Foto:J.Radojević
ŠABAČKI VAŠAR PRVI PUT NA NOVOJ LOKACIJI
I probirač je našao otirač
Prošao je još jedan šabački Vašar. Prvi put je održan na novoj lokaciji. Neki su se radovali, drugi žalili za Mihajlovcem, ipak svi su došli. Ni kiša ove godine nije “iznenadila”, kao što je obično znala.
Za svakog po nešto
Ponuda više nego “od igle do lokomotive”. Moglo se naći sve, od polovnog donjeg veša do umetničkih slika i antikvarnih knjiga.
Ko voli nove stvari mogao je da nabavi 6 pari turskih čarapa za 200 dinara, farmerice za 500, kaiševe i novčanike za 100. Mnogo toga rasprodato je pre glavnog dana. Tradicionalne tezge sa liciderskim srcima počele su da idu u korak sa vremenom pa su u ponudu dodali nove oblike i motive. Moglo se kupiti i sve za kuću, od najpopularnijih varjača do velikih garnitura za sedenje.
Pored robe i konkurentnih cena trgovci su se dovijali i da što zanimljivijim natpisima na tezgama privuku kupce. Preko puta tezge sa “cenama iz inata” garderobu su prodavali “dva brata i tata”.
Deo buvljaka uvek je svojevrsna avantura. Dobri poznavaoci mogu pronaći vredne stvari za nekoliko stotina dinara. Treba samo oštro oko i strpljenje da se u gomili, često krša, “izronja” nešto korisno. Svako je mogao da nađe nešto za sebe, i odelo za vešticu i robota.
Zabavni deo nudio je avanture za najmlađe i dozu adrenalina za starije. Mnogi se žale da su vožnje skupe, ali ipak ne mogu da odole, pogotovu kada su deca u pitanju.
Ugostitelji okreću jaganjce i prasice na ražnju i pljeskavice na roštilju. Ne moraju mnogo da se bore da privuku mušterije jer su svi tu već godinama i imaju stalne goste. Za kasne sate rezervisana je zabava uz estradne “zvezde” i igračice.
Prodavci poštovaoci tradicije
Pojedinim prodavcima promena lokacije teško je pala. Iako su imali mušterija kao i prethodnih godina, navike se teško menjaju.
-Dugo godina dolazimo ovde. Trebalo je vremena i nama i posetiocima da se naviknemo na novu organizaciju. Bilo nam je u početku baš neobično. Što se uređenja tiče, treba malo više obratiti pažnju na higijenu, posebno toaleta. Kada smo stigli prvi dan sve je bilo odlično, međutim, kasnije je zapušteno. Veliki broj ljudi dolazi da se vozi, posebno u popodnevnim i večernjim satima. Ko odluči cena mu nije mnogo važna, kaže Milan Vukosavljević radnik na dečjem voziću i spravi zvanoj „Enterprajs“.
Kažu da ko ne kupi varjaču na Vašaru, teraće ga maler cele godine. Čak u 21. veku ovo je i dalje omiljena kulinarska, ali i vaspitna alatka u mnogim domovima.
-Prodaja je malo lošija nego prethodnih godina. Tokom dana je vrućina, pa manje ljudi dolazi, ali uveče je dobro. Ovo mesto je bolje, ima dosta betona i manje je prašine. Tradicionalno najbolje prodajemo varjače, pored njih daščice za sečenje i flaše za rakiju, kaže Milka Stančić iz Užica, čija porodična firma izrađuje suvenire od drveta. Za šabački Vašar su spremili posebnu ponudu i gotovo na svakom komadu bio je motiv vezan za Šabac.
Vreme je ove godine bilo pravo letnje. To baš nije išlo u prilog radnicima pečenjara i roštilja. Zato je naš sagovornik insistirao da izjavu daje pored jaganjaca i prasaca koji su se vrteli na ražnju, dok su se dim i miris pečenja uvlačili u svaku poru, a temperatura rasla do usijanja.
-Dolazimo ovde poslednjih sedam godina. Mislim da nije trebalo ukidati tradiciju staru 100 godina. Radi se i ovde, ali bolje nam je bilo tamo. Svake godine na Vašaru provedemo 10-11 dana. Za to vreme ispečemo i do 150 jaganjaca i prasaca. Mi nemamo muziku, pa ni problema sa pijanim gostima. Pored pečenja, dosta nam se traže i svadbarski kupus i pasulj. Cene su iste kao i prošle godine, Kaže Darko Garabiljević pekač Koceljevačkog „Gril pekarca“, jedne od najposećenijih šatri na šabačkom Vašaru.
Posetioci zadovoljni
Posetioci, u početku skeptični, na kraju su bili zadovoljni novom lokacijom i ponudom. Složili su se oko toga da je sve preglednije i lakše naći, ali i da je urednije.
