Foto: Marko Makismović
PREMIJERA PREDSTAVE (PRET)POSLEDNjA PANDA
(NE)uspeh i savremeno društvo
Predstava je nastala kao odgovor i potreba novih generacija koje odrastaju u „razorenom“ svetu u kome su se „slučajno“ našli, (ne)mogu da promene i ostvare svoj lični potencijal. Kako premostiti postojeći jaz između njih i društva, prihvatiti različitosti, teme su kojima se bavi pozorišni komad „Pretposlednja panda“
Deset godina mature u Šapcu. Tako počinje kompleksna i dirljiva priča o traumama odrastanja i ljubavi. Žanrovski postavljena kao generacijska priča o odrastanju, „Pretposlednja panda“ se kroz savremen teatarski jezik, snažno i sveobuhvatno bavi odrazom ratova, nasilja, tranzicije, ali i novim uslovima obrazovanja i rada, (re)definicijama koncepata prijateljstva, ljubavi i uspeha u savremenom društvu i malim sredinama. Pretposlednja panda ili Statika je komad mladog, ali afirmisanog autora Dina Pešuta nagrađen nagradom “Marin Držić” Ministarstva kulture Republike Hrvatske, 2013. godine. Na inicijativu direktorke Šabačkog pozorišta Milene Minje Bogavac tekst je prilagođen lokalnom kontekstu i zajednici. Nakon dvomesečnog rada posvećenog, mladog autorskog tima, predstava je u utorak premijerno izvedena pred šabačkom publikom. Adaptaciju i lokalizaciju dramskog teksta uradila je Marija Ratković, a režiju Maksim Milošević.
- Živimo u centralizovanim društvima gde su svi mali gradovi, čak i oni ne tako mali, slični po tome što su tretirani kao provincija. To provincijsko odrastanje formuliše određene odnose bliskosti i u tom smislu sam želela da svoje šabačko detinjstvo, kao i detinjstvo glumaca prenesem na tekst i otvorili smo ga tako da svako unese deo svoje ljubavi prema gradu. Mada moram da kažem, ne samo ljubavi, nego i svega onoga što smo doživeli i čega se sećamo – rekla je dramaturškinja Marija Ratković.
Predstava je nastala kao odgovor i potreba novih generacija koje odrastaju u „razorenom“ svetu u kome su se „slučajno“ našli, (ne)mogu da promene i ostvare svoj lični potencijal. Kako premostiti postojeći jaz između njih i društva, prihvatiti različitosti, teme su kojima se bavi pozorišni komad „Pretposlednja panda“.
Reditelj Maksim Milošević kaže da je bilo zadovoljstvo raditi sa mladim glumcima i da je pozitivna energija koja je vladala na probama sigurno uticala na dobru saradnju i kvalitet
- Mladi su budućnost pozorišta i to je ono za šta se borimo. Želimo da ih predstava ohrabri da se bave onim što vole i to bi bila najveća dobit za nas. Nadam se da ćemo privući novu publiku da dođe i pogleda predstavu. Poruka „Pande“ je da sreće nema u spoljašnjim stvarima i konceptima života za koji možete da se opredelite. Potrebno je da čovek unutar sebe nađe zadovoljstvo – naveo je Milošević.
Glumačku postavu čine: Kristina Pajkić, Jovana Pantić, Strahinja Barović i Miloš Vojnović.
- Živimo u centralizovanim društvima gde su svi mali gradovi, čak i oni ne tako mali, slični po tome što su tretirani kao provincija. To provincijsko odrastanje formuliše određene odnose bliskosti i u tom smislu sam želela da svoje šabačko detinjstvo, kao i detinjstvo glumaca prenesem na tekst i otvorili smo ga tako da svako unese deo svoje ljubavi prema gradu. Mada moram da kažem, ne samo ljubavi, nego i svega onoga što smo doživeli i čega se sećamo – rekla je dramaturškinja Marija Ratković.
Predstava je nastala kao odgovor i potreba novih generacija koje odrastaju u „razorenom“ svetu u kome su se „slučajno“ našli, (ne)mogu da promene i ostvare svoj lični potencijal. Kako premostiti postojeći jaz između njih i društva, prihvatiti različitosti, teme su kojima se bavi pozorišni komad „Pretposlednja panda“.
Reditelj Maksim Milošević kaže da je bilo zadovoljstvo raditi sa mladim glumcima i da je pozitivna energija koja je vladala na probama sigurno uticala na dobru saradnju i kvalitet
- Mladi su budućnost pozorišta i to je ono za šta se borimo. Želimo da ih predstava ohrabri da se bave onim što vole i to bi bila najveća dobit za nas. Nadam se da ćemo privući novu publiku da dođe i pogleda predstavu. Poruka „Pande“ je da sreće nema u spoljašnjim stvarima i konceptima života za koji možete da se opredelite. Potrebno je da čovek unutar sebe nađe zadovoljstvo – naveo je Milošević.
Glumačku postavu čine: Kristina Pajkić, Jovana Pantić, Strahinja Barović i Miloš Vojnović.
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
