MALENKO MAJSTOROVIĆ, VOĆAR IZ DUBLjA
Jabuke zaslužuju subvencije
Bez obzira na sortu, jabuke zahtevaju veće ulaganje, kao uostalom i drugo voće, ali generalno gledano donose veću zaradu od pšenice i kukuruza, koji su se odomaćili na mačvanskim poljima, tvrdi naš sagovornik
Ugledni mačvanski domaćin Malenko Majstorović iz Dublja se vinuo u svet voćarstva 2011. godine, kada je zasnovao svoj voćnjak jabuka.
Danas je to mnogo obimnija i organizovanija proizvodnja. Zasniva je na osam hektara, a pored jabuka tu je i manja površina pod kruškama. Trenutno je nastalo “zagušenje” u plasmanu ovog izuzetno zdravog i traženog voća na svetskom tržištu.
- Naše najkvalitetnije jabuke kupuju Rusi. Upravo je i prva klasa najveći cilj, budući da se tako i najviše zaradi, ali generalno najveći problem je što smo mi postali samo dobra sirovinska baza. Mačva nema izgrađenih preradnih kapaciteta, a ovo voće zahteva tzv. “režimsko” čuvanje, na temperaturama od nula do minus dva stepena. Mi takvih hladnjača nemamo i to poskupljuje proizvodnju, kaže Majstorović, jedan od malobrojnih proizvođača ovog cenjenog voća u opštini Bogatić.
Njegovo višegodišnje iskustvo govori da se na jabuci može više zaraditi nego na pšenici ili kukuruzu, koji su se odomaćili na mačvanskim poljima.
- Naravno, ulaganja u proizvodnju jabuka su izuzetno velika, kao uostalom i drugog voća. Mačvanska zemlja joj odgovara. Nažalost, nema tu mnogo sigurnosti i unapred određenog, dodaje naš sagovornik.
Trenutno je berba jabuka u punom jeku. Prinosi su, tvrdi zadovoljavajući. Na jednom hektaru ostvaruje i do 50 tona, što je izuzetno dobro. Ni cena između 40 i 50 dinara za kilogram, pre oko mesec dana nije bila neprihvatljiva.
- Kasnije je znatno “pala”na 30 i 20 dinara. Sada je došlo i do totalnog “zagušenja” u plasmanu, a mi nažalost nemamo uslovnih skladišta i taj rod odlazi uglavnom kao sirovina i po nižoj ceni, koja nekad ne može da “pokrije” troškove koji moraju da se izdvoje za berbu (sezonski radnici).
Majstorović svoju robu plasira Aldahri u Pavlovcima. Oko cene se često dogovaraju, a ima i direktnih isporuka po unapred poznatoj ceni. Sve u svemu zadovoljan je i kako sam na kraju kaže, namerava da usavršava postojeću proizvodnju.
Kao član Upravnog odbora Zadružnog saveza Srbije, zalaže se za državne subvencije, direkno proizvođačima jabuka, što bi svakako povećalo, unapredilo i učvrstilo ovu zahtevnu proizvodnju u opštini Bogatić.
Danas je to mnogo obimnija i organizovanija proizvodnja. Zasniva je na osam hektara, a pored jabuka tu je i manja površina pod kruškama. Trenutno je nastalo “zagušenje” u plasmanu ovog izuzetno zdravog i traženog voća na svetskom tržištu.
- Naše najkvalitetnije jabuke kupuju Rusi. Upravo je i prva klasa najveći cilj, budući da se tako i najviše zaradi, ali generalno najveći problem je što smo mi postali samo dobra sirovinska baza. Mačva nema izgrađenih preradnih kapaciteta, a ovo voće zahteva tzv. “režimsko” čuvanje, na temperaturama od nula do minus dva stepena. Mi takvih hladnjača nemamo i to poskupljuje proizvodnju, kaže Majstorović, jedan od malobrojnih proizvođača ovog cenjenog voća u opštini Bogatić.
Njegovo višegodišnje iskustvo govori da se na jabuci može više zaraditi nego na pšenici ili kukuruzu, koji su se odomaćili na mačvanskim poljima.
- Naravno, ulaganja u proizvodnju jabuka su izuzetno velika, kao uostalom i drugog voća. Mačvanska zemlja joj odgovara. Nažalost, nema tu mnogo sigurnosti i unapred određenog, dodaje naš sagovornik.
Trenutno je berba jabuka u punom jeku. Prinosi su, tvrdi zadovoljavajući. Na jednom hektaru ostvaruje i do 50 tona, što je izuzetno dobro. Ni cena između 40 i 50 dinara za kilogram, pre oko mesec dana nije bila neprihvatljiva.
- Kasnije je znatno “pala”na 30 i 20 dinara. Sada je došlo i do totalnog “zagušenja” u plasmanu, a mi nažalost nemamo uslovnih skladišta i taj rod odlazi uglavnom kao sirovina i po nižoj ceni, koja nekad ne može da “pokrije” troškove koji moraju da se izdvoje za berbu (sezonski radnici).
Majstorović svoju robu plasira Aldahri u Pavlovcima. Oko cene se često dogovaraju, a ima i direktnih isporuka po unapred poznatoj ceni. Sve u svemu zadovoljan je i kako sam na kraju kaže, namerava da usavršava postojeću proizvodnju.
Kao član Upravnog odbora Zadružnog saveza Srbije, zalaže se za državne subvencije, direkno proizvođačima jabuka, što bi svakako povećalo, unapredilo i učvrstilo ovu zahtevnu proizvodnju u opštini Bogatić.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
