Sani Optik PREPORUČUJE:
Nosite jedne umesto dvoje naočara za blizinu i daljinu
U životnom dobu nakon 40. godine života, većina ljudi počinje da oseća prve tegobe vezane sa smanjenom vidnom oštrinom. Ove tegobe su vezane za fiziološki proces starenja oka, odnosno njegovu smanjenu sposobnost da jasno i oštro vidi predmete koji se nalaze u neposrednoj blizini (akomodacija). Ovaj poremećaj se naziva presbiopija, ili staračka dalekovidost.
Iako akomodaciona sposobnost oka slabi praktično od rođenja, ona postaje simptomatska tek u petoj deceniji života. U početku, većina ljudi ima problem sa čitanjem teksta koji je jako sitan, ali se uglavnom ne javlja lekaru i nema još uvek potrebu za korekcijom, jer su kompenzatorni mehanizmi donekle očuvani (tekst se udaljava pomeranjem ruku da bi se slika izoštrila). Ovakvo stanje se označava kao početna ili granična presbiopija, i može trajati kraći ili duži vremenski period. Postepeni razvoj astenopskih smetnji (pojava glavobolje, zamućenosti vida, bolova u oku, duplih slika) i nemogućnost čitanja bez upotrebe naočara, ukazuje da je došlo do razvoja funkcionalne presbiopije, i tada se pacijent najčešće javlja lekaru. Na pregledu se konstatuje smanjena vidna oštrina za blizinu, i propisuju se odgovarajuće naočare za čitanje. Naočare pacijent koristi u svim onim situacijama kada mu je potrebna oštrina tokom rada, bez obzira da li čita, piše ili radi na računaru. Pošto slabljenje akomodacione sposobnosti oka nošenjem naočara ne prestaje (ono se samo donekle subjektivno usporava), potrebno je da se bar jednom u godinu dana izvrši kontrolni pregled. Poseban izazov u ovom dobu predstavlja udruženost presbiopije s drugim refrakcionim manama – kratkovidošću, dalekovidošću i astigmatizmom. Dobro iskorigovan pacijent, s odgovarajućim naočarima za daljinu, imaće i odgovarajuću korekciju za blizinu.
Multifokalna
soČiva
Većina pacijenata s ovakvim problemima ima potrebu za dvoje naočara, za daljinu i za blizinu. Kako je posedovanje dvoje naočara manje komforno rešenje, i stvara obavezu nošenja, skidanja i zamene naočara tokom dana kad postoje određeni vidni zahtevi, danas većina proizvođača iz oblasti optike za to ima uspešno rešenje – nošenje multifokalnih naočara. Multifokalna (progresivna) sočiva su posebna vrsta multifunkcionalnih korektivnih sočiva, u kojima postoji više dioptrija, pa uspešno rešavaju problem smanjene vidne oštrine na daljinu, srednju blizinu i blizinu. Prelaz između ovih dioptrija nije oštar kao kod bifokala, već je postepen, blag i prijatan, što pacijentima omogućava da se relativno brzo naviknu na njihovo nošenje. Danas je tehnologija izrade multifokala jako uznapredovala, tako da postoji i mogućnost izrade individualnih progresiva, gde se u obzir pored dioptrije uzima i čitav niz drugih parametara, potrebe pacijenta, njegovo zanimanje, hobi, aktivnosti i td.
Multifokalna sočiva na sebi mogu imati i različite vrste dorada – antirefleksni sloj, tvrdi sloj protiv habanja, sloj koji omogućava da se manje prljaju i manje magle, UV zaštitu, a u zavisnosti od zahteva korisnika mogu biti u prozirnoj ili foto varijanti. Ukoliko postoji potreba za naošenjem naočara za sunce, multifokali se mogu izrađivati i u takvu vrstu ramova, a prednost je što takva sočiva mogu imati i 100% UV zaštitu.
