MUKE SA NESAVESNIM POLjOPRIVREDNICIMA
Ogroman broj požara
Miholjsko leto raduje skoro sve. Topli i sunčani dani razlog su da se bude duže napolju, uštedi na grejanju, a dokazano je i da sunce popravlja raspoloženje. Možda jedini koji nisu srećni zbog neuobičajeno lepog vremena za ovo doba godine jesu vatrogasci. Toplo vreme i nedostatak padavina idu na ruku nesavesnim građanima koji pale ostatke na svojim njivama i time izazivaju požare koji često zahvate i susedne parcele, a pored materijalne štete mogu biti ugroženi i životi.
Leto je proteklo neuobičajeno mirno u odnosu na prethodne godine kada su požari na otvorenom u pitanju. Međutim, od početka jeseni situacija je alarmantna. Prošle sedmice od ukupno 76 intervencija koje je imala vatrogasno spasilačka jedinica čak 67 su bili požari na otvorenom, a u toku jednog dana bio je 31 požar. Najviše su paljeni trava i nisko rastinje, strnjika, ali „stradali“ su i malinjaci i šume, a poslednjih dana događala su se i namerna paljenja neobranih njiva.
-Pored apela koji smo uputili građanima ekstremno je veliki broj požara na otvorenom zbog spaljivanja biljnih ostataka na njivama. Nesavesni građani prilikom uređenja obala između njiva zapale granje, vatra se proširi na njivu na kojoj su suvi ostaci useva, ili pale ostatke na njivama u blizini šume, pa vatra zahvati i šumu. Takvo ponašanje uzelo je maha i sada podnosimo prekršajne prijave, navodi načelnik Odeljenja za vanredne situacije mr Fadilj Neziri.
Inspektori preventivne zaštite izlaze na teren zajedno sa policijom i podnose prijave za kršenje Zakona o zaštiti od požara. Kazne za fizička lica su od 10.000 do 50.000 dinara, a inspektori su svakodnevno na terenu. Kako su njive obično udaljene od naselja, ne mogu da podnesu i krivične prijave za izazivanje opšte opasnosti, za šta bi kazne bile mnogo strože.
-Još jedan veliki rizik i opasnost do kog dovodi ovakvo neodgovorno ponašanje je taj da kada se desi nekoliko ovakvih požara istovremeno, vatrogasci moraju da izađu na teren. Jedinica ostaje uskraćena za mehanizaciju i ljudstvo u slučaju izbijanja požara u urbanoj sredini gde su ugroženi životi ljudi, ističe Neziri.
Da ovakav scenario nije nerealan govori i činjenica da su vatrogasci u toku jednog dana morali devet puta da intervenišu na istoj lokaciji deponiji između Zminjaka i Bogatića.
Pored opasnosti koju mogu prouzrokovati i štete na tuđoj imovini ukoliko se požar proširi van njihovog poseda, poljoprivrednici najveću štetu prave upravo sebi. Paljenjem biljnih ostataka plodne parcele pretvaraju u neplodno zemljište.
-Paljenjem organskih ostataka izgori oko 3 tone po hektaru humusa iz površinskog dela njive. Da bi se taj humus nadoknadio potrebno bi bilo uneti, posle svakog paljenja kukuruzovine ili drugih organskih ostataka preduseva, 30 tona po hektaru stajnjaka. Ko to čini? Osim toga paljenjem kukuruzovine, zavisno prinosu zrna odnosno količini kukuruzovine, izgubi se volatizacijom ("ispari") 60 - 120 kg čistog azota sa površine od jednog hektara. To je do 300 kg po hektaru Uree koja, kao ni ostala đubriva, nikad nije dovoljno jeftina. Dakle, paljenjem kukuruzovine se gubi često sav prihod sa jedinice površine. Naročito ako se još bude morala platiti kazna, kaže Aleksandar Firaunović predstavnik Pokreta zelenih Bogatića.
Objašnjava da je veliki problem i taj što se prilikom paljenja razvija velika temperatura koja uništava plodnosni sloj zemljišta i ubijaju se korisni mikroorganizami tla, kišne gliste i druge sitne životinje koje su važne za ravnotežu u zemljištu i stvaranje humusa. Dodaje da je posle paljenja, plodnosni sloj zemljišta prekriven pepelom, koji se pretvara u prašinu koju lako odnose vetrovi i spiraju kiše i nestaje sloj koji je najbitniji za donošenje roda u sledećoj žetvi.
Poljoprivrednici su međutim svesni štetnosti paljenja ostataka. Za sve krive generalno lošu situaciju u agraru.
-Velike tanjirače mogu da samelju biljne ostatke kukuruza, međutim jako mali broj poljoprivrednika ih ima. Drugi način je da se šarovina zaore, ali gorivo je postala velika stavka za budžet svakog poljoprivrednika i ni ovo se ne isplati. Godinama se dovijamo da što više pojeftinimo proizvodnju kako bismo opstali. Ljudi su svesni da se na ovaj način uništava organska masa, pored toga mogu da se naprave i problemi ako vatra krene nekontrolisano da se širi, ipak ovo je najjeftiniji način da se njiva uredi posle branja kukuruza, kaže Dragan Stanković, poljoprivrednik iz Zminjaka.