-Mislim da su svi ove godine uvideli da tradicija Vašara nije lokacija, već ono što ga čini čim zakoračite. Ako već pričamo o lokaciji, znatno je bolje, preglednije, atraktivnije, kulturnije i ima tu festivalsku draž. Ukoliko želimo da bude brend grada, promena na bolje i svakako idemo ka tome. Vašar bar tri puta posetim tokom njegovog trajanja. Ove godine zbog knjiga koje ne možete pronaći na drugim mestima tako lako, liciderskog srca i dobrih koncerata - rekla je Ivana Bogdanović.
Primetno je ove godine bilo da, iako je za glavni dan na Vašaru bilo mnogo ljudi, nije bilo specifičnih gužvi na ulazu i izlazu. Masa nije u talasima “nosila” posetioce i svako je mogao da vidi ono što ga zanima na tezgama.
- S obzirom na to da sam bio veoma skeptičan zbog promene lokacije vašarišta, kao i većina naših sugrađana, jer se ruši tradicija čuvenog Mihajlovca koji su posećivali naši dedovi. Ipak, nakon prvog odlaska na vašar na novoj lokaciji mogu da kažem da sam oduševljen kompletnom strukturom i načinom kako je sve raspoređeno, od šatri do čuvene "dronje", štandova sa raznom robom, a povrh svega što je mnogo pristupačnije i komotnije za šetnju i bez velike gužva i guranja - naveo je Nikola Ranković.
Pre podne bilo je idealno za starije koji su na miru mogli da razgledaju i pazare ono što ih interesuje. Za razliku od žena koje su, na “dronjari” tražile unikatne komade garderobe, muškarci su uglavnom obnavljali svoje kolekcije alata.
- Vašar je pun svega i cene su povoljne. Najviše sam gledao alat i može da se pronađe dobrih stvari, samo ako dobro tražiš. Najbolje je doći kada nema gužve i onda se cenjkamo. Što se tiče mesta nije loše. Treba vremena da se naviknemo na novo, ovde mi je neobično, ali dobro - kaže naš sugrađanin.
Dok odrasli uspevaju da odole da ne kupe sve što im je primamljivo, teško ostaju imuni na želje dece. Za njih je bilo sve, od spravica za najmlađe do vrteški za one malo starije i hrabrije.
- Ove godine sam prvi put dovela ćerkicu na vašar i kao svako dete oduševila se. Vožnje su skuplje, ali vašar je jednom godišnje i ispunili smo joj sve želje. Mislim da je sve lepo uređeno i nekako je kulturnije nego ranije. Možeš lepo da prošetaš i vidiš šta te zanima. Bilo je malo prašine, ali dobro, ne može sve da bude idealno - podelila je sa nama utiske Marijana Kostadinović.
Za svakog po nešto
Ponuda više nego “od igle do lokomotive”. Moglo se naći sve, od polovnog donjeg veša do umetničkih slika i antikvarnih knjiga.
Ko voli nove stvari mogao je da nabavi 6 pari turskih čarapa za 200 dinara, farmerice za 500, kaiševe i novčanike za 100. Mnogo toga rasprodato je pre glavnog dana. Tradicionalne tezge sa liciderskim srcima počele su da idu u korak sa vremenom pa su u ponudu dodali nove oblike i motive. Moglo se kupiti i sve za kuću, od najpopularnijih varjača do velikih garnitura za sedenje.
Pored robe i konkurentnih cena trgovci su se dovijali i da što zanimljivijim natpisima na tezgama privuku kupce. Preko puta tezge sa “cenama iz inata” garderobu su prodavali “dva brata i tata”.
Deo buvljaka uvek je svojevrsna avantura. Dobri poznavaoci mogu pronaći vredne stvari za nekoliko stotina dinara. Treba samo oštro oko i strpljenje da se u gomili, često krša, “izronja” nešto korisno. Svako je mogao da nađe nešto za sebe, i odelo za vešticu i robota.
Zabavni deo nudio je avanture za najmlađe i dozu adrenalina za starije. Mnogi se žale da su vožnje skupe, ali ipak ne mogu da odole, pogotovu kada su deca u pitanju.
Ugostitelji okreću jaganjce i prasice na ražnju i pljeskavice na roštilju. Ne moraju mnogo da se bore da privuku mušterije jer su svi tu već godinama i imaju stalne goste. Za kasne sate rezervisana je zabava uz estradne “zvezde” i igračice.
Prodavci poštovaoci tradicije
Pojedinim prodavcima promena lokacije teško je pala. Iako su imali mušterija kao i prethodnih godina, navike se teško menjaju.
-Dugo godina dolazimo ovde. Trebalo je vremena i nama i posetiocima da se naviknemo na novu organizaciju. Bilo nam je u početku baš neobično. Što se uređenja tiče, treba malo više obratiti pažnju na higijenu, posebno toaleta. Kada smo stigli prvi dan sve je bilo odlično, međutim, kasnije je zapušteno. Veliki broj ljudi dolazi da se vozi, posebno u popodnevnim i večernjim satima. Ko odluči cena mu nije mnogo važna, kaže Milan Vukosavljević radnik na dečjem voziću i spravi zvanoj „Enterprajs“.
