63. MEĐUNARODNI BEOGRADSKI SAJAM KNjIGA
RADOST ČITANjA
Kroz sajamske hale prošlo gotovo 200 hiljada posetilaca. Oko 1.000 izlagača, suizaglača, firmi predstavljeno u sedam dana. Izdanja predstavilo 20 zemalja sveta, ali sve su to samo brojke za Sajam koji je mnogo više od toga
Glad stomaka može da traje određeno vreme, a samo glad duše može biti večna, može vući čoveka, sputavati, spuštati ga na neke biološke nivoe, a da toga nije ni svestan. Hrana želuca je preživljavanje, zalog svakodnevnog funkcionisanja, a duhovna hrana je temelj ljudskosti, svestranosti višezačnog slojevitog bića, čoveka u svojoj kompletnosti, etimološkoj gordosti. Sve gore navedene brojke u matematičkim okvirima su impoznantne, ali tako male i sporedne u odnosu na sve nematerijalno, beskrajno što daruje i čuva jedno delo. Hodati halama ovakvog događaja je hod utabanim stazama života smeštenih između korica oko vas. Tu su stranice, slova i brojevi na komadima hartije, a u njima životi, životi glavnih junaka, stvarnih ili stvorenih, iskrice autobiografskih detalja tvoraca, plodovi osama pisaca, čestice nebeskog koje su nosile bure inspiracije pre nekoliko vekova, decenija, godina, meseci. Ukoliko ste osetili neku toplinu u sebi, to su vas milovale utehe i skloništa ponuđena u svojoj celovitosti da se otkriju, negde, na nekom štandu, kod nekog izdavača.
Nažalost, svaka vrednost nosi ožiljke vremena kroz koje obitava. Odlični pisci su bili na štandovima, davali potpise, pričali sa čitaocima, ali su tu bili “pisci”, piskarala bez napisanog/otkucanog slova, raznorazne ličnosti “kontoverznih” karaktera i bolna gužva oko njih, blicevi koji oslepljuju u njihovom pravcu. Godinama peku ti prizori kao zarez hartije na koži, ali u sunovratu svega što vredi, neke bolove izgleda moramo da istrpimo i da se nadmo, verujemo u bolje, jednom, nekada...
Ipak, postoji odmorište, predah. Hodite tako po spratovima, a onda vas duša sama skrene malo u stranu, tamo gde stražari lignin najlepši miris za bibliofile naše planete, a caruje večno, neprevaziđeno, besmrtno. Zakoračite u delove namenjene antikvarnicama, a tamo, kao u preslikanim enterijerima radnih soba različitih epoha, na drvenim policama: Šekspir, Servantes, Dostojevski, Hese, Perl Bak, Remark, Belou, Meša, Ivo, Pekić, Kapor, Selenić, ma svi, imenom i delom koje je nadživelo sve ratove, zla, promene, hirove malecnih ljudi sa kojima se vihor istorije poigrao izdižući ih pre povlačenja u zaborav. Požutele strane, rustične korice i jedinstvene spone sa prošlošću u posvetama na svim jezicima sveta, pisane ručno, grafitom, perom, penkalom, lične, iskrene, velike jer su na neki način deo savršenstva na narednim stranicama. Kada pročitamo delo, dozvolimo da uđe u nas, obeleži i bar malo izmeni naše živote, ostaje zauvek naše, ne gubimo ga i kada fizički nestane. Zub vremena ga ne nagriza, čini ga vrednijim, a svaki novi čitalac je ne troši već ulepšava. Knjiga je veličanstvo, nepresušno blago, jedna, a bogatstvo milijardi.
Ukoliko ste ovaj sajam propustili, sebi ste naškodili. Ukoliko ste prethodne preskočili, jednake su posledice, ali biće prilike da se vratite, da svoju dušu i srce osvežite narednih oktobara. Planirajte, spremite se, dođite i ne računajte na druge aktivnosti tog dana, nema dovoljno vremena da se obiđe sve, sati su ništavni u tom okruženju baš kao gornji brojevi.
Glad stomaka može da traje određeno vreme, a samo glad duše može biti večna, može vući čoveka, sputavati, spuštati ga na neke biološke nivoe, a da toga nije ni svestan. Hrana želuca je preživljavanje, zalog svakodnevnog funkcionisanja, a duhovna hrana je temelj ljudskosti, svestranosti višezačnog slojevitog bića, čoveka u svojoj kompletnosti, etimološkoj gordosti. Sve gore navedene brojke u matematičkim okvirima su impoznantne, ali tako male i sporedne u odnosu na sve nematerijalno, beskrajno što daruje i čuva jedno delo. Hodati halama ovakvog događaja je hod utabanim stazama života smeštenih između korica oko vas. Tu su stranice, slova i brojevi na komadima hartije, a u njima životi, životi glavnih junaka, stvarnih ili stvorenih, iskrice autobiografskih detalja tvoraca, plodovi osama pisaca, čestice nebeskog koje su nosile bure inspiracije pre nekoliko vekova, decenija, godina, meseci. Ukoliko ste osetili neku toplinu u sebi, to su vas milovale utehe i skloništa ponuđena u svojoj celovitosti da se otkriju, negde, na nekom štandu, kod nekog izdavača.
Nažalost, svaka vrednost nosi ožiljke vremena kroz koje obitava. Odlični pisci su bili na štandovima, davali potpise, pričali sa čitaocima, ali su tu bili “pisci”, piskarala bez napisanog/otkucanog slova, raznorazne ličnosti “kontoverznih” karaktera i bolna gužva oko njih, blicevi koji oslepljuju u njihovom pravcu. Godinama peku ti prizori kao zarez hartije na koži, ali u sunovratu svega što vredi, neke bolove izgleda moramo da istrpimo i da se nadmo, verujemo u bolje, jednom, nekada...
Ipak, postoji odmorište, predah. Hodite tako po spratovima, a onda vas duša sama skrene malo u stranu, tamo gde stražari lignin najlepši miris za bibliofile naše planete, a caruje večno, neprevaziđeno, besmrtno. Zakoračite u delove namenjene antikvarnicama, a tamo, kao u preslikanim enterijerima radnih soba različitih epoha, na drvenim policama: Šekspir, Servantes, Dostojevski, Hese, Perl Bak, Remark, Belou, Meša, Ivo, Pekić, Kapor, Selenić, ma svi, imenom i delom koje je nadživelo sve ratove, zla, promene, hirove malecnih ljudi sa kojima se vihor istorije poigrao izdižući ih pre povlačenja u zaborav. Požutele strane, rustične korice i jedinstvene spone sa prošlošću u posvetama na svim jezicima sveta, pisane ručno, grafitom, perom, penkalom, lične, iskrene, velike jer su na neki način deo savršenstva na narednim stranicama. Kada pročitamo delo, dozvolimo da uđe u nas, obeleži i bar malo izmeni naše živote, ostaje zauvek naše, ne gubimo ga i kada fizički nestane. Zub vremena ga ne nagriza, čini ga vrednijim, a svaki novi čitalac je ne troši već ulepšava. Knjiga je veličanstvo, nepresušno blago, jedna, a bogatstvo milijardi.
Ukoliko ste ovaj sajam propustili, sebi ste naškodili. Ukoliko ste prethodne preskočili, jednake su posledice, ali biće prilike da se vratite, da svoju dušu i srce osvežite narednih oktobara. Planirajte, spremite se, dođite i ne računajte na druge aktivnosti tog dana, nema dovoljno vremena da se obiđe sve, sati su ništavni u tom okruženju baš kao gornji brojevi.
D. B.
Najnoviji broj
18. april 2024.
