Инфо

Берза

  • aero 1.665 ▲ 0,30%
  • akdm 350 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.400 ▼ -0,44%
  • enhl 681 ▼ -2,71%
  • kmbn 1.980 ▼ -5,62%
  • kmbnpb 750 ▲ 7,14%
  • mtlc 1.960 ▼ -1,01%
  • niis 685 ⚫ 0,00%
  • rmks 1.612 ▲ 2,68%
  • rso15102 127,70 ⚫ 0,00%
  • sjpt 155 ▲ 14,81%
  • svrl 602 ▼ -19,63%
  • tgas 11.000 ▲ 3,07%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
  • ztpk 360 ⚫ 0,00%
(20. септембар 2018.)
ГЛАВОБОЉЕ И МИГРЕНЕ ПРОБЛЕМ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА

КАД ГЛАВА ЗАБОЛИ, ЛЕЧЕЊЕ ДУГО ТРАЈЕ

Постављање дијагнозе мигрене се врши на основу добре анамнезе и тзв. дневника главобоље, у који пацијент уписује време појаве симптома, њихову јачину и трајање
-Бол до границе функционалности. Фокусираношћу на посао могу да га потиснем у страну, али је стално присутан. Временом се погоршао и често покрене и нагон за повраћањем. Из искуства знам да ништа од лекова не помаже па их и не пијем. Само чекам да прође, овако наша суграђанка описује своје проблеме са главобољом, а нема особе која је некада није искусила.
Узроци, као и интензитет могу бити различити. Наш народ их најчешће лечи таблетама против болова које пије на своју руку. Некада то делује, али постоје и главобоље због којих је неопходно обратити се лекару.
-Главобоља је један од најчешћих симптома код људи, који подразумева бол у пределу главе, лица и горњег дела врата. Настаје као последица различитих поремећаја, од безазлених стања која не захтевају никакво лечење до по живот опасних болести. Главобољу изазива надражај сензитивних нервних завршетака у свим структурама главе, лица и врата (осим мозга, који нема нервне завршетке) почев од: коже, мишића, кости и покоснице, бола у оку, уху, носу, синусима, зубима, зглобовима вилице и дегенеривних промена вратне кичме, до обољења можданих опни , крвних судова мозга или тумора у глави. Узрок главобоље може бити и у болестима удаљених органа и система (крвни притисак, поремећај у дисању, општа инфекција, тромбоза или емболија), објашњава прим. др Мирослав Миљешић, специјалиста опште медицине Дома здравља "Др Драга Љочић".
Др Миљешић наводи да постоји неколико типова главобоље. Прва подела је на акутне, које настају нагло, и хроничне које могу да трају од неколико дана узастопно, па и до 15 дана у месецу. По интензитету могу бити благе, средњег интензитета и јаке.
-Локализација главобоље може да олакша откривање узрока, а врло често се главобоља јавља као примарна болест сама за себе, као нпр. мигрена, тензиона главобоља или тзв. кластер главобоља. Поред тога, главобоља може бити симптом неких јако тешких и по живот опасних болести , као што су мождани удар услед крварења у мозгу. Тада се јавља јак, акутан бол, са мучнином, повраћањем, поремећајем свести и неуролошким испадима). Код тумора мозга хроничан бол напредује, појачава се, праћен неуролошким и психичким симптомима. Општа инфекција или упала мозга праћена је температуром, муком, повраћањем, укоченим вратом. Код затворених повреда главе бол се постепено појачава, са појавом неуролошких симптома због крварења између можданих опни. Ова стања захтевају хитно јављање лекару, каже др Миљешић.
Наш саговорник истиче да је читав низ болести и стања праћених главобољом које такође захтевају консултацију лекара. То су висок или низак крвни притисак, болови у оку, уху, синусима, зубима, неуралгије на лицу, после херпес зостера или услед окоштавања вратне кичме.
-Посебан облик главобоље је мигрена. То је најчешће бол у једној половини главе, јак, пулсирајући, јавља се најчешће са претходним симптомима (аура) или изненада и траје од неколико сати до неколико дана. Праћена је мучнином и повраћањем, појачава се на јако светло, гласан звук или други спољни надражај. Постављање дијагнозе мигрене се врши на основу добре анамнезе и тзв. дневника главобоље, у који пацијент уписује време појаве симптома, њихову јачину и трајање, каже др Миљешић.
Наш саговорник наводи да како би се искључио органски узрок главобоље пацијенту треба урадити ЕЕГ и доплер снимање крвних судова главе и врата, а у неким случајевима потребно је урадити и компјутерску томографију и магнетну резонанцу.
-Пацијенту се у случају напада мигрене препоручује да што пре узме лек против болова, да мирује у замраченој просторији, без звучних и светлосних надражаја. У лечењу се примењује и профилактичка антимигренозна терапија, коју пацијенти користе месецима између напада, а осим таблета примењује се и психотерапија, електростимулација нервус тригеминуса и друге методе. Лечење траје дуго, доста је комплексно и захтева сарадњу и поверење пацијента и лекара, каже др Миљешић.
М. М.

Најновији број

11. октобар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa