RK “METALOPLASTIKA” OBELEŽILA JUBILEJ
ŠEST SLAVNIH DECENIJA
Osamnaestog avgustovskog dana u Šapcu se “rodio” rukomet, stvoren je sportski kolektiv koji će kasnije ostvariti najveća klupska dostignuća u istoriji ovdašnjeg sporta. Proslava spojila sve generacije i najavila nove
Dok čitate ove redove, bar narednih nekoliko rečenica, zamislite u pozadini sjajnu muziku iz serije “Grlom u jagode”. Popularni Bane “bumbar” prelazio je most i prisećao se važnih događaja iz svake godine sedme decenije prošlog veka, a za ovu priliku delimično ćemo ga citirati i primeniti na prostoru Šapca. Hodajući prema nekadašnjem gigantu Hemijskoj industriji “Zorka”, baš kod sportske hale “Zorka”, izgovaramo rečenicu: “Šabac je 1958. godine postajao sve važniji industrijski centar velike države, a tog 18. avgusta 1958. godine, započela trofejna rukometna priča, rođena je “Metaloplastika”. Naravno, nije dobila taj naziv, već je klupsku rukometnu istoriju u gradu započeo “Partizan”. Sportsko društvo “Partizan” (šabački “Partizan”) organizovao je u Prnjavoru prvo Prvenstvo sreza u rukometu, a od šabačkih igrača oformljen je “Partizan”, sekcija u okviru Društva za telesno vaspitanje istog imena. Stvaranje kluba samo je logičan nastavak ljubavi prema ovom sportu dvojice gimnazijskih profesora Aleksandra Kerkovića i Milana Antonića. Podsticali su mlade da nauče i zaigraju rukomet, ne sluteći da će iz te “muke” nastati slavna storija gde Šabac postaje grad rukometa i dom najvećeg rukometnog kluba u Srbiji, a do raspada države i u Jugoslaviji.
Jerotić, Savić, Antonijević, Pajić, Božanić i drugi ispisali su prve stranice, nosili ime “Partizan”, domogli se Srpske lige, no klub je mučila besparica i delovalo je da će to biti samo kratka predstava sa tužnim krajem za ovaj sport kod nas. Amaterski klb napuštali su igrači koji su odlazili na fakultet, dolazili su novi, no ključni trenutak zbio se 27. avgusta 1970. godine. Izgledalo je da spasa nema kada je klub preuzelo preduzeće “Metaloplastika”. Klub je poneo ime, a Aleksandar Trifunović postao je predsednik. Vodeći klub, čika Aca je dosegao sve moguće rukometne vrhove sa “plavima”. Trebalo je četiri godine, samo četiri da se iz “betona” klub domogne elite. Antonijević, Pajić, Amidžić, Fajfrić, Smiljanski, Novaković, Mijatović, Jerotić, Đukanović i drugi, predvođeni Stanisavljevićem na klupi ušli su u najviši rang gde “Metaloplastika” bez prekida, boravi i danas.
Sećate se “šetnje” kraj dvorane “Zorka” s početka teksta? Ona je bila samo san te 1958. godine, ali 1976. postaje stvarnost. Šabac je imao prvoligaša, rasterećenog finansijskih briga, a “Metaloplastika” svoj dom. Malo po malo je sklapan tim “vanzemaljaca”, menjali se treneri jesu, ali svaki je ostavio bar mali doprinos u formiranju najvećih dostignuća. Prvi trofej osvojen je 1980. Kup Jugoslavije, najavivši najslavnije 80-e. Odmah su “plastičari” upisali svoje ime među polufinaliste evropskog takmičenja Kupa kupova, a 1982. godine, predvođeni Zoranom, Tutom, Živkovićem Šapčani su osvojili prvu titulu prvaka.
O “vanzemaljcima” ne treba trošiti reči. Dovoljno je reći da je osvojeno sedam uzastopnih titula šampiona Jugoslavije, da su oboreni svi mogući rekordi, nedostižni i danas, a kruna su dve titule šampiona Evrope. Ovi uspesi odveli su klub među “večne” i obezbedili da “Metaloplastika” nikada ne bude “običan klub”. Praktično “Metaloplastika”, uz par dodatnih igrača, doneli su reprezentaciji Jugoslavije zlato u Los Anđelesu 1984. na Olimpijskim igrama i svetsku titulu u Švajcarskoj 1986.
