ŽIVOT U SENCI PARTIJA

Može li se u Srbiji slobodno misliti i imaju li mogućnost ljudi da javno brane svoj stav o nekom važnom političkom ili društvenom problemu, a da taj stav nije „naslonjen“ na politički sud neke relevantne političke partije? Kako odbraniti vlastito mišljenje i slobodu da se to mišljenje javno izrazi i zadržati, pri tom, vlastiti integritet i pravo da čovek (slobodan pojedinac) ne svrsta sebe pod politički „kišobran“ grupa i grupica koje niču kao pečurke i nastoje da svaki individualizam po svaku cenu saseku u korenu i nateraju tog pojedinca da bude ili uz njih ili protiv njih. Kako, zapravo, odbraniti suvereno pravo pojedinca da bude „svoj“ i da kao slobodan čovek, analizira svet vlastitim očima bez veštačkih dioptrija koje mu nameću političke partije svojim programima?
Svi veliki politički i stvaralački programi i pokreti koji su nastajali kroz istoriju nastajali su iz ideje pojedinca koji je sanjao o slobodi i koji je taj svoj san pokušavao da podeli sa drugima. Kad su tu ideju prihvatale mase, ona je prerastala u pokret, u program, u ideologiju. Tako se razvijalo društvo kroz istoriju i tako su se razvijale ljudske slobode. Problem, međutim, nastaje onog trenutka kad opšteprihvaćeni programi i ideologije postanu sami sebi svrha i kad se nameću kao univerzalni, kao jedini mogući. Tada se oni ljudima vraćaju poput bumeranga i postaju vlastita negacija, jer negiraju osnovno pravo pojedincu da traga za novim idejama o tom istom pitanju, da traži nove puteve do slobode.
Mi smo, izgleda, kao društvo došli do takvog stanja. Naime, u sudaru individualnog mišljenja o našoj stvarnosti sa političkim mišljenjem koje na javnoj sceni plasiraju pripadnici političkih partija, individualno mišljenje nemilosrdno se razobličuje. I tu se, bez ikakvog zazora, udružuju i predstavnici vladajućih i opozicionih političkih elita. Kao da ih strah od novih ideja koje mogu da ugroze njihovu etabliranu sliku društva kakvo žele da grade „osvešćuje“ i tera u zajednički front protiv svakog onoga ko zadrži distancu i od jednih i od drugih. Po onoj narodnoj mudrosti „Kad kuća gori, komšije se mire“, predstavnici političke elite u Srbiji, inače ljuto podeljeni na vladajuću i opozicionu, na svakom javnom nastupu, zajednički će se obrušiti na svakog onog ko nije u njihovim redovima i ko se usudi da kritički govori i o jednima i o drugima. Drugim rečima, nemaju milosti prema onima koji bi se usudili da kažu da u ovoj zemlji loše poteze vuku i vlast i opozicija. Taman posla! Ko si, bre, ti, slobodni pojedinče, da tako govoriš? U kojoj si ti partiji? Jesi li izlazio na izbore? Koga ti predstavljaš i kome je važno uopšte šta ti misliš? Napravi partiju, izađi na izbore, pa da vidimo kome je važno to što ti govoriš! A znamo mi i ko te plaća!