KAZAN

Krajem avgusta i početkom septembra zamirisala su pobrđa Posavotamnave i Pocerine. Svoju opojnu slast šljiva je ponudila kazanu na proveru. Dobra stara a nova prepečenica žarila nepca okupljenim starinama. Nekada su se tiskale i po tri, četiri generacije i uz šalu i prisećanja ubijali vreme i razgaljivali dušu.
Bilo je tu i tradicionalnih šala i pošalica poput opijanja petla koji je ostajao bez glasa ali istrajavao i tako redom do napijanja najmlađih onom rakijom koja prva poteče. A znalo je, narodski rečeno biti i velike vajde od prve rakije. Na bregu podno vremešne crkve okupilo se društvo a Petar iz prikrajka gledao da li je tu i otac njegove Spase. U neko doba kad se ponapiše on spremljenu prvu rakiju ponese u šljivik gde ga čekala kršna Spasenija. I kap po kao rodi se razlog za ubrzanu prošnju i kićene svate pošto Spasa uteče iz očeve odžaklije, vremena behu takva.
Sada u selu tek par devojaka koje su begenisale grad i leba bez motike. U brk zborio vremešni kazandžija. Poput onih iz pesama kojima se ne zna broja. Momci pak ne odustaju od opijanja ali se sada veli, klade kada će se ko oženiti ali godine prolaze a ulog raste li raste. Neki su stigli i u šestu deceniju čekajući da se ukaže neka raspuštenica ali i njima skočila cena uz opojnu šljivu reče neko.
I dok se tiho prikradao suton a žega sporo jenjavala eto ti i okasnelih zelenjaka i pileta na ražnju pa se osta do u cik zore. Poče opet vremešna starina. Pričao mu đed da je u dane kada se utrkivalo za ispek Pocerina ko niska fenjera sjajila po noći od vatre i pesme momaka i devojaka. Priču dopunjavao i o vremešnim ali dobro držećim snašama. Umele su itekako gle čuda, sa gazdama. Da se dodvore ali i da imetak uvećaju. A, tvrdio je, brojao se hektarima. Sve opet počinjalo uz kazan i ponapitog kulaka koji obilazio svoj dom i nestajao u lugu uz raskošnu snašu. Tek da neko ne pomisli da se u stara vremena išta razlikovalo od dana današnjih. Radne snage je sve manje pa iznureni radom rano pospe ali i oni vedra duha i dobra zdravlja uberu korist u toj tišini. Ali i tamna noć ima oči. Ne da se sakriti osta legenda da je Obrad zabegenisao Mileniju i već oronulog muža Stanka uposlio kao predradnika u kopnji i berbi. I dok je bila sama Milenija učesta viđanje kraj reke dok ne pranu puška u domu Stanka sirome. Rodi mu se i peti sin. Dugo potom pričalo se da je dete isti Obrad a pred kraj života Obrad ga prizna za sina i ostavi povelik imetak. Čudo je i kazan i rakija pogladi brke talentovani besednik.
Sada je moda da se rakija kupi ili barem šljiva pa peče u selima u osami. Ko je srećnik jer ume i žena i vasceli dan i noć zvocati pa se onemili i prepek i pripreme prepečenice za svadbe koje se dugo iščekuju. Nije da nema ašikovanja ali se ipak proredilo. Da opojna kap ne čuje i ne posumnja neko da joj se snaga izgubila. I sada i vavek Kazan će se u narodu pisati velikim slovima. A prva koja u selu poteče slutila na radost i praskove prangija veselja.
Biće tako i jeseni ove. Istina raskošnije od starih vremena i uz pesmu estradnih zvezda ali rakija i fijakeri i branili su i brane ugled veselja za koje se celi život sprema. A osta i ona, založi, zažari kazandžijo stari, nek pre poteče ženim se doveče. Ajd uzdravlje...