Multifokalna
kontaktna soČiva
Presbiopija se pored naočara uspešno može korigovati i kontaktnim sočivima. Ukoliko postoji potreba za korekcijom na daljinu, a pacijent već koristi kontaktna sočiva, onda se na pregledu propisuju naočare za blizinu koje pacijent nosi preko sočiva. Najbolje rešenje za korisnike kontaktnih sočiva a koji imaju utvrđenu presbiopnu korekciju je nošenje multifokalnih kontaktnih sočiva. Multifokalna kontaktna sočiva mogu biti gaspropusna i meka, sa različitim periodom zamene, dnevnim, mesečnim ili godišnjim. Iako mogu biti različitog dizajna, zajedničko im je da omogućavaju jasan vid na daljinu i blizinu bez korišćenja naočara. Zbog toga je ovakav vid korekcije posebno pogodan za ljude određenih profesija, a kod kojih postoji potreba za jasnim vidom i neograničenim vidnim poljem – lekare, stomatologe, umetnike, sportiste. Uz ovakav vid korekcije potreban je određeni period navikavanja, kao i obavezno korišćenje veštačkih suza, jer je za korisnike kontaktnih sočiva stabilnost suznog filma i vlažnost oka imperativ.
Uzimajući u obzir promene u kvalitetu života i obavljanja svakodnevnih aktivnosti koje problem sa smanjenom vidnom oštrinom nosi u ovom periodu života, potrebno je da obratite posebnu pažnju, da problem ne relativizujete i da ne pribegavate kratkoročnim rešenjima.
Posebno obratite pažnju na kvalitet korekcije koju nosite. Kupujte naočare u specijalizovanim prodavnicama, nikako na pijaci ili ulici. Kontrole dioptrije obavljajte jedanput godišnje, po potrebi i češće kada primetite da korekcija nije odgovarajuća. Nakon 60. godine bar jedanput godišnje posetite oftalmologa jer je u ovom periodu smanjena vidna oštrina često uzrokovana oboljenjima oka. Vodite računa o zdravlju oka, jer je ono organ preko koga dobijamo najviše informacija o svetu oko nas, a često mu ne posvećujemo dovoljno pažnje.
Posedovanje dvoje naočara je nekomforno rešenje, i stvara obavezu nošenja, skidanja i zamene naočara tokom dana kad postoje određeni vidni zahtevi,zbog toga većina proizvođača iz oblasti optike za to ima uspešno rešenje u vidu multifokalnih naočara ili multifokalnih kontaktnih sočiva
Iako akomodaciona sposobnost oka slabi praktično od rođenja, ona postaje simptomatska tek u petoj deceniji života. U početku, većina ljudi ima problem sa čitanjem teksta koji je jako sitan, ali se uglavnom ne javlja lekaru i nema još uvek potrebu za korekcijom, jer su kompenzatorni mehanizmi donekle očuvani (tekst se udaljava pomeranjem ruku da bi se slika izoštrila). Ovakvo stanje se označava kao početna ili granična presbiopija, i može trajati kraći ili duži vremenski period. Postepeni razvoj astenopskih smetnji (pojava glavobolje, zamućenosti vida, bolova u oku, duplih slika) i nemogućnost čitanja bez upotrebe naočara, ukazuje da je došlo do razvoja funkcionalne presbiopije, i tada se pacijent najčešće javlja lekaru. Na pregledu se konstatuje smanjena vidna oštrina za blizinu, i propisuju se odgovarajuće naočare za čitanje. Naočare pacijent koristi u svim onim situacijama kada mu je potrebna oštrina tokom rada, bez obzira da li čita, piše ili radi na računaru. Pošto slabljenje akomodacione sposobnosti oka nošenjem naočara ne prestaje (ono se samo donekle subjektivno usporava), potrebno je da se bar jednom u godinu dana izvrši kontrolni pregled. Poseban izazov u ovom dobu predstavlja udruženost presbiopije s drugim refrakcionim manama – kratkovidošću, dalekovidošću i astigmatizmom. Dobro iskorigovan pacijent, s odgovarajućim naočarima za daljinu, imaće i odgovarajuću korekciju za blizinu.
