SELO NEKAD I SAD
ISPOD ŠLjIVE
Obilje kiše i nepovoljno vreme za useve donosi, vele seljani stigne li do ruke, bogatu jesen. Kako već teče po predanju tvrdnja, Sveti Ilija, vatra milija, opojni miris šljive daruje sva čula i podseća da će biti kao retko mučenice. One od oko 22 grada koja greje dušu i neguje predanja sa kolena na koleno.
Istini za volju tek gde, gde prkosi šljiva Ranka i Mađarka uz nove visokorodne zasade nacionalne nam šljive. Ukus ranke odnegovao je generacije a sada samo prkosno vremenu tu i tamo živi uglavnom u zapuštenim imanjima. I u pesmi i u tradiciji bila je oslonac života ali i slatko za uzor i kolači o kojima se pričalo. A ispod šljive ranke tekle su besane noći ašik parova koji su uz slas dedovih šljiva grabili i ono što nas je održalo. Behu to leta koja su imala više svadbi i krštenja, priseća se nana Tomanija nego sada onih van avlije tokom desetleća. Uz uzdah, zar i reći ...
A tabla šljive koja je stizala ranije o ona nešto kasnije visoka do prvih oblaka. Treslo se i kupilo u uslovima koji su neprimereni shvatanju sadašnjih generacija. I zamislite i pevalo, jesen stigla rana. Istina u vinogradi opojno zrnevlje nude onima koji se vazda voleli vinograd zarad slasti koje i život znače.
Beše Anđeklo, nestvarno plavih očiju i bledog lica koji je malenu crnokosu Danicu begeniso još od deteta. Prvo dedovi pa očevi spremali kad stasa prošnju a potom i svadbu koja je trajala danima i imala i svoje, u ovo vreme tako prepoznatljive neprimerene stvari u danima istinskog poštenja. Malo se imalo ali za svadbu nije žalilo. Letina se uz spremu gajila i stoka i birale aščije ali avaj. Blizak rod deda Sretenu koji je imao pet kćeri i sina vešto krao meso i podno magaze krio u trapu. Primeti to starina, blago ukori i oštro pogleda. Meso beše u trenu u magazi a kršni momak nesta sramna obraza. Ej ukrati u ta leta. I to od koga ...
I mesečina beše sjajnija, bar tako vele starine pa utekni ako imaš čojstva. Besedili šereti. I baš tim redosledom pod šljivom Rankom slatkorečivi Aca ubra jednu Ranku u dane kako se ni razmirisala šljiva nije pokupila. U bačve od brojne kazane i očekivao dobar prepek. Tek Aca Lola izazva u kukuruz Ranku da joj nešto kaže. Kući se nije smela vratiti a u novi dom iz leta u leto donosila po mušku glavu. A sve poče ispod šljive Ranke kraj miraza, njive od kukuruza koji se opet tih leta kopao u mobi dva puta godišnje. Odmaralo se ispod šljive gde se i zače priča kako su se pojedine dobro najele zelenih šljiva pre udaje. A to beše miraz u predanju koji je pratio generacije i ostavio mnoge udavače.
Sad je stiglo neko novo vreme. Šljivu nema ko da pokupi i kazan ugosti ali ima i drastičnijih priča. Pošetao domaćin u suton da proveri da li je za kupljenje veliki posed šljive. Radnike u tren skupio ali avaj. U cik zore pre nego petli učestaju sišavši sa špeditera imaju šta videti. Za mesečine i pre rose neko pokupio i pride pobrao do zadnje obilan rod šljive. U opustelom selu nit ko šta video ni čuo. Da je sramota jeste ali stari staju o odbranu. Voćku je sevap uzeti, e sad što neko nema meru to je drugo pitanje. I kuda nam to ide selo gde se pekmez zaboravio na trpezi a trava u voćnjacima bije bitku u visini sa travom koju sad skoro po pravilu čini ambrozija. I kakve sad to veze ima sa šljivom nacionale ne pronađosmo tumačenje. Kazani se spremaju za jesen i zimu jer rodilo je i u brzini kažu šaljivdžije. Piće se i tugovati za letima kad svega beše a svadbi ponajviše. U seoskim školama male čupave glave beše teško prebrojati. Sada je istina lako i na prste ali to već vodi u drugu priču .
