Fond “Humano srce Šapca”
POMOĆI ČOVEKU NEMA CENU
“Ako hoćemo da se bavimo humanitarnim radom moramo da osluškujemo ljudsku dušu i radimo na uvećanju duhovnog bogatstva, jer samo ono je večno, sve drugo je podložno promenama”
Kada je pre skoro deset godina Ružica Popović sa grupom istomišljenika osnovala fond “Humano srce Šapca”, ideja vodilja je bila pružiti prijateljsku ruku onima koje su drugi, pa i najbliži zaboravili, ljudima koji su se sticajem okolnosti našli “na margini svakodnevice”. Kako je navedeno na zvaničnoj internet prezentaciji Fonda, zahvaljujući velikom angažovanju predsednice Upravnog odbora, Ružice Popović, i pomoći nesebičnih ljudi, tokom protekle decenije obnovljeno je i izgrađeno na desetine kuća, obezbeđene su stipendije za veliki broj đaka, mnoga deca su prvi put videla more...
-Pomoći čoveku nema cenu. Kod nas se okupljaju teške sudbine, teške priče. Dosta je ostavljene dece od strane roditelja, ali i roditelja od strane dece. Naš moto je da niko ne sme biti gladan, a za ostvarenje tog cilja malo je potrebno- izjavljuje Ružica Popović, i dodaje:
-Ako hoćemo da se bavimo humanitarnim radom moramo da osluškujemo ljudsku dušu i radimo na uvećanju duhovnog bogatstva, jer samo ono je večno, sve drugo je podložno promenama. Kada čovek radi posvećeno, i iz srca i Bog pomaže.
“Bogdaj” na dar
Da je poslednje tvrđenje tačno dokaz je i poslednji veliki projekat u čiju realizaciju se upustio šabački humani Fond. Reč je o izgradnji Predah smeštaja ze decu obolelu od autizma, ili “Bogdaja”. Kamen temeljac objekta od 140 kvadrata, u kojem je projektovano četiri sobe i kupatilo, dovoljno za smeštaj istovremeno četvoro dece, položen je pre desetak dana, na 50 ari crkvenog zemljišta u Bogosavcu .
Predviđeno je da građevinski radovi budu završeni do kraja ove godine, kada bi “Bogdaj” mogao, zvanično da počne sa radom, ukoliko se obezbede sredstva za opremanje i sređivanje enterijera.
-U okviru Fonda „Humano srce Šapca“ funkcionisao je Dnevni boravak za decu sa autizmom. Međutim, kako su ta deca rasla rasle su i brige roditelja, a sve češće se postavljalo pitanje šta će biti sa njima kada njihovi najbliži napuste svet. Prvo sam mislila da uzmem i adaptiram neku kuću za smeštaj, ali samo smeštaj nije bio dovoljan. Bile su potrebne osobe koje će da brinu o njima, i zbog toga sam se obratila crkvi. Sa idejom da dođem do žena koje su predane crkvi, a koje bi svoje vreme provodile u radu sa decom uputila sam se kod Ljubomira Rankovića, koji mi je, umesto toga, predložio da crkva donira zemljište i pomogne u izgradnji kuća. Usledilo je donatorsko veče na kojem smo okupili oko dvadeset privrednika grada Šapca, koji su se obavezali, stali iza mene, skupili određena sredstva, i krenuli u ovu priču- objašnjava Ružica Popović, rađanje i početak realizacije projekta koji bi pre svega trebao da olakša život roditeljima dece sa autizmom.
-Ti roditelji muku muče. Nemaju ni trenutka predaha, jedva se snalaze kada treba da odu kod lekara, o godišnjem odmoru i ne razmišljaju. Zato pravimo mesto na kojem će znati da su njihova deca zbrinuta i bezbedna u periodu i po nekoliko nedelja- kaže Popovićeva, i napominje da upravo zahvaljujući saradnji Fonda i Crkve, već neko vreme funkcioniše Kancelarija za autizam.
deca bez majke
Projekat “Bogdaj” predstavlja najveći ovogodišnji posao, ali to ne znači da su i u jednom trenutku zanemarene redovne aktivnosti Fonda. Naime, ovih dana pod njihovo okrilje su stali i brojni srednjoškolci iz šabačkih sela koji nemaju za autobuske karte, stalnim korisnicima ni jedan dan ne nedostaje obrok, dok je u Banji Badanji o trošku Fonda do sada boravilo tri ture korisnika.
-Borimo se. Imamo energije i volje za to. A kad imaš volje nađe se i način. Nedavno sam došla na ideju da prikupljamo pomije iz šabačke Bolnice i Predškolske ustanove i hranimo svinje za naše korisnike. Kod porodica koje imaju uslove smo izgradili svinjac, i sada imamo oko 30 tovnih svinja. Gde ima više članova domaćinstva, njima damo celu svinju, ostale razdelimo. Tako da niko nije gladan, ni jedno dete nije ostalo bez krova nad glavom, pelena. Osim onih koje ne znamo- tvrdi Ružica Popović, i dodaje da su im u posebnom fokusu deca koja su ostala rano bez majke.
