NENAD STANKOVIĆ, SLIKAR IZ MAČVANSKOG BELOTIĆA
NEZABORAVNE IMPRESIJE DETINjSTVA
Od srpskih manastira koji lebde na kamenju u nebu do ciklusa zavičajnog žita, zrelog klasja i očevog starog kombajna. Stanković je stasao u najizrazitijeg predstavnika nadrealizma u savremenom srpskom slikarstvu, piše Nikola Kusovac
Diploma odličnog učenika Šabačke gimnazije, za njega je bila izazov da se bavi neizvesnim poslom, slikara, koji je mnogo voleo, odrastajući kraj platana slavnog strica. Na životno opredeljenje mladog Nenada Stankovića, gimnazijalca iz Mačvanskog Belotića, rođenog 1965. godine dosta je uticala slikarska postavka u Radovan kuli ( Mačvanski Belotić, posvećeno ocu Radovanu), koju je 1967.-68 godine sagradio njegov stric, Milić od Mačve i tu okupio dosta mačvanskih slikara u specifičnoj školi. Tada je imao samo tri godine, ali slike detinjstva su na Nenada ostavile snažan utisak.
Rastao kraj ulja na platnu slavnog strica “Enformelisti,
pojeŠĆu vas”
Kada ga je kasnije na Akademiji profesor Živojin Turiski, inače veliki Enformelista, pitao da li i on, kao slavni stric hoće da “pojede enformeliste, odgovorio da je on pored te Milićeve slike( Enformelisti poješću vas”, odrastao. Boravak u Rimu 1982, poseta Vatikanskom muzeju, galeriji Vila Borgeze, Sikstinskoj kapeli i mnogim drugim umetničkim ikonama ovog grada, samo su “podgrejali maštu” budućeg mladog slikara.
- Tada sam shvatio da je kultura pečat koji obeležava jedan narod, naravno pored ekonomije, koja nije zanemarljiva, pogotovo za slikare. Sloboda, kao duhovna kategorija, bila je moja velika ljubav, još iz gimnazijskih dana. Uporedio bih svoj posao sa poslom obućara, koji pošteno živi od svog rada. Ja pravim sliku koja treba da živi godinama. Ona je simbol duhovnog i materijalnog. Otelotvorenje. Spoj duha i materije. Trudim se da materijalizujem ideju kroz sliku, kaže Nenad.
Na našu konstataciju da je u novije vreme prisutna prava najezda svakojakih novotarija, koja ne zaobilazi ni likovnu umetnost Nenad odgovara: Slika je i danas nenadmašna kao umetničko delo jer spaja duh i materiju kao izraz božanskog karaktera čoveka. Mi smo kao duhovna bića od Boga dobili taj dar. Čovek je nažalost svoj duh mnogo više i češće trošio na ratove, a ne na kulturu. To vodi destrukciji.
A šta to još konkretnije znači umetnik, objašnjava: Materijalni princip, tržišna ekonomija, razara tu božansku sliku čoveka i stvara od njega pogubljeno biće. S druge strane, što je nesvesno više probuđeno onda su i slike zrelije, bolje. Umetnost je jedna velika istina u tom duhovnom smislu.
Prvo pojavljivanje na likovnoj sceni bilo je 1977. godine u Aranđelovcu na smotri “Mermer i zvuci”, a diplomu na Fakultetu likovnih umetnosti stekao je 1990. godine.
Brojni ciklusi slika i izloŽbe, samostalne i grupne
Prvi ciklus slika iz njegove umetničke radionice, bio je “Manastiri na kamenu”. Tu je prikazao kamenje u nebu na kome su srpski manastiri. Ovaj posao odrađivao je pet godina.
U međuvremenu nastaju njegovi ciklusi slika jedrenjaka u kosmosu. Došao je ciklus žene, mape, makovi. Nastajale su slike crvenih polja. Onda lavandi ( dominantni ljubičasti tonovi ). Redovno radi i na ciklusu slika posvećenih Beogradu, a ne zapostavlja ni pčele, oličenje kosmosa, harmonije, sačuvanog božanskog koda.
Trenutno radi ciklus “žito i žitno polje”. Šta je to ustvari?
- Radi se o probuđenoj mašti i sećanju na rano detinjstvo. Ukazuje mi se slika žetve, zrelog klasja, širokih mačvanskih polja pšenice. Tu je i očev stari kombajn. Ko zna koliko smo njime žita poželi.
Ugledni likovni kritičar Nikola Kusovac u jednom od svojih osvrta na slikarstvo Nenada Stankovića, kaže: Stasao je u najizrazitijeg predstavnika nadrealizma u savremenom srpskom slikarstvu. Tačan crtež i što je za njega mnogo važnije, do gornje granice slikarske ubedljivosti usavršen postupak materijalizacije, dozvoljava mu da sa lakoćom prati i realizuje zahteve nadrealistički raskriljene mašte.
Najnovije slikarsko pojavljivanje Nenad Stanković će imati u kući (galerija) Kralja Petra u Beogradu. Javnosti će predstaviti više najnovijih radova u tehnici ulje na platnu, a uvodnu reč povodom otvaranja ove izložbe imaće poznati kulturolog doktor Jovan Janjić.
Rastao kraj ulja na platnu slavnog strica “Enformelisti,
pojeŠĆu vas”
Kada ga je kasnije na Akademiji profesor Živojin Turiski, inače veliki Enformelista, pitao da li i on, kao slavni stric hoće da “pojede enformeliste, odgovorio da je on pored te Milićeve slike( Enformelisti poješću vas”, odrastao. Boravak u Rimu 1982, poseta Vatikanskom muzeju, galeriji Vila Borgeze, Sikstinskoj kapeli i mnogim drugim umetničkim ikonama ovog grada, samo su “podgrejali maštu” budućeg mladog slikara.
- Tada sam shvatio da je kultura pečat koji obeležava jedan narod, naravno pored ekonomije, koja nije zanemarljiva, pogotovo za slikare. Sloboda, kao duhovna kategorija, bila je moja velika ljubav, još iz gimnazijskih dana. Uporedio bih svoj posao sa poslom obućara, koji pošteno živi od svog rada. Ja pravim sliku koja treba da živi godinama. Ona je simbol duhovnog i materijalnog. Otelotvorenje. Spoj duha i materije. Trudim se da materijalizujem ideju kroz sliku, kaže Nenad.
Na našu konstataciju da je u novije vreme prisutna prava najezda svakojakih novotarija, koja ne zaobilazi ni likovnu umetnost Nenad odgovara: Slika je i danas nenadmašna kao umetničko delo jer spaja duh i materiju kao izraz božanskog karaktera čoveka. Mi smo kao duhovna bića od Boga dobili taj dar. Čovek je nažalost svoj duh mnogo više i češće trošio na ratove, a ne na kulturu. To vodi destrukciji.
A šta to još konkretnije znači umetnik, objašnjava: Materijalni princip, tržišna ekonomija, razara tu božansku sliku čoveka i stvara od njega pogubljeno biće. S druge strane, što je nesvesno više probuđeno onda su i slike zrelije, bolje. Umetnost je jedna velika istina u tom duhovnom smislu.
Prvo pojavljivanje na likovnoj sceni bilo je 1977. godine u Aranđelovcu na smotri “Mermer i zvuci”, a diplomu na Fakultetu likovnih umetnosti stekao je 1990. godine.
Brojni ciklusi slika i izloŽbe, samostalne i grupne
Prvi ciklus slika iz njegove umetničke radionice, bio je “Manastiri na kamenu”. Tu je prikazao kamenje u nebu na kome su srpski manastiri. Ovaj posao odrađivao je pet godina.
U međuvremenu nastaju njegovi ciklusi slika jedrenjaka u kosmosu. Došao je ciklus žene, mape, makovi. Nastajale su slike crvenih polja. Onda lavandi ( dominantni ljubičasti tonovi ). Redovno radi i na ciklusu slika posvećenih Beogradu, a ne zapostavlja ni pčele, oličenje kosmosa, harmonije, sačuvanog božanskog koda.
Trenutno radi ciklus “žito i žitno polje”. Šta je to ustvari?
- Radi se o probuđenoj mašti i sećanju na rano detinjstvo. Ukazuje mi se slika žetve, zrelog klasja, širokih mačvanskih polja pšenice. Tu je i očev stari kombajn. Ko zna koliko smo njime žita poželi.
Ugledni likovni kritičar Nikola Kusovac u jednom od svojih osvrta na slikarstvo Nenada Stankovića, kaže: Stasao je u najizrazitijeg predstavnika nadrealizma u savremenom srpskom slikarstvu. Tačan crtež i što je za njega mnogo važnije, do gornje granice slikarske ubedljivosti usavršen postupak materijalizacije, dozvoljava mu da sa lakoćom prati i realizuje zahteve nadrealistički raskriljene mašte.
Najnovije slikarsko pojavljivanje Nenad Stanković će imati u kući (galerija) Kralja Petra u Beogradu. Javnosti će predstaviti više najnovijih radova u tehnici ulje na platnu, a uvodnu reč povodom otvaranja ove izložbe imaće poznati kulturolog doktor Jovan Janjić.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
