BAĆANOVIĆI NAPRAVILI MODERNU FARMU SVINjA
Ostali svoji na svome
Dva brata su odlučila da ostanu na selu i vredno rade, kako na farmi, tako i na 60 hektara zemlje
Marko (37) i Lazar (29) iz Mačvanskog Pričinovića odlučili su, kada je valjalo donositi važne odluke o tome kako nastaviti živote posle školovanja, da ostanu u svom selu, na svom imanju. Danas imaju jednu od većih farmi svinja u našem kraju.
Da ostanu na selu nije bilo lako. Svetla modernog sveta ponesu svakoga, ali bolju odluku po sebe nisu mogli da donesu. Ostali su svoji na svome i vredno rade sa svojim porodicama.
U svakom trenutku, na njihovoj farmi u Mačvanskom Pričinoviću ima oko hiljadu komada, od tek rođenih prasića, preko tovljenika, do krmača i nerasta. Uporedo sa ovom farmom, obrađuju 60 hektara zemlje.
- Da sam se zaposlio kod privatnika radio bih osmočasovno radno vreme, koliko radim i na selu, ali sam sam svoj gazda i radim za sebe. Bila je hrabra odluka da ostanem i isplatilo se. Marko i ja smo se dogovorili i podelili poslove. On brine o zemlji, ja o stoci – kaže za “Glas Podrinja” mlađi brat.
Tri generacije Baćanović živi i radi na selu. Sa mnogim poljoprivrednicima smo razgovarali, a ova dva brata izdvaja to što sa nama dele samo lepe stvari vezane za život i rad na selu. Ne kukaju, ne bune se, barem ne javno. Rade koliko mogu i svoj život su doveli u sklad sa mačvanskom ravnicom.
Sa ove farme u prodaju svakog meseca ode 80 do 100 tovljenika. Braća Baćanovići kažu da posluju u plusu.
- Sve radimo sami. Hranu takođe spremamo mi, a ako treba nešto da kupimo, zbog veličine farme kupujemo na veliko tako da smo u velikoj meri snizili troškove. Bude zarade, ali bilo bi još više kada bi se država ozbiljnije pozabavila poljoprivredom. Primera radi, kažu mi kolege da je dotacija u Hrvatskoj po tovljeniku 30 evra, ako dan 1.000 dinara i to još kasni – navodi primer Lazar.
Prema njegovim rečima, zato se u Srbiju mnogo uvozi, jer su inostrani proizvođači spremni da po nižim cenama prodaju Srbiji tovljenike. Cena kilograma tovljenika kod nas je ponovo oko jednog evra od 120 do 130 dinara, a prasića 200 dinara po kilogramu.
- Svi smo očekivali da će cena biti veća, ali eto nije se desilo. Najveća cena tokom godine bila je u jednom trenutku 170 dinara po kilogramu za tovljenike – ističe Lazar.
Baćanovići, međutim, gledaju napred. Imaju planove i žele da ih realizuju. Plan im je da u narednom periodu prošire kapacitet proizvodnje za 50 odsto.
- Videćemo kako ćemo. Da li sami, ili uz pomoć kredite koje nudi država, ali želimo da idemo dalje. Svesni smo da ne možemo lako protiv nekonkurentnog uvoza, ali naše je da radimo i da se izborimo za sebe – Kaže Lazar Baštanović.
Ništa ne bacamo
U Srbiji je dosta polemike izazvala najava izvoza svinjskih glava i papaka u Kinu. Lazar Baštanović kaže da se ti delovi ne bacaju u da papke i glave koriste klaničari u preredi i da se od tih delova prava viršle, paštete i salame.
Nismo stavili
na papir
U farmu i kompletno poljoprivredno gazdinstvo Baćanović uloženo je mnogo novca. Farma sadrži sve elemente koji su neophodni za uspešan posao. Nama je posebni pažnju privuklo prasilište. Imali smo priliku da vidimo, ali i uslikamo 16 prasića koji su ranije tog jutra došli na svet.
Da ostanu na selu nije bilo lako. Svetla modernog sveta ponesu svakoga, ali bolju odluku po sebe nisu mogli da donesu. Ostali su svoji na svome i vredno rade sa svojim porodicama.
U svakom trenutku, na njihovoj farmi u Mačvanskom Pričinoviću ima oko hiljadu komada, od tek rođenih prasića, preko tovljenika, do krmača i nerasta. Uporedo sa ovom farmom, obrađuju 60 hektara zemlje.
- Da sam se zaposlio kod privatnika radio bih osmočasovno radno vreme, koliko radim i na selu, ali sam sam svoj gazda i radim za sebe. Bila je hrabra odluka da ostanem i isplatilo se. Marko i ja smo se dogovorili i podelili poslove. On brine o zemlji, ja o stoci – kaže za “Glas Podrinja” mlađi brat.
Tri generacije Baćanović živi i radi na selu. Sa mnogim poljoprivrednicima smo razgovarali, a ova dva brata izdvaja to što sa nama dele samo lepe stvari vezane za život i rad na selu. Ne kukaju, ne bune se, barem ne javno. Rade koliko mogu i svoj život su doveli u sklad sa mačvanskom ravnicom.
Sa ove farme u prodaju svakog meseca ode 80 do 100 tovljenika. Braća Baćanovići kažu da posluju u plusu.
- Sve radimo sami. Hranu takođe spremamo mi, a ako treba nešto da kupimo, zbog veličine farme kupujemo na veliko tako da smo u velikoj meri snizili troškove. Bude zarade, ali bilo bi još više kada bi se država ozbiljnije pozabavila poljoprivredom. Primera radi, kažu mi kolege da je dotacija u Hrvatskoj po tovljeniku 30 evra, ako dan 1.000 dinara i to još kasni – navodi primer Lazar.
Prema njegovim rečima, zato se u Srbiju mnogo uvozi, jer su inostrani proizvođači spremni da po nižim cenama prodaju Srbiji tovljenike. Cena kilograma tovljenika kod nas je ponovo oko jednog evra od 120 do 130 dinara, a prasića 200 dinara po kilogramu.
- Svi smo očekivali da će cena biti veća, ali eto nije se desilo. Najveća cena tokom godine bila je u jednom trenutku 170 dinara po kilogramu za tovljenike – ističe Lazar.
Baćanovići, međutim, gledaju napred. Imaju planove i žele da ih realizuju. Plan im je da u narednom periodu prošire kapacitet proizvodnje za 50 odsto.
- Videćemo kako ćemo. Da li sami, ili uz pomoć kredite koje nudi država, ali želimo da idemo dalje. Svesni smo da ne možemo lako protiv nekonkurentnog uvoza, ali naše je da radimo i da se izborimo za sebe – Kaže Lazar Baštanović.
U Srbiji je dosta polemike izazvala najava izvoza svinjskih glava i papaka u Kinu. Lazar Baštanović kaže da se ti delovi ne bacaju u da papke i glave koriste klaničari u preredi i da se od tih delova prava viršle, paštete i salame.
na papir
U farmu i kompletno poljoprivredno gazdinstvo Baćanović uloženo je mnogo novca. Farma sadrži sve elemente koji su neophodni za uspešan posao. Nama je posebni pažnju privuklo prasilište. Imali smo priliku da vidimo, ali i uslikamo 16 prasića koji su ranije tog jutra došli na svet.
N. K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
