DOBROVOLjNO VATROGASNO DRUŠTVO „VIDOJEVICA“
Straža između dva grada
Sledeće godine proslaviće 40 godina kontinuiranog rada. Obučeni su i opremljeni za reakciju u svim situacijama kao i profesionalne vatrogasne jedinice
Danas, u materijalnom svetu, prava je retkost da neko nešto radi bez novčane nadokande. Još je ređe da to bude posao koji može da ugrozi život. Svetao primer je 45 pripadnika Dobrovoljnog vatrogasnog društva "Vidojevica".
Sledeće godine proslaviće 40 godina kontinuiranog rada. Obučeni su i opremljeni za reakciju u svim situacijama kao i profesionalne vatrogasne jedinice.
Nalaze se na pola puta između Šapca i Loznice, tako da su mnogo bliži okolnim selima nego vatrogasno-spasilačke jedinice iz ova dva grada.
Podeljeni su u četiri voda, a svaki vod ima svoje zadatke. Prva pomoć predstavlja peti vod i oni u slučaju vanredne situacije zbrinjavaju povređene. Poseduju navalni kamion kompletno opremljen za gašenje požara i spašavanje do određenih visina, kao i čamce za evakuaciju u slučaju poplava i svu prateću opremu, kao i svoju zgradu od 750 metara kvadratnih. Svi članovi DVD obučeni su za gašenje požara i imaju sertifikat da mogu da obavljaju taj posao.
Imaju svoj broj telefona na koji ih građani mogu pozvati, ali uglavnom zaduženja dobijaju od profesionalnih vatrogasnih jedinica. Najčešće požar bude dobrim delom ugašen do dolaska jedinice iz Šapca ili Loznice.
-Za razliku od profesionalnih jedinica mi nismo teritorijalno ograničeni. Najčešće delujemo na teritoriji Loznice i Šapca, nekada Bogatića. Gasimo požar do dolaska profesionalne jedinice, a tada se njima podređujemo, objašnjava Milorad Pavlović sekretar DVD „Vidojevica“.
Kroz vatru i vodu
Gasili su mnoge velike požare. Izuzetno brzo su stigli kada je gorela „Viskoza“ i prvi izašli na lice mesta kada se pre nekoliko godina požar nezaustavljivo širio Cerom. Kao najteže ipak ne pamte požare sa najvećim obimom posla, nego one u kojim je bilo ljudskih žrtava, ali i one gde su ljudima izgorele životinje.
Kao i veliki deo stanovništva u Srbiji, u posebnom sećanju im je ostala 2014. godina. Put Šabac-Loznica bio je presečen baš u Lešnici.
-Ta 2014. godina bila je baš specifična. Pored velikih padavina u maju, mi smo imali poplave i mesec dana pre toga, ali i u avgustu i septembru. Izlivao se Jadar sa svojim pritokama, objašnjava Pavlović.
Pored života i privatne imovine bila je ugoržena i trafostanica koja ogromnu teritoriju snabdeva strujom.
-Lešnica ima 11kilovatnu trafostanicu, kakvih je još samo nekoliko u Srbiji i koja je bila ugrožena. Ona strujom snabdeva celo srednje Podrinje i pola Mačve. Mi smo prvi izašli na teren. Došli su i vojska, Žandarmerija, Goranska služba. Zbog prekida puta dalje nisu mogli i bili su smešteni u sportskoj hali u Lešnici. Tu smo se dogovarali i pravili planove. Sva okolna mesta bila su potpuno poplavljena. Najavili su otvaranje kapija na hidrocentrali u Zvorniku. Morali smo brzo da reagujemo i čamcima smo evakuisali ljude i stoku, priča predsednik DVD „Vidojevica“ Milorad Šović.
Kada je najkritičniji period prošao i reke se povukle u korita za njih je još dugo bilo svakodnevnog rada.