Treba podsetiti da je pre dve nedelje u Dobriću izgoreo automobil kada se vatra na polju otela kontroli, dok je prošle godine u Krupnju čovek poginuo paleći obalu. Nažalost, još je dosta ovakvih primera da pokušaji da nešto košta jeftinije budu mnogo skupi.
Leto je proteklo neuobičajeno mirno u odnosu na prethodne godine kada su požari na otvorenom u pitanju. Međutim, od početka jeseni situacija je alarmantna. Prošle sedmice od ukupno 76 intervencija koje je imala vatrogasno spasilačka jedinica čak 67 su bili požari na otvorenom, a u toku jednog dana bio je 31 požar. Najviše su paljeni trava i nisko rastinje, strnjika, ali „stradali“ su i malinjaci i šume, a poslednjih dana događala su se i namerna paljenja neobranih njiva.
-Pored apela koji smo uputili građanima ekstremno je veliki broj požara na otvorenom zbog spaljivanja biljnih ostataka na njivama. Nesavesni građani prilikom uređenja obala između njiva zapale granje, vatra se proširi na njivu na kojoj su suvi ostaci useva, ili pale ostatke na njivama u blizini šume, pa vatra zahvati i šumu. Takvo ponašanje uzelo je maha i sada podnosimo prekršajne prijave, navodi načelnik Odeljenja za vanredne situacije mr Fadilj Neziri.
Inspektori preventivne zaštite izlaze na teren zajedno sa policijom i podnose prijave za kršenje Zakona o zaštiti od požara. Kazne za fizička lica su od 10.000 do 50.000 dinara, a inspektori su svakodnevno na terenu. Kako su njive obično udaljene od naselja, ne mogu da podnesu i krivične prijave za izazivanje opšte opasnosti, za šta bi kazne bile mnogo strože.
-Još jedan veliki rizik i opasnost do kog dovodi ovakvo neodgovorno ponašanje je taj da kada se desi nekoliko ovakvih požara istovremeno, vatrogasci moraju da izađu na teren. Jedinica ostaje uskraćena za mehanizaciju i ljudstvo u slučaju izbijanja požara u urbanoj sredini gde su ugroženi životi ljudi, ističe Neziri.
Da ovakav scenario nije nerealan govori i činjenica da su vatrogasci u toku jednog dana morali devet puta da intervenišu na istoj lokaciji deponiji između Zminjaka i Bogatića.
Pored opasnosti koju mogu prouzrokovati i štete na tuđoj imovini ukoliko se požar proširi van njihovog poseda, poljoprivrednici najveću štetu prave upravo sebi. Paljenjem biljnih ostataka plodne parcele pretvaraju u neplodno zemljište.
-Paljenjem organskih ostataka izgori oko 3 tone po hektaru humusa iz površinskog dela njive. Da bi se taj humus nadoknadio potrebno bi bilo uneti, posle svakog paljenja kukuruzovine ili drugih organskih ostataka preduseva, 30 tona po hektaru stajnjaka. Ko to čini? Osim toga paljenjem kukuruzovine, zavisno prinosu zrna odnosno količini kukuruzovine, izgubi se volatizacijom ("ispari") 60 - 120 kg čistog azota sa površine od jednog hektara. To je do 300 kg po hektaru Uree koja, kao ni ostala đubriva, nikad nije dovoljno jeftina. Dakle, paljenjem kukuruzovine se gubi često sav prihod sa jedinice površine. Naročito ako se još bude morala platiti kazna, kaže Aleksandar Firaunović predstavnik Pokreta zelenih Bogatića.
Objašnjava da je veliki problem i taj što se prilikom paljenja razvija velika temperatura koja uništava plodnosni sloj zemljišta i ubijaju se korisni mikroorganizami tla, kišne gliste i druge sitne životinje koje su važne za ravnotežu u zemljištu i stvaranje humusa. Dodaje da je posle paljenja, plodnosni sloj zemljišta prekriven pepelom, koji se pretvara u prašinu koju lako odnose vetrovi i spiraju kiše i nestaje sloj koji je najbitniji za donošenje roda u sledećoj žetvi.
Poljoprivrednici su međutim svesni štetnosti paljenja ostataka. Za sve krive generalno lošu situaciju u agraru.
-Velike tanjirače mogu da samelju biljne ostatke kukuruza, međutim jako mali broj poljoprivrednika ih ima. Drugi način je da se šarovina zaore, ali gorivo je postala velika stavka za budžet svakog poljoprivrednika i ni ovo se ne isplati. Godinama se dovijamo da što više pojeftinimo proizvodnju kako bismo opstali. Ljudi su svesni da se na ovaj način uništava organska masa, pored toga mogu da se naprave i problemi ako vatra krene nekontrolisano da se širi, ipak ovo je najjeftiniji način da se njiva uredi posle branja kukuruza, kaže Dragan Stanković, poljoprivrednik iz Zminjaka.
Treba podsetiti da je pre dve nedelje u Dobriću izgoreo automobil kada se vatra na polju otela kontroli, dok je prošle godine u Krupnju čovek poginuo paleći obalu. Nažalost, još je dosta ovakvih primera da pokušaji da nešto košta jeftinije budu mnogo skupi.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