Devedesetih ekonomija je grizla sve, tako i “Metaloplastiku”, ali je klub opstajao u elitama svih država, SRJ, SCG i Srbije. Šampionskih titula nije bilo, no na spisku je jedna vicešampionska, 2016. godine, jedno treće mesto 2010. godine nekoliko četvrtih pozicija, Kup Srbije 2016. godine, polufinale ove, a ostvaren je i jedan od najzapaženijih evropskih rezultata srpskog rukometa od osamostaljenja. Pre četiri godine, 2014. godine “plavi” su se plasirali u finale “Čelendž kupa”. Trofej je osvojio “Savehof”, sjajni švedski tim, no pitanje šta bi se dogodilo da prvi meč finala, koji je trebalo da bude odigran u Šapcu, nije otkazan zbog poplava, te je finale činio samo jedan meč i to u Švedskoj. Kup i vicešampiosnku titulu doneo je trener Veselin Vuković, dok je finale “Čelendž kupa” klub igrao predvođen, nažalost, pokojnim, Slavkom Novakovićem.
SEĆANjE NA SVE
Pripreme aktuelnog tima su u punom jeku, ambicije pred naredni šampionat nisu male, ali proslava vrednog jubileja je bio trenutak “stanke” i prisećanja na prošlost. Na velikoj klupskoj proslavi, okupili su se delovi svih generacija. Svi se prvo sete “vanzemaljaca”, no ni njih, ni bilo koje slave i uspomena ne bi bilo da ne beše početnog entuzijazma, ljubavi, predanosti i posvećenosti u svakoj od 60 godina rada i trajanja. Baš zato, svi prisutni su mogli da još jednom čuju imena bez koji ne bi bilo “zlatne” rukometne istorije “Metaloplastike”.
Svi oni bili su i gosti i domaćini, a svaka priča nosila je posebnu draž za brojne prisutne, prijatelje kluba, predstavnike grada, Saveza. Bivši i sadašnji igrači spojeni su večno “plavo-belom” bojom, ponosom, a sadašnji sastav obavezom da ne dozvoli rezultate ispod renomea kluba.
-Grad je živeo za nas, mi za uspehe, zajedno smo plakali i radovali se sa sugrađanima, nosilo nas je drugarstvo, nenormalna želja i inat. Nezaboravni trenuci mladosti – prisetio se Veselin Vuković.
-Čim sam dobio poziv, znao sam da je sve drugo manje važno. Čast je biti i delić “Metaloplastike” i biti u društvu velikih ljudi, igrača, a ponosno kažem i mojih prijatelja. Veliko hvala na pozivu – rekao je Nedeljko Jovanović.
-Kolika je težina dresa “Metaloplastike” svedoči samo pogled na sve ove ljude. Impoznatan je spisak rezultata, a još veći ponos je videti one koji su gradili, deo po deo, neverovatna dostignuća. Svaki minut je uživanje i čast – dodaje nekadašnji igrač “Metaloplastike” i sin jednog od “vanzemaljaca” David Rašić
-Odrastao sam na pričama o slavnim danima, zbog te slave sam i počeo da igram rukomet. Mi smo sada seniori i moramo da osećamo slavu prošlosti i da nam ona bude vetar za budućnost. Svojom igrom, borbenošću i rezultatima moramo zaslužiti poštovanje i pune tribine. Daćemo sve od sebe – dodao je sadašnji bek Borivoje Đukić.
Specijalne dresove jubileja, ko nije bio na proslavi, može videti na utakmicama,. Nosiće ih “neki novi klinci” (naravno i iskusni igrači), a obaveza se zna. Nisu u običnom klubu, ne smeju ni oni biti “obični”.
Jerotić, Savić, Antonijević, Pajić, Božanić i drugi ispisali su prve stranice, nosili ime “Partizan”, domogli se Srpske lige, no klub je mučila besparica i delovalo je da će to biti samo kratka predstava sa tužnim krajem za ovaj sport kod nas. Amaterski klb napuštali su igrači koji su odlazili na fakultet, dolazili su novi, no ključni trenutak zbio se 27. avgusta 1970. godine. Izgledalo je da spasa nema kada je klub preuzelo preduzeće “Metaloplastika”. Klub je poneo ime, a Aleksandar Trifunović postao je predsednik. Vodeći klub, čika Aca je dosegao sve moguće rukometne vrhove sa “plavima”. Trebalo je četiri godine, samo četiri da se iz “betona” klub domogne elite. Antonijević, Pajić, Amidžić, Fajfrić, Smiljanski, Novaković, Mijatović, Jerotić, Đukanović i drugi, predvođeni Stanisavljevićem na klupi ušli su u najviši rang gde “Metaloplastika” bez prekida, boravi i danas.
