. Na osnovu ruševinskog sloja možemo zaključiti da su bili jako visoki objekti, možda čak i spratni. To nisu bile obične kuće, moguće da su bile osmatračnice ili platforme za posmatranje neba. Možda i neka vrsta solarne opservatorije. Ne u smislu moderne, ali su imali potrebu da prate nebeska tela, smenu godišnjih doba. Čovek u praistoriji je mnogo više živeo u saglasju sa prirodom nego što to danas čini - rekao je Cerović i pojasnio zašto je lokalitet u Desiću nazvao srpski Stounhendž.
- Činjenica je da u Srbiji ne postoji ništa slično. Tragajući uvideo sam da postoji češki, mađarski, a zašto ne bi postojao i srpski. U Desiću nismo naišli na kamene blokove (megaliti), koji su prva asocijacija na Stounhendž, ali na našem lokalitetu su nekada bili drveni stubovi. Upravo ta drvena građa i palisade se javljaju umesto kamenih i to je zajedničko za sve te rondele (krugove), na koje nailazimo širom Evrope. Ipak, naš lokalitet je 1.500 godina stariji od engleskog. Istražili smo mrvice i sada je na nama je da od tih tragova rekonstruišemo prvobitni izgled objekta - ističe Cerović i dodaje da ovo vredno i trenutno jedinstveno arheološko nalazište u Srbiji zahteva dodatna istraživanja kako bi bilo pravo kulturno i turističko blago šabačkog kraja.
- Projekat je petogodišnji, ali sve zavisi od novca kojim raspolažemo. Potencijal je fantastičan i u naučnom i u turističkom smislu. Uz dodatno istraživanje bi taj potencijal bi bio realizovan u potpunosti. Može biti biser turističke ponude, zbog blizine Cera i već postoji odgovarajuća infrastruktura. Potrebno je da se svi uključe, lokalna samouprava i šira javnost. Nije nam cilj da donosimo predmete u Muzej nego da rekonstruišemo pređašnji život i da se potencijal koji imamo najbolje iskoristi, kao što rade svuda u Evropi - istakao je Cerović.
biblioteci
U Bibilioteci šabačkoj zainteresovani sugrađani do 31. avgusta mogu pogledati postavku “Srpski Stounhendž - veliko arheološko otkriće u Pocerini”. Na panoima u okviru izložbe predstavljeno je značajno arheloško nalazište u Desiću, jedinstveno u Srbiji.
sudbina lokaliteta
- Želimo da srpski Stounhendž proglasimo za nepokretno kulturno dobro i na taj način zaštitimo svoj rad i nastavimo istraživanje. Tokom rada naišli smo na probleme sa vlasnicima parcela. Lokalitet se nalazi na tri parcele, različitih vlasnika i potrebno je da se to pravno reguliše. Potražili smo pomoć od lokalne samouprave i dobili obećanje gradonačelnika da će problem biti rešen.
Jedan od vlasnika ne dozvoljava da nastavimo rad. Ne znam zašto je tako, jer je od početka istraživanja bio sa nama terenu. Imao je uvid u sva dešavanja. Za svoju saradnju je bio odgovarajuće plaćen. Međutim, promenio je stav i sada nam je rad na terenu otežan. Ne znam da li je mislio da kopamo zlato ili tako nešto i da može da se obogati. Od početka smo bili prinuđeni da prilagodimo iskopavanja. Nismo izazvali nikakvu štetu u šumi, jer smo sonde pozicionirali tako da ne oštetimo ni najmanje stablo.
Dok čekamo da se nešto promeni lokalitet propada i ne možemo da nastavimo rad. Zbog toga se trudimo da informišemo javnost o značaju arheološkog nalazišta. Obratili smo se Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Valjevu. Ukoliko lokalitet bude proglašen za nepokretno kulturno dobro, tada neće biti prepreka da nastavimo istraživanje. U tom slučaju vlasnici ostaju vlasnici, ali ne mogu da nam zabrane da tamo "kopamo"- rekao je Cerović.
M.Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