-Tada smo imali posla mesec dana. Crpeli smo vodu iz kuća, podruma, bašta. Neko od vlasnika nam je dao gorivo, neko ne. Pošta nam je tada izašla u susret i od njih smo dobili gorivo da bismo uopšte mogli da počnemo da radimo, kaže komandir Slobodan Arsenović.
Bez sigurnih
finansija
Upravo tu su svi problemi DVD „Vidojevica“ i mogu se sažeti u jednu reč – finansije. Pored toga što rade potpuno besplatno, pokrenuti isključivo humanim motivima, najčešće sami finansiraju troškove.
-Kada su poplave prošle mi smo po Zakonu imali pravo na nadoknadu goriva. Nismo dobili ni kap. Svake godine radimo finansijski plan naših potreba i one su od 200.000 do 250.000 dinara. Taj plan dostavimo našoj lokalnoj samoupravi u Loznici i odredimo prioritete, ako ne možemo da dobijemo ceo iznos. Međutim, nikada nismo naišli na razumevanje. Mi nemamo svoja sredstva. Zavisimo od toga da li nas je lokalna samouprava predvidela budžetom ili nije, a nažalost nije, kaže Šović.
Sa druge strane, kao pravno lice u obavezi su da budu na raspolaganju u slučaju vanredne situacije.
Troškove struje, telefona, i ostalih režija takođe plaćaju sami. Najčešće predsednik Šović i potpredsednik Radomir Ravnjak finansiraju izdatke, a svi članovi plaćaju i godišnju članarinu. Pomažu im i pojedine firme koje su prijatelji društva. Desilo se, međutim, prošle godine da ne mogu da izađu na intervencije jer kamion nije bio registrovan.
-Imamo izuzetnu saradnju sa profesionalnim vatrogasnim jedinicama Šapca i Loznice. Dosta se oslanjamo na Vatrogasni savez Šapca koji nam pomaže i finansijski. Možemo da obezbeđujemo sportske događaje i druge manifestacije i tada imamo pravo na nadoknadu. Prošli smo na tenderu u Šapcu i na Vašaru ove godine dežuramo treći put, objašnjava Šović.
Vatrogasci u Sloveniji se modernizuju pa će deset njihovih vozila dobiti Vatrogasni savez Srbije. Nadaju se da će i u Lešnicu stići jedno od ovih vozila.
Sledeće godine proslaviće 40 godina kontinuiranog rada. Obučeni su i opremljeni za reakciju u svim situacijama kao i profesionalne vatrogasne jedinice.
Nalaze se na pola puta između Šapca i Loznice, tako da su mnogo bliži okolnim selima nego vatrogasno-spasilačke jedinice iz ova dva grada.
Podeljeni su u četiri voda, a svaki vod ima svoje zadatke. Prva pomoć predstavlja peti vod i oni u slučaju vanredne situacije zbrinjavaju povređene. Poseduju navalni kamion kompletno opremljen za gašenje požara i spašavanje do određenih visina, kao i čamce za evakuaciju u slučaju poplava i svu prateću opremu, kao i svoju zgradu od 750 metara kvadratnih. Svi članovi DVD obučeni su za gašenje požara i imaju sertifikat da mogu da obavljaju taj posao.
Imaju svoj broj telefona na koji ih građani mogu pozvati, ali uglavnom zaduženja dobijaju od profesionalnih vatrogasnih jedinica. Najčešće požar bude dobrim delom ugašen do dolaska jedinice iz Šapca ili Loznice.
-Za razliku od profesionalnih jedinica mi nismo teritorijalno ograničeni. Najčešće delujemo na teritoriji Loznice i Šapca, nekada Bogatića. Gasimo požar do dolaska profesionalne jedinice, a tada se njima podređujemo, objašnjava Milorad Pavlović sekretar DVD „Vidojevica“.
Kroz vatru i vodu
Gasili su mnoge velike požare. Izuzetno brzo su stigli kada je gorela „Viskoza“ i prvi izašli na lice mesta kada se pre nekoliko godina požar nezaustavljivo širio Cerom. Kao najteže ipak ne pamte požare sa najvećim obimom posla, nego one u kojim je bilo ljudskih žrtava, ali i one gde su ljudima izgorele životinje.