Multifokalna
soČiva
Većina pacijenata s ovakvim problemima ima potrebu za dvoje naočara, za daljinu i za blizinu. Kako je posedovanje dvoje naočara manje komforno rešenje, i stvara obavezu nošenja, skidanja i zamene naočara tokom dana kad postoje određeni vidni zahtevi, danas većina proizvođača iz oblasti optike za to ima uspešno rešenje – nošenje multifokalnih naočara. Multifokalna (progresivna) sočiva su posebna vrsta multifunkcionalnih korektivnih sočiva, u kojima postoji više dioptrija, pa uspešno rešavaju problem smanjene vidne oštrine na daljinu, srednju blizinu i blizinu. Prelaz između ovih dioptrija nije oštar kao kod bifokala, već je postepen, blag i prijatan, što pacijentima omogućava da se relativno brzo naviknu na njihovo nošenje. Danas je tehnologija izrade multifokala jako uznapredovala, tako da postoji i mogućnost izrade individualnih progresiva, gde se u obzir pored dioptrije uzima i čitav niz drugih parametara, potrebe pacijenta, njegovo zanimanje, hobi, aktivnosti i td.
Multifokalna sočiva na sebi mogu imati i različite vrste dorada – antirefleksni sloj, tvrdi sloj protiv habanja, sloj koji omogućava da se manje prljaju i manje magle, UV zaštitu, a u zavisnosti od zahteva korisnika mogu biti u prozirnoj ili foto varijanti. Ukoliko postoji potreba za naošenjem naočara za sunce, multifokali se mogu izrađivati i u takvu vrstu ramova, a prednost je što takva sočiva mogu imati i 100% UV zaštitu.
Multifokalna
kontaktna soČiva
Presbiopija se pored naočara uspešno može korigovati i kontaktnim sočivima. Ukoliko postoji potreba za korekcijom na daljinu, a pacijent već koristi kontaktna sočiva, onda se na pregledu propisuju naočare za blizinu koje pacijent nosi preko sočiva. Najbolje rešenje za korisnike kontaktnih sočiva a koji imaju utvrđenu presbiopnu korekciju je nošenje multifokalnih kontaktnih sočiva. Multifokalna kontaktna sočiva mogu biti gaspropusna i meka, sa različitim periodom zamene, dnevnim, mesečnim ili godišnjim. Iako mogu biti različitog dizajna, zajedničko im je da omogućavaju jasan vid na daljinu i blizinu bez korišćenja naočara. Zbog toga je ovakav vid korekcije posebno pogodan za ljude određenih profesija, a kod kojih postoji potreba za jasnim vidom i neograničenim vidnim poljem – lekare, stomatologe, umetnike, sportiste. Uz ovakav vid korekcije potreban je određeni period navikavanja, kao i obavezno korišćenje veštačkih suza, jer je za korisnike kontaktnih sočiva stabilnost suznog filma i vlažnost oka imperativ.
Uzimajući u obzir promene u kvalitetu života i obavljanja svakodnevnih aktivnosti koje problem sa smanjenom vidnom oštrinom nosi u ovom periodu života, potrebno je da obratite posebnu pažnju, da problem ne relativizujete i da ne pribegavate kratkoročnim rešenjima.
Posebno obratite pažnju na kvalitet korekcije koju nosite. Kupujte naočare u specijalizovanim prodavnicama, nikako na pijaci ili ulici. Kontrole dioptrije obavljajte jedanput godišnje, po potrebi i češće kada primetite da korekcija nije odgovarajuća. Nakon 60. godine bar jedanput godišnje posetite oftalmologa jer je u ovom periodu smanjena vidna oštrina često uzrokovana oboljenjima oka. Vodite računa o zdravlju oka, jer je ono organ preko koga dobijamo najviše informacija o svetu oko nas, a često mu ne posvećujemo dovoljno pažnje.
Dr Mirko Ninković
Najnoviji broj
18. april 2024.
