MANE I VRLINE KRUZERA
Rad na brodu nije bajka
Mnogi su u zabludi da je rad na brodu bajka. 270 dana, svaki dan po 10 sati rada je velika žrtva, ali za Gorana vredi. Psihička sremnost je jako bitna. Oni koji dođu sa stavom “lako ćemo” tako i odu
Počeo je od konobarisanja, preko sezonskih poslova, pa do rada u nevladinoj organizaciji. Sve čime se Šapčanin Goran Marjanović, bavio bilo mu je dovoljno za egzistenciju, do momenta kada je shvatio da ne želi da radi za 20.000 dinara posao koji se na brodu plaća 10 puta više. U šta se avanturističkog duha upustio...
-Prilagođavanje je izuzetno teško, a disciplina vojnička. Od deljenja sobe sa nepoznatim ljudima, do zajedničkih kupatila, striktnih satnica i strogih pravila. To u najvećoj meri utiče na sporije uklapanje – opisuje svoje početke.
Ostvarenje snova
Jedna od pozitivnih strana rada na brodu je obilazak sveta. Prilikom odlaska na brod, ukazala mu se mogućnost da vidi mesta o kojima je sanjao. Iako dosta radi, uvek nađe malo vremena za istraživanje gradova.
- Obišao sam razna ostrva. Island, veći deo Evrope, Baltik, Maroko, pa sve do Šri Lanke i Tajlanda. Ipak, najsrećniji sam bio kada smo obilazili Crnu Goru i Hrvatsku. Radovali smo se domaćoj teritoriji. Tada smo bežali napolje na burek i ćevape. Hrana na brodu za posadu i nije baš sjajna – ističe Marjanović.
Problemi sa
poslovima
Goran na brodu radi već dve godine. Počeo je kao recepcionar, a sada je programski koordinator. Na većoj poziciji ima pravo i na lepšu kabinu, prijatnije uslove rada, pa samim tim i bolji život.
- Uz posao recepcionara idu i mnogobrojne neprijatne situacije. Izaći na kraj sa pijanim i nasilnim gostima nije baš razlog iz kog sam otišao. To je konstantna presija za koju se psihički treba spremiti. Rad u toku zimske sezone takođe je komlikovaniji. Oluje su česte, pa zamislite kako izgleda smiriti goste, koji zbog svakog trzaja misle da brod tone - ističe kroz smeh Goran.
Prema njegovim rečima ugodnost na poslu zavisi i od toga odakle gosti potiču. Najčešće radi sa Britancima od kojih mnogi i dalje misle da je vreme kolonijalizma pa se tako, nažalost i ponašaju.
Rad na brodu
nije bajka
Mnogi su u zabludi da je rad na brodu bajka. Prema Goranovim rečima i nije baš tako. 270 dana, svaki dan po 10 sati posla je velika žrtva. Za Gorana ona vredi.
-Mnogi koji dođu na brod se razočaraju. Treba da shvate da tamo nisu gosti već radnici. Za svaki evro će se debelo naraditi. Sad bi mnogi čitaoci rekli „Zašto se ne vratiš ako ti je loše“? Ali, meni nije loše. Ja obožavam svoj posao i za njega sam u svakom smislu sreman. Govorim ovo jer znam primere ljudi koji su došli sa stavom “lako ćemo”, pa tako i otišli.
Ako date 1000 do 2000 evra da odete na brod, na tu cifru, ukoliko odlučite da odete kući pre isteka ugovora dodajte i cenu avionske karte. Dakle, između ostalog i zbog ekonomičnosti pre odlaska, treba dobro razmisliti o spremnosti za mnoge nelagodnosti.
Proces odlaska
Sam proces odlaska na brod je dug i skup. On podrazumeva lekarski pregled, razne bezbedonosne obuke, prevode i mnogobrojnu papirološku dokumentaciju.
- Do sada sam sarađivao sa više agencija, pa ako neko želi, može da mi se obratiti, kako bih mu dao osnovne smernice. Ono što zainteresovani treba da znaju je da agencije prvo nude poslove koje niko neće, pa onda dobre pozicije. Ako ste sigurni u to šta biste da radite, ne prihvatajte loše ponude, već čekajte dobru priliku – zaključuje Goran.
Srbi na lošem glasu
-Srbi i Balkanci nisu omiljeni među kompanijama. Najveće kompanije trenutno ne zapošljavaju Srbe jer smo na poprilično lošem glasu. Nadam se da će se to promeniti. Uslovi u tim kompanijama su daleko bolji, a ugovori se lakše sklapaju – zaključuje Goran.
Nostalgija za rodnim mestom
Porodica mi jako nedostaje. Pre svega deca mog brata i sestre. Jeste da kući ne smem da se vratim bez nekoliko kutija lego kocki, ali... Za njih sve. U spisak stvari koje mi fale dodao bih i igranje jamba, vožnju motora i naravno spavanje bez ljuljanja na vodi.
