NIKOLA MILINKOVIĆ
EKSKLUZIVNO ZA “GLAS PODRINjA”
EKSKLUZIVNO ZA “GLAS PODRINjA”
Pozdrav iz vrelina Džizaka
Angažman u Uzbekistanu realizovan za tri dana, redovan u startnoj postavi, klima hrana drugačiji, još se privikava. Ugovor do kraja sezone
Pripremao se Nikola Milinković početkom jula na Zlatiboru, sa “Mačvom” za novu superligašku sezonu, Uzbekistan je bio samo država za koju je je čuo, daleko od svake misli. Međutim, odjednom je bivša sovjetska republika postala sudbina. Stigla je ponuda za Džonija iz daleka....
Niko, ni ti nisi razmišljao o odlasku početkom leta?
-Radio sam sa “Mačvom”, čekao novu superligašku sezonu kada mi je predstavljena ponuda "Sogdiane". Bilo je i ranije ponuda da napustim “Mačvu”, odbijao sam ih, međutim, osećaj mi je govorio da smo postigli mnogo i da treba prihvatiti nove izazove. Rekao sam DA i počeo pakovanje. Sportski život je čudo, promene su trenutne. Sada mogu samo da se zahvalim mom agentu Bojanu Miniću koji je omogućio ovaj transfer.
Nema puno nformacija o Prvoj ligi Uzbekistana, no ono što čujemo i vidimo putem različitih izvora govori da se nisi loše snašao u novoj sredini.
-Za sada je sve kako sam zamišljao. Počeo sam svaki meč od početka, postigao sam dva gola. Koliko čujem ljudi u klubu su zadovoljni, ali ja znam da mogu bolje i težim da svoje želje dostignem. U ekipi su još dva naša internacionalca, prihvaćen sam sjajno od prvog sata boravka i želim da im uzvratim za gostoprimstvo i ukazano poverenje.
Uzbekistanska liga?
-Imaju nekoliko dobrih, bogatih klubova koji učestvuju u Ligi šampiona Azije, ko igra duže kaže da je napredak u kvalitativnom smislu konstantan. Forsira se brz fudbal, mnogo tempa, bez kalkulacija. Infrastrukurno su izvanredni, svaki stadion je opremljen, “umiven” sa reflektorima. Posećenost je odlična, navijači posvećeni.
Uzbekistan kao mesto za život, Uzbeci kao domaćini?
-Još traje adaptacija, sve je drugačije. Drugačija je kultura, svakodnevica, drugačija je hrana, potpuno neočekivani ukusi, vremenska razlika je tri sata u odnosu na Šabac. Ipak, sličnost je u ljubaznosti ljudi. Sjajni su sugrađani, dobre osobe, nasmejani, vole život, vole sport, prilaze nam da se slikamo, zamole za autogram... njihovo uobičajeno ponašanje čini da se osećate prijatno.
Koja je tvoja destinacija?
-“Sogdiana” je iz Džizaka. Ima između 200 i 250 hiljada stanovnika, kako sam čuo. Mogao sam da primetim da je veliki, lep grad, postepeno ga upoznajem, no najjači utisak je vrućina, baš, baš je toplo ovde celo leto.
Planovi za dalje?
-Pozitivno sam iznenađen svime u Uzbekistanu, iako nisam imao mala očekivanja. Mogao bih sebe zamisliti na duže ovde, no ugovor je do kraja sezone, sve dalje korake planiram po okončanju istog.
Univerzitetski centar
Uzbekistan ima nešto manje od 33 miliona stanovnika, po uređenju je republika, a glavni grad je Taškent. Džizak je grad na severoistoku Uzbekistana, pozicioniran jugozapadno u odnosu na prestonicu, relativno blizu granica sa Kazahstanom i Tadžikistanom. Predstavlja administrativni centar istoimenog regiona, a privredno je važan kao najveći grad na putu koji povezuje svima znan Samarkand i Ferganu, dolinu u centralnoj Aziji. Ima oko 200 hiljada stanovnika, rade dva univerziteta sa oko sedam hiljada studenata. Jedan od najpoznatijih partijskih funkcionera u SSSR Šarof Rašidov rođen je baš u Džizaku.
Niko, ni ti nisi razmišljao o odlasku početkom leta?
-Radio sam sa “Mačvom”, čekao novu superligašku sezonu kada mi je predstavljena ponuda "Sogdiane". Bilo je i ranije ponuda da napustim “Mačvu”, odbijao sam ih, međutim, osećaj mi je govorio da smo postigli mnogo i da treba prihvatiti nove izazove. Rekao sam DA i počeo pakovanje. Sportski život je čudo, promene su trenutne. Sada mogu samo da se zahvalim mom agentu Bojanu Miniću koji je omogućio ovaj transfer.
Nema puno nformacija o Prvoj ligi Uzbekistana, no ono što čujemo i vidimo putem različitih izvora govori da se nisi loše snašao u novoj sredini.
-Za sada je sve kako sam zamišljao. Počeo sam svaki meč od početka, postigao sam dva gola. Koliko čujem ljudi u klubu su zadovoljni, ali ja znam da mogu bolje i težim da svoje želje dostignem. U ekipi su još dva naša internacionalca, prihvaćen sam sjajno od prvog sata boravka i želim da im uzvratim za gostoprimstvo i ukazano poverenje.
Uzbekistanska liga?
-Imaju nekoliko dobrih, bogatih klubova koji učestvuju u Ligi šampiona Azije, ko igra duže kaže da je napredak u kvalitativnom smislu konstantan. Forsira se brz fudbal, mnogo tempa, bez kalkulacija. Infrastrukurno su izvanredni, svaki stadion je opremljen, “umiven” sa reflektorima. Posećenost je odlična, navijači posvećeni.
Uzbekistan kao mesto za život, Uzbeci kao domaćini?
-Još traje adaptacija, sve je drugačije. Drugačija je kultura, svakodnevica, drugačija je hrana, potpuno neočekivani ukusi, vremenska razlika je tri sata u odnosu na Šabac. Ipak, sličnost je u ljubaznosti ljudi. Sjajni su sugrađani, dobre osobe, nasmejani, vole život, vole sport, prilaze nam da se slikamo, zamole za autogram... njihovo uobičajeno ponašanje čini da se osećate prijatno.
Koja je tvoja destinacija?
-“Sogdiana” je iz Džizaka. Ima između 200 i 250 hiljada stanovnika, kako sam čuo. Mogao sam da primetim da je veliki, lep grad, postepeno ga upoznajem, no najjači utisak je vrućina, baš, baš je toplo ovde celo leto.
Planovi za dalje?
-Pozitivno sam iznenađen svime u Uzbekistanu, iako nisam imao mala očekivanja. Mogao bih sebe zamisliti na duže ovde, no ugovor je do kraja sezone, sve dalje korake planiram po okončanju istog.
Uzbekistan ima nešto manje od 33 miliona stanovnika, po uređenju je republika, a glavni grad je Taškent. Džizak je grad na severoistoku Uzbekistana, pozicioniran jugozapadno u odnosu na prestonicu, relativno blizu granica sa Kazahstanom i Tadžikistanom. Predstavlja administrativni centar istoimenog regiona, a privredno je važan kao najveći grad na putu koji povezuje svima znan Samarkand i Ferganu, dolinu u centralnoj Aziji. Ima oko 200 hiljada stanovnika, rade dva univerziteta sa oko sedam hiljada studenata. Jedan od najpoznatijih partijskih funkcionera u SSSR Šarof Rašidov rođen je baš u Džizaku.
D. B.
Najnoviji broj
18. april 2024.