Sećate se “šetnje” kraj dvorane “Zorka” s početka teksta? Ona je bila samo san te 1958. godine, ali 1976. postaje stvarnost. Šabac je imao prvoligaša, rasterećenog finansijskih briga, a “Metaloplastika” svoj dom. Malo po malo je sklapan tim “vanzemaljaca”, menjali se treneri jesu, ali svaki je ostavio bar mali doprinos u formiranju najvećih dostignuća. Prvi trofej osvojen je 1980. Kup Jugoslavije, najavivši najslavnije 80-e. Odmah su “plastičari” upisali svoje ime među polufinaliste evropskog takmičenja Kupa kupova, a 1982. godine, predvođeni Zoranom, Tutom, Živkovićem Šapčani su osvojili prvu titulu prvaka.
O “vanzemaljcima” ne treba trošiti reči. Dovoljno je reći da je osvojeno sedam uzastopnih titula šampiona Jugoslavije, da su oboreni svi mogući rekordi, nedostižni i danas, a kruna su dve titule šampiona Evrope. Ovi uspesi odveli su klub među “večne” i obezbedili da “Metaloplastika” nikada ne bude “običan klub”. Praktično “Metaloplastika”, uz par dodatnih igrača, doneli su reprezentaciji Jugoslavije zlato u Los Anđelesu 1984. na Olimpijskim igrama i svetsku titulu u Švajcarskoj 1986.
Devedesetih ekonomija je grizla sve, tako i “Metaloplastiku”, ali je klub opstajao u elitama svih država, SRJ, SCG i Srbije. Šampionskih titula nije bilo, no na spisku je jedna vicešampionska, 2016. godine, jedno treće mesto 2010. godine nekoliko četvrtih pozicija, Kup Srbije 2016. godine, polufinale ove, a ostvaren je i jedan od najzapaženijih evropskih rezultata srpskog rukometa od osamostaljenja. Pre četiri godine, 2014. godine “plavi” su se plasirali u finale “Čelendž kupa”. Trofej je osvojio “Savehof”, sjajni švedski tim, no pitanje šta bi se dogodilo da prvi meč finala, koji je trebalo da bude odigran u Šapcu, nije otkazan zbog poplava, te je finale činio samo jedan meč i to u Švedskoj. Kup i vicešampiosnku titulu doneo je trener Veselin Vuković, dok je finale “Čelendž kupa” klub igrao predvođen, nažalost, pokojnim, Slavkom Novakovićem.
SEĆANjE NA SVE
Pripreme aktuelnog tima su u punom jeku, ambicije pred naredni šampionat nisu male, ali proslava vrednog jubileja je bio trenutak “stanke” i prisećanja na prošlost. Na velikoj klupskoj proslavi, okupili su se delovi svih generacija. Svi se prvo sete “vanzemaljaca”, no ni njih, ni bilo koje slave i uspomena ne bi bilo da ne beše početnog entuzijazma, ljubavi, predanosti i posvećenosti u svakoj od 60 godina rada i trajanja. Baš zato, svi prisutni su mogli da još jednom čuju imena bez koji ne bi bilo “zlatne” rukometne istorije “Metaloplastike”.
Svi oni bili su i gosti i domaćini, a svaka priča nosila je posebnu draž za brojne prisutne, prijatelje kluba, predstavnike grada, Saveza. Bivši i sadašnji igrači spojeni su večno “plavo-belom” bojom, ponosom, a sadašnji sastav obavezom da ne dozvoli rezultate ispod renomea kluba.
-Grad je živeo za nas, mi za uspehe, zajedno smo plakali i radovali se sa sugrađanima, nosilo nas je drugarstvo, nenormalna želja i inat. Nezaboravni trenuci mladosti – prisetio se Veselin Vuković.
-Čim sam dobio poziv, znao sam da je sve drugo manje važno. Čast je biti i delić “Metaloplastike” i biti u društvu velikih ljudi, igrača, a ponosno kažem i mojih prijatelja. Veliko hvala na pozivu – rekao je Nedeljko Jovanović.
-Kolika je težina dresa “Metaloplastike” svedoči samo pogled na sve ove ljude. Impoznatan je spisak rezultata, a još veći ponos je videti one koji su gradili, deo po deo, neverovatna dostignuća. Svaki minut je uživanje i čast – dodaje nekadašnji igrač “Metaloplastike” i sin jednog od “vanzemaljaca” David Rašić
-Odrastao sam na pričama o slavnim danima, zbog te slave sam i počeo da igram rukomet. Mi smo sada seniori i moramo da osećamo slavu prošlosti i da nam ona bude vetar za budućnost. Svojom igrom, borbenošću i rezultatima moramo zaslužiti poštovanje i pune tribine. Daćemo sve od sebe – dodao je sadašnji bek Borivoje Đukić.
Specijalne dresove jubileja, ko nije bio na proslavi, može videti na utakmicama,. Nosiće ih “neki novi klinci” (naravno i iskusni igrači), a obaveza se zna. Nisu u običnom klubu, ne smeju ni oni biti “obični”.
D. Blagojević
Najnoviji broj
18. april 2024.
