MIR POPUT REKE

Rekom inspiracije Lifa Engera nisu “plovili” ribolovci kada je stvarao svoje poznato delo čiji smo naslov pozajmili za naš naslov, no čini se da nigde strast, u biti uvek protkana žarom, i njen etimološki antipod, spokoj, smiraj, nemaju toliko dodirnih tačaka kao u ovom sportu i duši strastvenih ribolovaca. Za njih nema penzije, nema povlačenja, a počeci su svega nekoliko godina posle prvog plača.
- Počinje se već u mlađim ra-zredima osnovnih škola. Tih godina, sa ocem ili dedom idete da pecate kesege, vremenom prelazite na krupniju ribu, pecate plovkom ili varalicom. Upuštate se u borbu sa štukom, smuđom, somom. Tu se već razdvajaju različite vrste ribolova, bira svako svoj omiljeni. Ja sam se opredelio za ribolov bućkom. Ovaj način je izazovniji i zahtevniji, a uz to zahteva i veća finansijska sredstva, dobar čamac, sonar, motor, elektropentu. U nekim kasnijim godinama, onim penzionerskim, sledi povratak šaranu, da bi svoj ribolovački vek završio zabacivanjem plovka i pecanjem kesega - pojašnjava nam jedan od najboljih šabačkih ribolovaca Branislav Bane Stanković.
Pecaroš izrasta u ribolovca, a ljubav koja nadmašuje nivo razonode i hobija, tvori razliku između dva, za laike, sinonima.
- Pecanje je obično okupljanje društva, gde je to jedna od aktivnosti, ili opuštanje jednom u nekoliko nedelja. Ribolov je ulaganje u svoju ljubav, najmanje stotinu dana na vodi godišnje, a nekada i mnogo više.
Svaki uspeh podrazumeva iskustvo, svaki cilj je dostižan samo upornošću i strpljenjem. Ko nije spreman da se usavršava, uči, realno proceni trenutne mogućnosti, osuđen je na lutanje stranputicama razočarenja.
- Prve tri četiri godine nisam imao nikakve značajne rezultate. Ipak, znao sam da moram da učim, proniknem u detalje kako bi video svoje ime pri vrhu poretka. Takmičarska tenzija prati nastupe prvih godina, no kada dosegnete neki nivo, polako uplovljavate u “mirne vode” gde uživate u društvu ljudi koji dele istu strast, takmičarske vikende vidite kao dane odmora i opuštanja. Nikada ne nestane želja za pobedom, no umesto vike, postaje šapat. Baš nedavno su me pozvali iz Bečeja da sudim jedno takmičenje. Ipak, problem sudija su uspeli da reše, te su me pitali da učestvujem. Iako svaki čamac broji dva člana, nisam imao saradnika usled takvih okolnosti. Odlučio sam da se oprobam sam i pobedio. Više od trijumfa, uživao sam u susretu sa prijateljima, druženju pre i posle.
Blizu četiri decenije Stanković živi ribolovačke dane, ne vraća često film na početak jer to obično svedoči o nekim dilemama, preispitivanjima, a u svojoj sportskoj karijeri nije ih imao. No, prepušta se na naše insistiranje.
- Lepo sećanje je jedno od prvih takmičenja, održano u Tekiji. U čamcu smo bili supruga i ja. Za jedan dan smo ulovili 42 kg ribe. To je dovoljno tek za deseto mesto, no ostalo mi je u sećanju kao draga uspomena.
Kako sam kaže “obrnuo je igricu” na svim važnim takmičenjima bućkaroša. Osvojio je, u pet godina tri titule na Prvenstvu lova soma na bućku, uz jedno treće i jedno peto mesto. U sportskoj biografiji ima jednu titulu, vicešampionsko zvanje i dve treće pozicije na “Zlatnoj bućki Đerdapa”, a radovao se i na “Somovijadi” u Zvorniku.
- Naša krovna organizacija je Savez bućkaroša Srbije. Leto je naše godišnje doba, onda se takmičimo, uvek vikendom, a Prvenstvo obuhvata 17 sastanaka. Dugo je ribolov na bućku klasifikovan kao privredni, odnosno zabranjen za sportske ribolovce. Uspeli smo da se izborimo da tokom dva meseca (15. jul - 15. septembar) mogu i sportski ribolovci bućkati, a cilj nam je da, kao i svugde u Evropi, sportska dozvola uvek omogućava ovakav ribolov. U Savezu se vodi polemika na temu sankcionisanja rekreativaca bućkaroša, no ja smatram da nema potrebe njih “loviti”. Svaki izlazak košta oko 20 evra, ribe nema mnogo, a oni bez znanja i iskustva, najverovatnije neće uloviti ništa i sami će odustati posle dva, tri izlaska.
Ribolov je jedan od najjeftinijih i najdostupnijih vidova razonode, a sportski ribolov skup sport.
- Za ribolov treba jedan štap, mamac je u svakom dvorištu. Bukvalno 1.000 - 1.500 dinara dovoljno je za pecanje. Sportski, takmičarski ribolov već znači opremu u vrednosti od nekoliko hiljada evra, svako takmičenje zahteva par stotina evra, za gorivo, prenoćište i drugo.
“Tamni oblaci” se nadvijaju nad ovim sportom kada se dođe do pitanja brojnosti ribe. Ribokradice, nemar, zagađenja, sve su to “tihe” ubice vodenog bogatstva naših reka i jezera.
- Ima još ribe, ali manje nego ranije. Nisu problem zakoni, već njihova primena. Znam slučajeve gde je policija hvatala na delu pojedinca koji lovi strujom, da bi slučaj okončala opomena za pokušaj! Propisano je da sportski ribolovci mogu pecati između 06 i 21 sat, ostalo vreme je “otvoreno” ribokradicama.
Fer plej mora biti ukras svakog sporta, to nepisano podrazumevajuće pravilo, a u ribolovu, svaki zaljubljenik stvara svoju neprikosnovenu etiku.
- Riba ne treba da znači obrok, mogu da razumem da nekome znači, ali je ja nisam nikada tako doživljavao. Štuku i bucova uvek puštam, svakog soma ispod mere, kao i kapitalca (više od sedam, osam kilograma), bez izuzetka vraćam u vodu, to je pravilo kojeg se držim decenijama.
Spremajući opremu, zasecajući prve talase čamcem, verujete da nema većeg zadovoljstva, a onda vas iznenadi jedan trenutak u kome poželite da sve stane i zaćuti.
- To su neverovatni momenti koji se moraju doživeti. Krenem sam u čamcu, sva oprema je tu i onda vidim kako je lane sišlo da pije vodu na reci, drugi put, u neposrednoj blizini, od Srema prema Mačvi plivaju divlje svinje. Samo se smirite, ostanete u čamcu i uživati u slikama prirode. Sećam se jednog odmora na Đerdapu. Lane je pokušalo da prepliva sa obale na obalu, no prevelika razdaljina mnogo je jača od nje. Srećom, uspeo sam da je uhvatim, iznesem do obale odnesem na Štrbac i pustim.
Vizuelni užitak iz prethodnog pasusa može da “pogne glavu” samo ispred “audio dara majke prirode”.
- U idealnoj tišini, daleko od drugih zvukova, ako vas sreća posluži, možete postati slušalac natpevavanja ptica kakvo je teško zamisliti. Onda samo spustite teg, opremu ni ne raspakujete, prepustite se. Traje to sat dva. Mnogo puta sam se vraćao bez ulova, za druge izgleda kao protraćeno vreme, a takve simfonije daruju najlepši elan i večnu uspomenu.