Kažu da ko ne kupi varjaču na Vašaru, teraće ga maler cele godine. Čak u 21. veku ovo je i dalje omiljena kulinarska, ali i vaspitna alatka u mnogim domovima.
-Prodaja je malo lošija nego prethodnih godina. Tokom dana je vrućina, pa manje ljudi dolazi, ali uveče je dobro. Ovo mesto je bolje, ima dosta betona i manje je prašine. Tradicionalno najbolje prodajemo varjače, pored njih daščice za sečenje i flaše za rakiju, kaže Milka Stančić iz Užica, čija porodična firma izrađuje suvenire od drveta. Za šabački Vašar su spremili posebnu ponudu i gotovo na svakom komadu bio je motiv vezan za Šabac.
Vreme je ove godine bilo pravo letnje. To baš nije išlo u prilog radnicima pečenjara i roštilja. Zato je naš sagovornik insistirao da izjavu daje pored jaganjaca i prasaca koji su se vrteli na ražnju, dok su se dim i miris pečenja uvlačili u svaku poru, a temperatura rasla do usijanja.
-Dolazimo ovde poslednjih sedam godina. Mislim da nije trebalo ukidati tradiciju staru 100 godina. Radi se i ovde, ali bolje nam je bilo tamo. Svake godine na Vašaru provedemo 10-11 dana. Za to vreme ispečemo i do 150 jaganjaca i prasaca. Mi nemamo muziku, pa ni problema sa pijanim gostima. Pored pečenja, dosta nam se traže i svadbarski kupus i pasulj. Cene su iste kao i prošle godine, Kaže Darko Garabiljević pekač Koceljevačkog „Gril pekarca“, jedne od najposećenijih šatri na šabačkom Vašaru.
Posetioci zadovoljni
Posetioci, u početku skeptični, na kraju su bili zadovoljni novom lokacijom i ponudom. Složili su se oko toga da je sve preglednije i lakše naći, ali i da je urednije.
-Mislim da su svi ove godine uvideli da tradicija Vašara nije lokacija, već ono što ga čini čim zakoračite. Ako već pričamo o lokaciji, znatno je bolje, preglednije, atraktivnije, kulturnije i ima tu festivalsku draž. Ukoliko želimo da bude brend grada, promena na bolje i svakako idemo ka tome. Vašar bar tri puta posetim tokom njegovog trajanja. Ove godine zbog knjiga koje ne možete pronaći na drugim mestima tako lako, liciderskog srca i dobrih koncerata - rekla je Ivana Bogdanović.
Primetno je ove godine bilo da, iako je za glavni dan na Vašaru bilo mnogo ljudi, nije bilo specifičnih gužvi na ulazu i izlazu. Masa nije u talasima “nosila” posetioce i svako je mogao da vidi ono što ga zanima na tezgama.
- S obzirom na to da sam bio veoma skeptičan zbog promene lokacije vašarišta, kao i većina naših sugrađana, jer se ruši tradicija čuvenog Mihajlovca koji su posećivali naši dedovi. Ipak, nakon prvog odlaska na vašar na novoj lokaciji mogu da kažem da sam oduševljen kompletnom strukturom i načinom kako je sve raspoređeno, od šatri do čuvene "dronje", štandova sa raznom robom, a povrh svega što je mnogo pristupačnije i komotnije za šetnju i bez velike gužva i guranja - naveo je Nikola Ranković.
Pre podne bilo je idealno za starije koji su na miru mogli da razgledaju i pazare ono što ih interesuje. Za razliku od žena koje su, na “dronjari” tražile unikatne komade garderobe, muškarci su uglavnom obnavljali svoje kolekcije alata.
- Vašar je pun svega i cene su povoljne. Najviše sam gledao alat i može da se pronađe dobrih stvari, samo ako dobro tražiš. Najbolje je doći kada nema gužve i onda se cenjkamo. Što se tiče mesta nije loše. Treba vremena da se naviknemo na novo, ovde mi je neobično, ali dobro - kaže naš sugrađanin.
Dok odrasli uspevaju da odole da ne kupe sve što im je primamljivo, teško ostaju imuni na želje dece. Za njih je bilo sve, od spravica za najmlađe do vrteški za one malo starije i hrabrije.
- Ove godine sam prvi put dovela ćerkicu na vašar i kao svako dete oduševila se. Vožnje su skuplje, ali vašar je jednom godišnje i ispunili smo joj sve želje. Mislim da je sve lepo uređeno i nekako je kulturnije nego ranije. Možeš lepo da prošetaš i vidiš šta te zanima. Bilo je malo prašine, ali dobro, ne može sve da bude idealno - podelila je sa nama utiske Marijana Kostadinović.
M.Živanović-M.Mijailović
Najnoviji broj
18. april 2024.