-Imamo nekoliko porodica u kojima su mlade majke umrle, što je meni iz pozicije majke posebno teško, jer, ko će toj deci da opere veš, opere kuću, umesi kolače. Takvoj deci ne sme ništa da fali. Za za sada uspevam, a trudiću se da tako bude i ubuduće. Sudbina me stavila na ovu stazu, i koračaću njome dok god budem imala snage- tvrdi Ružica Popović, ispred Humanog srca Šapca, Fonda koji, na čiju humanost, iako registrovanog na teritoriji našeg Grada, računaju i u susednim opštinama.
-Pomoći čoveku nema cenu. Kod nas se okupljaju teške sudbine, teške priče. Dosta je ostavljene dece od strane roditelja, ali i roditelja od strane dece. Naš moto je da niko ne sme biti gladan, a za ostvarenje tog cilja malo je potrebno- izjavljuje Ružica Popović, i dodaje:
-Ako hoćemo da se bavimo humanitarnim radom moramo da osluškujemo ljudsku dušu i radimo na uvećanju duhovnog bogatstva, jer samo ono je večno, sve drugo je podložno promenama. Kada čovek radi posvećeno, i iz srca i Bog pomaže.
“Bogdaj” na dar
Da je poslednje tvrđenje tačno dokaz je i poslednji veliki projekat u čiju realizaciju se upustio šabački humani Fond. Reč je o izgradnji Predah smeštaja ze decu obolelu od autizma, ili “Bogdaja”. Kamen temeljac objekta od 140 kvadrata, u kojem je projektovano četiri sobe i kupatilo, dovoljno za smeštaj istovremeno četvoro dece, položen je pre desetak dana, na 50 ari crkvenog zemljišta u Bogosavcu .
Predviđeno je da građevinski radovi budu završeni do kraja ove godine, kada bi “Bogdaj” mogao, zvanično da počne sa radom, ukoliko se obezbede sredstva za opremanje i sređivanje enterijera.
-U okviru Fonda „Humano srce Šapca“ funkcionisao je Dnevni boravak za decu sa autizmom. Međutim, kako su ta deca rasla rasle su i brige roditelja, a sve češće se postavljalo pitanje šta će biti sa njima kada njihovi najbliži napuste svet. Prvo sam mislila da uzmem i adaptiram neku kuću za smeštaj, ali samo smeštaj nije bio dovoljan. Bile su potrebne osobe koje će da brinu o njima, i zbog toga sam se obratila crkvi. Sa idejom da dođem do žena koje su predane crkvi, a koje bi svoje vreme provodile u radu sa decom uputila sam se kod Ljubomira Rankovića, koji mi je, umesto toga, predložio da crkva donira zemljište i pomogne u izgradnji kuća. Usledilo je donatorsko veče na kojem smo okupili oko dvadeset privrednika grada Šapca, koji su se obavezali, stali iza mene, skupili određena sredstva, i krenuli u ovu priču- objašnjava Ružica Popović, rađanje i početak realizacije projekta koji bi pre svega trebao da olakša život roditeljima dece sa autizmom.
-Ti roditelji muku muče. Nemaju ni trenutka predaha, jedva se snalaze kada treba da odu kod lekara, o godišnjem odmoru i ne razmišljaju. Zato pravimo mesto na kojem će znati da su njihova deca zbrinuta i bezbedna u periodu i po nekoliko nedelja- kaže Popovićeva, i napominje da upravo zahvaljujući saradnji Fonda i Crkve, već neko vreme funkcioniše Kancelarija za autizam.
deca bez majke
Projekat “Bogdaj” predstavlja najveći ovogodišnji posao, ali to ne znači da su i u jednom trenutku zanemarene redovne aktivnosti Fonda. Naime, ovih dana pod njihovo okrilje su stali i brojni srednjoškolci iz šabačkih sela koji nemaju za autobuske karte, stalnim korisnicima ni jedan dan ne nedostaje obrok, dok je u Banji Badanji o trošku Fonda do sada boravilo tri ture korisnika.
-Borimo se. Imamo energije i volje za to. A kad imaš volje nađe se i način. Nedavno sam došla na ideju da prikupljamo pomije iz šabačke Bolnice i Predškolske ustanove i hranimo svinje za naše korisnike. Kod porodica koje imaju uslove smo izgradili svinjac, i sada imamo oko 30 tovnih svinja. Gde ima više članova domaćinstva, njima damo celu svinju, ostale razdelimo. Tako da niko nije gladan, ni jedno dete nije ostalo bez krova nad glavom, pelena. Osim onih koje ne znamo- tvrdi Ružica Popović, i dodaje da su im u posebnom fokusu deca koja su ostala rano bez majke.
-Imamo nekoliko porodica u kojima su mlade majke umrle, što je meni iz pozicije majke posebno teško, jer, ko će toj deci da opere veš, opere kuću, umesi kolače. Takvoj deci ne sme ništa da fali. Za za sada uspevam, a trudiću se da tako bude i ubuduće. Sudbina me stavila na ovu stazu, i koračaću njome dok god budem imala snage- tvrdi Ružica Popović, ispred Humanog srca Šapca, Fonda koji, na čiju humanost, iako registrovanog na teritoriji našeg Grada, računaju i u susednim opštinama.
T.T.
Najnoviji broj
18. april 2024.