Počeo je od konobarisanja, preko sezonskih poslova, pa do rada u nevladinoj organizaciji. Sve čime se Šapčanin Goran Marjanović, bavio bilo mu je dovoljno za egzistenciju, do momenta kada je shvatio da ne želi da radi za 20.000 dinara posao koji se na brodu plaća 10 puta više. U šta se avanturističkog duha upustio...
-Prilagođavanje je izuzetno teško, a disciplina vojnička. Od deljenja sobe sa nepoznatim ljudima, do zajedničkih kupatila, striktnih satnica i strogih pravila. To u najvećoj meri utiče na sporije uklapanje – opisuje svoje početke.
Ostvarenje snova
Jedna od pozitivnih strana rada na brodu je obilazak sveta. Prilikom odlaska na brod, ukazala mu se mogućnost da vidi mesta o kojima je sanjao. Iako dosta radi, uvek nađe malo vremena za istraživanje gradova.
- Obišao sam razna ostrva. Island, veći deo Evrope, Baltik, Maroko, pa sve do Šri Lanke i Tajlanda. Ipak, najsrećniji sam bio kada smo obilazili Crnu Goru i Hrvatsku. Radovali smo se domaćoj teritoriji. Tada smo bežali napolje na burek i ćevape. Hrana na brodu za posadu i nije baš sjajna – ističe Marjanović.
Problemi sa
poslovima
Goran na brodu radi već dve godine. Počeo je kao recepcionar, a sada je programski koordinator. Na većoj poziciji ima pravo i na lepšu kabinu, prijatnije uslove rada, pa samim tim i bolji život.
- Uz posao recepcionara idu i mnogobrojne neprijatne situacije. Izaći na kraj sa pijanim i nasilnim gostima nije baš razlog iz kog sam otišao. To je konstantna presija za koju se psihički treba spremiti. Rad u toku zimske sezone takođe je komlikovaniji. Oluje su česte, pa zamislite kako izgleda smiriti goste, koji zbog svakog trzaja misle da brod tone - ističe kroz smeh Goran.
Prema njegovim rečima ugodnost na poslu zavisi i od toga odakle gosti potiču. Najčešće radi sa Britancima od kojih mnogi i dalje misle da je vreme kolonijalizma pa se tako, nažalost i ponašaju.
Rad na brodu
nije bajka
Mnogi su u zabludi da je rad na brodu bajka. Prema Goranovim rečima i nije baš tako. 270 dana, svaki dan po 10 sati posla je velika žrtva. Za Gorana ona vredi.
-Mnogi koji dođu na brod se razočaraju. Treba da shvate da tamo nisu gosti već radnici. Za svaki evro će se debelo naraditi. Sad bi mnogi čitaoci rekli „Zašto se ne vratiš ako ti je loše“? Ali, meni nije loše. Ja obožavam svoj posao i za njega sam u svakom smislu sreman. Govorim ovo jer znam primere ljudi koji su došli sa stavom “lako ćemo”, pa tako i otišli.
Ako date 1000 do 2000 evra da odete na brod, na tu cifru, ukoliko odlučite da odete kući pre isteka ugovora dodajte i cenu avionske karte. Dakle, između ostalog i zbog ekonomičnosti pre odlaska, treba dobro razmisliti o spremnosti za mnoge nelagodnosti.
Proces odlaska
Sam proces odlaska na brod je dug i skup. On podrazumeva lekarski pregled, razne bezbedonosne obuke, prevode i mnogobrojnu papirološku dokumentaciju.
- Do sada sam sarađivao sa više agencija, pa ako neko želi, može da mi se obratiti, kako bih mu dao osnovne smernice. Ono što zainteresovani treba da znaju je da agencije prvo nude poslove koje niko neće, pa onda dobre pozicije. Ako ste sigurni u to šta biste da radite, ne prihvatajte loše ponude, već čekajte dobru priliku – zaključuje Goran.
Srbi na lošem glasu
-Srbi i Balkanci nisu omiljeni među kompanijama. Najveće kompanije trenutno ne zapošljavaju Srbe jer smo na poprilično lošem glasu. Nadam se da će se to promeniti. Uslovi u tim kompanijama su daleko bolji, a ugovori se lakše sklapaju – zaključuje Goran.
Porodica mi jako nedostaje. Pre svega deca mog brata i sestre. Jeste da kući ne smem da se vratim bez nekoliko kutija lego kocki, ali... Za njih sve. U spisak stvari koje mi fale dodao bih i igranje jamba, vožnju motora i naravno spavanje bez ljuljanja na vodi.
K.Jekić
Najnoviji broj
25. april 2024.