I gde je tu mesto za Acu i Ranku. Zvuči, priznajemo, poetično, baš ispod šljive Ranke .
Istini za volju tek gde, gde prkosi šljiva Ranka i Mađarka uz nove visokorodne zasade nacionalne nam šljive. Ukus ranke odnegovao je generacije a sada samo prkosno vremenu tu i tamo živi uglavnom u zapuštenim imanjima. I u pesmi i u tradiciji bila je oslonac života ali i slatko za uzor i kolači o kojima se pričalo. A ispod šljive ranke tekle su besane noći ašik parova koji su uz slas dedovih šljiva grabili i ono što nas je održalo. Behu to leta koja su imala više svadbi i krštenja, priseća se nana Tomanija nego sada onih van avlije tokom desetleća. Uz uzdah, zar i reći ...
A tabla šljive koja je stizala ranije o ona nešto kasnije visoka do prvih oblaka. Treslo se i kupilo u uslovima koji su neprimereni shvatanju sadašnjih generacija. I zamislite i pevalo, jesen stigla rana. Istina u vinogradi opojno zrnevlje nude onima koji se vazda voleli vinograd zarad slasti koje i život znače.
Beše Anđeklo, nestvarno plavih očiju i bledog lica koji je malenu crnokosu Danicu begeniso još od deteta. Prvo dedovi pa očevi spremali kad stasa prošnju a potom i svadbu koja je trajala danima i imala i svoje, u ovo vreme tako prepoznatljive neprimerene stvari u danima istinskog poštenja. Malo se imalo ali za svadbu nije žalilo. Letina se uz spremu gajila i stoka i birale aščije ali avaj. Blizak rod deda Sretenu koji je imao pet kćeri i sina vešto krao meso i podno magaze krio u trapu. Primeti to starina, blago ukori i oštro pogleda. Meso beše u trenu u magazi a kršni momak nesta sramna obraza. Ej ukrati u ta leta. I to od koga ...
I mesečina beše sjajnija, bar tako vele starine pa utekni ako imaš čojstva. Besedili šereti. I baš tim redosledom pod šljivom Rankom slatkorečivi Aca ubra jednu Ranku u dane kako se ni razmirisala šljiva nije pokupila. U bačve od brojne kazane i očekivao dobar prepek. Tek Aca Lola izazva u kukuruz Ranku da joj nešto kaže. Kući se nije smela vratiti a u novi dom iz leta u leto donosila po mušku glavu. A sve poče ispod šljive Ranke kraj miraza, njive od kukuruza koji se opet tih leta kopao u mobi dva puta godišnje. Odmaralo se ispod šljive gde se i zače priča kako su se pojedine dobro najele zelenih šljiva pre udaje. A to beše miraz u predanju koji je pratio generacije i ostavio mnoge udavače.
Sad je stiglo neko novo vreme. Šljivu nema ko da pokupi i kazan ugosti ali ima i drastičnijih priča. Pošetao domaćin u suton da proveri da li je za kupljenje veliki posed šljive. Radnike u tren skupio ali avaj. U cik zore pre nego petli učestaju sišavši sa špeditera imaju šta videti. Za mesečine i pre rose neko pokupio i pride pobrao do zadnje obilan rod šljive. U opustelom selu nit ko šta video ni čuo. Da je sramota jeste ali stari staju o odbranu. Voćku je sevap uzeti, e sad što neko nema meru to je drugo pitanje. I kuda nam to ide selo gde se pekmez zaboravio na trpezi a trava u voćnjacima bije bitku u visini sa travom koju sad skoro po pravilu čini ambrozija. I kakve sad to veze ima sa šljivom nacionale ne pronađosmo tumačenje. Kazani se spremaju za jesen i zimu jer rodilo je i u brzini kažu šaljivdžije. Piće se i tugovati za letima kad svega beše a svadbi ponajviše. U seoskim školama male čupave glave beše teško prebrojati. Sada je istina lako i na prste ali to već vodi u drugu priču .
I gde je tu mesto za Acu i Ranku. Zvuči, priznajemo, poetično, baš ispod šljive Ranke .
Sreten Kosanić
Najnoviji broj
18. april 2024.
