FEJSBUK SPOJIO DRUGOVE IZ VOJSKE MOMČILA I BRANKA
Dirljiv susret posle pola veka
Društvena mreža Fejsbuk osmišljena je da poveže ljude. Danas se uglavnom koristi za sklapanje virtuelnih prijateljstava, dopisivanje sa, često, nepoznatim ljudima i objavljivanje fotografija putovanja, ručkova, kafa... Ima ipak i oni koju ovu mrežu koriste za pronalaženje starih prijatelja.
Momčilo Josipović iz Gornje Vranjske služio je vojsku 1966. godine u Delnicama u Hrvatskoj. Vojska mu je ostala u lepom sećanju, najviše zbog druženja. Velika je bila tadašnja Jugoslavija. Posle vojske svi su se razišli na svoju stranu.
Više od pet decenija kasnije sećanja na vojničke dane i dalje su živa. Da bi se danas došlo do nekih ljudi ne mora im se više znati adresa, jer mnogi žive u virtuelnom svetu. Tako je Momčilo rešio da svoje stare drugove potraži na Fejsbuku.
-Postoji grupa “Drugovi iz JNA”. Tamo sam napisao gde sam i koje godine služio vojsku. Uskoro mi se javio čovek iz Slovenije i obavesti me o četvorici mojih drugova iz vojske. Jedan od njih bio je i Živorad Stepanović iz Đurđeva kod Rače Kragujevačke, jedini sa kojim sam posle vojske nastavio da se družim. Saznao sam da je Janoš Farkaš iz Kikinde umro. Dobio sam i brojeve telefona Slavka Arsova iz Krupišta u Makedoniji i Branka Radenkovića iz Brčkog, sa kojim sam tokom vojničkih dana bio i najbliži. Na Slavkov telefon se niko ne javlja, ali još se nadam da ću ga naći. Branka sam pre dva meseca čuo nakon 51 godine, priča Momčilo.
Da ne bi sve ostalo na telefonskom razgovoru Momčilo je rešio da krene put Brčkog. Na Krstovdan je seo u auto i relativno lako našao zgradu u kojoj Branko živi. Međutim, još se nije ni parkirao, u autu se nešto zadimilo. Pukao je mali hladnjak. Umesto da dan provedu u razgovoru na koji su čekali pola veka, morali su da traže majstora.
-Brankov sin mi je brzo našao majstora. Auto je osposobljen da mogu da se vratim. Nažalost, zbog tog peha morao sam ranije kući. Siguran sam da ćemo se videti ponovo, iako je Branko prilično bolestan, kaže Momčilo.
Vremena je bilo dovoljno da porazgovaraju o najvažnijim stvarima. Dok je Momčila život odveo u Beograd gde je radio kao policajac i dobio sina i ćerku od kojih ima troje unučadi, Branko je bio vozač, ima dva sina i dvoje unuka.
-Bili smo veoma radosni i on i ja. Kako i ne bi, videli smo se posle 51 godinu. Bili smo mnogo mladi u vojsci, a sada se ostarilo, on čini se više nego ja. Kaže mi da je često dolazio i u Šabac i u Beograd, ali nije nam se dalo da se vidimo, kaže Momčilo.
Po povratku iz Brčkog na Fejsbuk stranici koja ga je spojila sa Brankom Momčilo je objavio vest o svojoj poseti starom drugu. Dobio je više od stotinu “lajkova” i broje poruke podrške od nekadašnjih pripadnika JNA.
Momčilo Josipović iz Gornje Vranjske služio je vojsku 1966. godine u Delnicama u Hrvatskoj. Vojska mu je ostala u lepom sećanju, najviše zbog druženja. Velika je bila tadašnja Jugoslavija. Posle vojske svi su se razišli na svoju stranu.
Više od pet decenija kasnije sećanja na vojničke dane i dalje su živa. Da bi se danas došlo do nekih ljudi ne mora im se više znati adresa, jer mnogi žive u virtuelnom svetu. Tako je Momčilo rešio da svoje stare drugove potraži na Fejsbuku.
-Postoji grupa “Drugovi iz JNA”. Tamo sam napisao gde sam i koje godine služio vojsku. Uskoro mi se javio čovek iz Slovenije i obavesti me o četvorici mojih drugova iz vojske. Jedan od njih bio je i Živorad Stepanović iz Đurđeva kod Rače Kragujevačke, jedini sa kojim sam posle vojske nastavio da se družim. Saznao sam da je Janoš Farkaš iz Kikinde umro. Dobio sam i brojeve telefona Slavka Arsova iz Krupišta u Makedoniji i Branka Radenkovića iz Brčkog, sa kojim sam tokom vojničkih dana bio i najbliži. Na Slavkov telefon se niko ne javlja, ali još se nadam da ću ga naći. Branka sam pre dva meseca čuo nakon 51 godine, priča Momčilo.
Da ne bi sve ostalo na telefonskom razgovoru Momčilo je rešio da krene put Brčkog. Na Krstovdan je seo u auto i relativno lako našao zgradu u kojoj Branko živi. Međutim, još se nije ni parkirao, u autu se nešto zadimilo. Pukao je mali hladnjak. Umesto da dan provedu u razgovoru na koji su čekali pola veka, morali su da traže majstora.
-Brankov sin mi je brzo našao majstora. Auto je osposobljen da mogu da se vratim. Nažalost, zbog tog peha morao sam ranije kući. Siguran sam da ćemo se videti ponovo, iako je Branko prilično bolestan, kaže Momčilo.
Vremena je bilo dovoljno da porazgovaraju o najvažnijim stvarima. Dok je Momčila život odveo u Beograd gde je radio kao policajac i dobio sina i ćerku od kojih ima troje unučadi, Branko je bio vozač, ima dva sina i dvoje unuka.
-Bili smo veoma radosni i on i ja. Kako i ne bi, videli smo se posle 51 godinu. Bili smo mnogo mladi u vojsci, a sada se ostarilo, on čini se više nego ja. Kaže mi da je često dolazio i u Šabac i u Beograd, ali nije nam se dalo da se vidimo, kaže Momčilo.
Po povratku iz Brčkog na Fejsbuk stranici koja ga je spojila sa Brankom Momčilo je objavio vest o svojoj poseti starom drugu. Dobio je više od stotinu “lajkova” i broje poruke podrške od nekadašnjih pripadnika JNA.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