Kao i veliki deo stanovništva u Srbiji, u posebnom sećanju im je ostala 2014. godina. Put Šabac-Loznica bio je presečen baš u Lešnici.
-Ta 2014. godina bila je baš specifična. Pored velikih padavina u maju, mi smo imali poplave i mesec dana pre toga, ali i u avgustu i septembru. Izlivao se Jadar sa svojim pritokama, objašnjava Pavlović.
Pored života i privatne imovine bila je ugoržena i trafostanica koja ogromnu teritoriju snabdeva strujom.
-Lešnica ima 11kilovatnu trafostanicu, kakvih je još samo nekoliko u Srbiji i koja je bila ugrožena. Ona strujom snabdeva celo srednje Podrinje i pola Mačve. Mi smo prvi izašli na teren. Došli su i vojska, Žandarmerija, Goranska služba. Zbog prekida puta dalje nisu mogli i bili su smešteni u sportskoj hali u Lešnici. Tu smo se dogovarali i pravili planove. Sva okolna mesta bila su potpuno poplavljena. Najavili su otvaranje kapija na hidrocentrali u Zvorniku. Morali smo brzo da reagujemo i čamcima smo evakuisali ljude i stoku, priča predsednik DVD „Vidojevica“ Milorad Šović.
Kada je najkritičniji period prošao i reke se povukle u korita za njih je još dugo bilo svakodnevnog rada.
-Tada smo imali posla mesec dana. Crpeli smo vodu iz kuća, podruma, bašta. Neko od vlasnika nam je dao gorivo, neko ne. Pošta nam je tada izašla u susret i od njih smo dobili gorivo da bismo uopšte mogli da počnemo da radimo, kaže komandir Slobodan Arsenović.
Bez sigurnih
finansija
Upravo tu su svi problemi DVD „Vidojevica“ i mogu se sažeti u jednu reč – finansije. Pored toga što rade potpuno besplatno, pokrenuti isključivo humanim motivima, najčešće sami finansiraju troškove.
-Kada su poplave prošle mi smo po Zakonu imali pravo na nadoknadu goriva. Nismo dobili ni kap. Svake godine radimo finansijski plan naših potreba i one su od 200.000 do 250.000 dinara. Taj plan dostavimo našoj lokalnoj samoupravi u Loznici i odredimo prioritete, ako ne možemo da dobijemo ceo iznos. Međutim, nikada nismo naišli na razumevanje. Mi nemamo svoja sredstva. Zavisimo od toga da li nas je lokalna samouprava predvidela budžetom ili nije, a nažalost nije, kaže Šović.
Sa druge strane, kao pravno lice u obavezi su da budu na raspolaganju u slučaju vanredne situacije.
Troškove struje, telefona, i ostalih režija takođe plaćaju sami. Najčešće predsednik Šović i potpredsednik Radomir Ravnjak finansiraju izdatke, a svi članovi plaćaju i godišnju članarinu. Pomažu im i pojedine firme koje su prijatelji društva. Desilo se, međutim, prošle godine da ne mogu da izađu na intervencije jer kamion nije bio registrovan.
-Imamo izuzetnu saradnju sa profesionalnim vatrogasnim jedinicama Šapca i Loznice. Dosta se oslanjamo na Vatrogasni savez Šapca koji nam pomaže i finansijski. Možemo da obezbeđujemo sportske događaje i druge manifestacije i tada imamo pravo na nadoknadu. Prošli smo na tenderu u Šapcu i na Vašaru ove godine dežuramo treći put, objašnjava Šović.
Vatrogasci u Sloveniji se modernizuju pa će deset njihovih vozila dobiti Vatrogasni savez Srbije. Nadaju se da će i u Lešnicu stići jedno od ovih vozila.
M.Mijailović
Najnoviji broj
18. april 2024.
