Берза

  • aero 1.800 ▲ 0,28%
  • amsopb 980 ▲ 19,80%
  • dinnpb 3.453 ▼ -0,75%
  • epen 13.000 ⚫ 0,00%
  • glos 181 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.252 ▲ 1,00%
  • kmbn 2.106 ▼ -4,14%
  • lsta 405 ▲ 1,25%
  • niis 673 ⚫ 0,00%
  • sjpt 132 ▼ -1,49%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • ztpk 900 ▲ 12,50%
(11. октобар 2018.)
СВЕТСКИ ДАН ХРАНЕ

Правилна исхрана – улагање у будућност

Правилна исхрана – улагање у будућност
Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године Светски дан хране, 16. октобар обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – улагање у будућност” са фокусом на смањење броја гладних у свету.
После периода пада, учесталост глади у свету поново расте. Према најновијем извештају ФАО, данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, дакле једна на сваких девет особа,а од тога 60% чине жене.
Кључне чињенице:
• Око 80% екстремно сиромашних живи у руралним подручјима. Већина њих живи и зависи од пољопривреде.
• Сваке године, глад убија више људи од маларије, туберкулозе и АИДС-а заједно.
• 45% смртности одојчади се односи на потхрањеност. Застој у развоју и даље утиче на 155 милиона деце млађе од пет година, док је истовремено, гојазност деце у порасту у свим регијама.
• 1,9 милијарди људи - више од четвртине светске популације – пате од прекомерне тежине. Од овог броја, 600 милиона је гојазно, а гојазност одраслих су свету убрзано расте.
• 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности.
• Трошкови потхрањености у светској економији износе 3,5 трилиона долара годишње.
• ФАО процењује да пољопривредна производња мора порасти за око 60% до 2050 године, како би се обезбедила довољна количина хране. Сукоби, екстремни временски догађаји везани за климатске промене и успоравање привреде представљају ризик за овај циљ.
• Велики број гладних широм света, 489 милиона, од којих 75 процената чине деца са застојем у расту и развоју до пет година живота, живе у земљама погођеним ратним сукобима и конфликтима.
• Климатске промене такође утичу на погоршање стања глади у свету.
• Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди еура трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова.
Зато је Светски дан хране и прилика да се укаже на значај постизања циља одрживог развоја - без гладних до 2030. године.
Кључне поруке Светског дана хране 2018. године:
1. Неопходне су хуманитарне акције у циљу прикупљања помоћи ради решавања проблема исхране и хигијене.
2. Даље улагање у развој пољопривреде кроз иновативне политике.
3. Прилагођавање пољопривредне производње климатским променама и решавање проблема безбедности хране у климатски осетљивим подручјим.
4. Стварање услова за одрживи пољопривредни развој како би се обезбедили услови за повратак расељених лица.
Сваке године се у око 150 земаља широм света организује велики број догађаја - од маратона преко изложби, представа, такмичења и у циљу обележавања Светског дана хране.
Институт за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут”

Најновији број

6. децембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa