KRIVIČNO NEODGOVORNI MALOLETNICI

Povodom obeležavanja Dečije nedelje, Savetovalište za porodicu i mlade CSR „Šabac“ organizovalo je Okrugli sto sa temom „Savetodavno-terapijski rad sa decom asocijalnog ponašanja“. Okruglom stolu prisustvovali su predstavnici stručnih službi OŠ – „Majur“, OŠ „Vojvoda Stepa“ Lipolist, OŠ „Dositej Obradović“ Volujac , OŠ „Vuk Karadžić“, OŠ „Jevrem Obrenović, OŠ „Stojan Novaković“, predstavnik Razvojnog savetovališta i Jelena Milošević, direktorka CSR „Šabac“.
Deca sa asocijalnim ponašanjem predstavljaju jednu od najosetljivijih kategorija maloletne dece, sa kojom se u svom radu susreće organ starateljstva. Kada govorimo o deci sa asocijalnim ponašanjem možemo govoriti o deci kod kojih su formirani razni oblici asocijalnog, devijantnog ponašanja kao i deci koja čine razna krivična ili prekršajna dela.
Najčešći problemi u ponašanju su bežanje od kuće ili škole, skitnja, loše ocene, otpor prema autoritetu, vršnjačko nasilje. Krivična dela su najčešće tuče, krađe, krađe u saizvršilaštvu, provale, nasilje. Porodice iz kojih potiču često su porodice lošeg socio-ekonomskog statusa, porodice u kojima postoji nasilje, poremećeni porodični odnosi, loše partnerske ili roditeljske relacije kao i porodice koje su suočavaju sa razvodom roditelja, a često se radi i o porodicama koje se suočavaju sa postrazvodnom krizom.
U našem društvu u odnosu prema maloletnicima ispod 14 godina ne primenjuju se odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela, što znači da su to krivično ili prekršajno neodgovorni maloletnici. Često je velika dilema kako pomoći deci koja čine krivična ili prekršajna dela ili već imaju formirano asocijalno ponašanje, a nisu krivično odgovorni.
Ponekad su problemi u ponašanju povezani sa raznim razvojnim smetnjama ili mentalnim poremećajima, što dodatno čini ovaj problem još složenijim.
Početni korak u radu sa ovom kategorijom maloletne dece podrazumeva savetodavni rad sa porodicom i maloletnom decom, osnaživanje porodice, usmeravanje na pozitivne vrednosti i društveno prihvatljive norme ponašanja. Veoma je važno da li i na koji način porodica sagledava problem koji ima, da li je spremna da menja neke pogrešne, ali već usvojene obrazce ponašanja i da li želi da menja nešto u svom načinu funkcionisanja. Ukoliko porodica ne sagledava realno problem koji je doveo do ispoljavanja asocijalnog ponašanja, to je dodatni, ometajući faktor, koji još više usložnjava problem a pokušaje da se problem razreši ili sanira čini još težim. Ovakve porodice se često uključuju u Savetovalište za porodicu i mlade, Razvojno savetovalište, ili po potrebi i u druge institucije, a često se intezivira rad sa školom koju dete pohađa.
Ukoliko savetodavni rad ne daje rezultate sledeći korak je planiranje restriktivnijih mera u okviru nadležnosti organa starateljstva. Važno je napomenuti da u našem sistemu ne postoje specijalizovane hraniteljske porodice za decu sa asociajalnim ponašanjem, pa se ovakvi zahtevi, gotovo po pravilu odbijaju. Sledeći korak je zahtev za smeštaj u odgovarajuću ustanovu socijalne zaštite, za šta je neophodna saglasnost nadležnog Ministarstva, što podrazumeva i određeni protok vremena za realizaciju ovakvog smeštaja. Treba uzeti u obzir i raspoloživost kapaciteta ovih ustanova. U slučaju potrebe za urgentnim zbrinjavanjem deteta, moguće je realizovati smeštaj u određena prihvatilišta, čiji je broj veoma ograničen a realizacija smeštaja takođe zavisi od raspoloživih kapciteta. Kako se radi o ustanovama otvorenog tipa, u praksi je česta pojava da maloletna deca svojevoljno napuste ovakvu ustanovu, pa se takvo dete vraća u ustanovu ili se traga za drugim, svrsishodnijim oblicima zaštite mal. deteta.
U odnosu prema roditeljima čija deca čine krivična dela, a koji ne pokazuju motivaciju ili spremnost za korigovanje svojih obrazaca ponašanja, čiji je autoritet oslabljen ili su suprotnih vaspitnih stavova i koji svojim ponašnjem grubo zanemaruju roditeljsko pravo, organ starateljstva može pokrenuti postupak korektivnog nadzora, lišenja roditeljskih prava ili podnositi krivičnu prijavu tužilaštvu zbog zanemarivanja ili zapuštanja mal. deteta.
Ono što dodatno usložnjava ovaj problem je vremensko trajanje svih postupaka pa je veoma važna efikasnost u radu svih sistema kao i blagovremena zaštita.
Problem dece sa asocijalnim ponašanjem je sistemski problem i tako ga treba i rešavati. Ono što često predstavlja prepreku u radu sa ovim porodicama je i dostupnost porodice kao i poverenje koje dete ima u institucije. Radi se o deci koja nisu krivično odgovorna ali koja mogu učestvovati u svim postupcima koja se tiču zaštite njihovih prava. Zato je veoma bitno da dete ima izgrađen odnos poverenja u stručne radnike kao i stručne saradnike i da shvate da su svi postupci koji se vode u cilju zaštite njihovog najboljeg interesa.
U praksi je veliki problem kada maloletnik ima otpor prema određenoj vrsti smeštaja ili određenim merama zaštite i kada ne veruje institucijama.
Ono što sigurno ima veliki uticaj na formiranje moralnih i vaspitnih vrednosti dece, na njihovo ponašanje je struktura porodice u kojoj detet odrasta. Najvažniji je kvalitet porodičnih odnosa kao i postojanje adekvatne komunikacije između roditelja i dece. Veoma je bitan način na koji se obraćamo i razgovaramo sa svojom decom, način na koji osluškujemo njihove potrebe kao i postojanje međusobnog razumevanja, prihvatanja i uvažavanja u porodici. Stabilan i očuvan autoritet roditelja kao i ujednačeni vaspitni stavovi od nemerljive su važnosti za pravilno sazrevanje svakog deteta.
Sva deca imaju potrebu za stabilnim i toplim porodičnim odnosima a formiranje privrženosti, osećanje sigurnosti i samopouzdanja veoma su važni za svu decu. Organizacija slobodnog vremena kao i način na koji porodica provodi i osmišljava svoje slobodno vreme takođe je od velike važnsoti. Zanemarivanje, odbacivanje, neuvažavanje od strane roditelja kod deteta dovodi do nesigurnosti, niskog samopouzdanja i neprihvatanja. Kada dete nije zadovoljilo svoju primarnu potrebu za sigurnošću u svojoj porodici, onda tu sigurnost često traži van porodice i u neformalnim, vršnjačkim grupama. U nasilnom ponašanju često traže zadovoljenje svojih potreba i motiva koji nisu ispunili u svojoj primarnoj porodici.
Osnaživanje porodice i deteta, ukazivanje na lične snage i kapacitete porodice i ukazivanje na ono što je najbolje u svakom detetu može da doprinese kvalitetnom razvoju i poboljšanju njihovog ponašanja.
Jedna stara, narodna izreka kaže „ U odnosima između roditelja i dece ništa nije komplikovano. Ako želite dobru decu, budite dobri roditelji“.