GODIŠNjICA VOJNO TEHNIČKE AKAEDMIJE IZ ZAGREBA
Drugarstvo za sva vremena
Protekle subote, nekada Jugosloveni, a danas Slovenci, Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci, Makedonci i Srbi, okupili su se kako bi proslavili četrdesetpetogodišnjicu Vojno tehniče akademije iz Zagreba. Proslava je održana u Beloj Reci kod Sretena Živanoća. Ovogodišnje okupljanje je šesto po redu.
-Nažalost od nas 85 koliko je završilo 1973. godine vojnu školu, dvadeset nije među živima. Od 65 ljudi, došlo je oko 27. To su ljudi koji se svaki put okupljaju i koji evociraju uspomene na naše dane provedene u bivšoj JNA. Mi smo ostali dostojanstveni i uspravni. Za nas kao da nije bilo rasturanja Jugoslavije – ističe Sreten Živanović.
U vojničkim danima delili su i dobro i zlo. Živeli su 24 sata zajedno, a i sada posle skoro pola veka, jedni druge smatraju svojom porodicom.
- Dolazimo iz praktično svih bivših Republika. Sa velikim zadovoljstvom se družimo i pobuđujemo uspomene iz mladenačkih dana, ali i one zrelije. Naš odnos je kao nekada - volimo se kao braća. Ovde ima kolega koji su bili u Hrvatskoj vojsci i u Muslimanskoj vojsci. Pazimo jedni na druge i uošte ne razmišljamo o tome koje je neko nacionalnosti. Svi smo kao jedan – istakao je Savo Bojić.
Momčilo Pavlović, jedan od njih, nikada neće zaboraviti na četvorogodišnji zajednički život u internatu.
-Nas četvorica je došlo iz Niša. Srce nam je prepuno. Posle završetka škole prvo druženje bilo je posle 30 godina. Ipak, drugarstvo je ostalo toliko jako, jer smo u internatu bili 24 sata zajedno. To je ostalo drugarstvo za sva vremena i zato se radujemo svakom ovom događaju – ističe Pavlović.
Ova generacija okuplja se svakih pet godina, a svaki put je neko drugi domaćin. Jedno od okupljanja zanimljivih ljudi, punih ljubavi i dobrih namera ovakvim manifestacijama daju primer i podsetnik ostalima da čovečnost treba gajiti.
-Nažalost od nas 85 koliko je završilo 1973. godine vojnu školu, dvadeset nije među živima. Od 65 ljudi, došlo je oko 27. To su ljudi koji se svaki put okupljaju i koji evociraju uspomene na naše dane provedene u bivšoj JNA. Mi smo ostali dostojanstveni i uspravni. Za nas kao da nije bilo rasturanja Jugoslavije – ističe Sreten Živanović.
U vojničkim danima delili su i dobro i zlo. Živeli su 24 sata zajedno, a i sada posle skoro pola veka, jedni druge smatraju svojom porodicom.
- Dolazimo iz praktično svih bivših Republika. Sa velikim zadovoljstvom se družimo i pobuđujemo uspomene iz mladenačkih dana, ali i one zrelije. Naš odnos je kao nekada - volimo se kao braća. Ovde ima kolega koji su bili u Hrvatskoj vojsci i u Muslimanskoj vojsci. Pazimo jedni na druge i uošte ne razmišljamo o tome koje je neko nacionalnosti. Svi smo kao jedan – istakao je Savo Bojić.
Momčilo Pavlović, jedan od njih, nikada neće zaboraviti na četvorogodišnji zajednički život u internatu.
-Nas četvorica je došlo iz Niša. Srce nam je prepuno. Posle završetka škole prvo druženje bilo je posle 30 godina. Ipak, drugarstvo je ostalo toliko jako, jer smo u internatu bili 24 sata zajedno. To je ostalo drugarstvo za sva vremena i zato se radujemo svakom ovom događaju – ističe Pavlović.
Ova generacija okuplja se svakih pet godina, a svaki put je neko drugi domaćin. Jedno od okupljanja zanimljivih ljudi, punih ljubavi i dobrih namera ovakvim manifestacijama daju primer i podsetnik ostalima da čovečnost treba gajiti.
K.J.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
