SVI SE MOLE JEDNOM BOGU

Muslimansko groblje, još od doba Turaka, najstarije je u Šapcu. Nekada su umesto današnjih spomenika, postavljani nišani, a sada su, tek po koji, nove strukture, bele boje primetni. Na njih se ne postavljaju slike, kao ni na vidljivim mestima u kućama, jer prema Islamu postoje meleci koji čuvaju ljude. Onom ko je na slici, daje se prednost u odnosu na Alaha.
O Muslimanskom groblju najviše računa vodi Hadži Aldo Eganović. Prvi i jedini Hadžija u našem gradu. Rođen 1951. godine, naklonost veri nasledio je od majke. Kao svaki pravi Hadžija nije odustpio ni od jedne islamske obaveze. Tvrdi i izgovara da je Alah jedini Bog, klanja svih pet namaza, posti mesec Ramazan, daje zekat (višak) siromašnima, a obavio je i hadž u Meki i Medini.
- Svaki Musliman koji je sposoban i zdrav, trebalo bi da ode u Meku i Medinu. Neki usled nedostatka novca ne odu, mada sam mišljenja da ukoliko želja postoji, put je moguće realizovati. Većinu to ne interesuje, niti su pobožni - ističe Eganović i počinje priču o svom putovanju.
- Iz Srbije sam krenuo 2008. godine. Putovali smo autobusom preko Novog Pazara sa prenoćištima u Siriji i Turskoj. Put je trajao sedam dana, a usput smo svraćali da obavljamo namaze kada je za njih bilo vreme. Od Turske do Saudijske Arabije, svaka prodavnica ima prostoriju za klanjanje i uzimanje abdesta (verskog pranja). U Medini smo proveli sedam dana, gde smo pet puta na dan klanjali, nakon čega smo krenuli u Meku udaljenu 400 km od Medine.
Svako ko obavlja hadž, na dan pred Bajram, odlazi na brdo Arafat, mesto na kom je Alah spustio Adema, prvog čoveka. Tu je Božiji poslanik Muhamed, obavio poslednji govor vernicima. Odatle se odlazi na Muzdelifu, gde se noći na otvorenom. Pred sabah (jutro) polazi se na Minu, gde se kamenčićima gađaju se šejtani.
- U Meki je obavezno šetatanje oko džamije, Božije kuće, sedam puta, najmanje tri dana. U velikom sećanju mi je ostao namaz koji smo klanjali popodne u pustinji. Za mene kao pravog vernika Muslimanske veroispovesti to je bilo nestvarno. Šest miliona hadžija iz celog sveta zadesilo se u Meki i Medini kada i mi. Znate kada neko vidi poznatog pevača pa se oduševi? Osećaj koji sam imao hodajući stazama kojima su se naši Božiji poslanici kretali, mnogo je jači od tog. Obući Ihram, i biti okružen ljudima odevenim isto pokazuje jedinstvo koje da bi se opisalo mora da se doživi - objašnjava Eganović.
Iako je jedini Hadžija u Šapcu, gradu u kom kao i u celoj Srbiji nema mnogo vernika, ne oseća se kao manjina.
- Manjina mogu biti u Sarajevu ili Tuzli, ali u svom gradu ne. Radio sam 32 godine kao saradnik u Visokoj školi za vaspitače, kao. Svi su me poštovali i cenili. Uz mesec Ramazan, živim 30 dana bez hrane i vode. Samo udišem vazduh. Dokaz za to koliko su me uvažavali je to što moje kolege, tih dana, nisu htele ni vodu predamnom da piju. Ni sa kim nisam imao loše iskustvo zbog vere, tako da nema razloga da me neko smatra manjinom - ističe Eganović.
Jedan je od retkih koji se pridržavaju izvornog Islama, iz Kurana, što kako kaže znači biti čestit i dobar čovek i poštovati druge. Božija objava, Kuran, koju je Alah objavio Muhamedu trajala je 22 godine. Eganović u slobodno vreme svaki dan, ako usled obaveza ne može više, uči bar jedan pasus.
-Kuran je vodilja kroz život svakog čoveka. Objavljen je celom čovenanstvu, ne samo Muslimanima. Od kako postoji ni jedno slovo nije izmenuto, a kamoli reč. Nigde u njemu ne piše da nekog treba ubiti ili maltretiritirati. Nažalost pojedini danas Islam povezuju sa teroristima. Ova vera, kao ni jedna druga, nema veze sa tim - objašljava Eganović.
Kada govorimo o ostalim verama Eganović kaže da iako je Musliman poštuje i ostale vere.
- U Islamu se Isus priznaje kao Božiji poslanik, rob koji je zadužen da prenosi veru, a pravoslavci smatraju da je Isus Božiji sin. Jednom prilikom sam razgovarao sa časnom sestrom koja se suprotstavila kada sam rekao da Isus za mene nije Božiji sin. Pitao sam je da li je Bog svemoćan, rekla mi je da jeste. Onda sam joj postavio retoričko pitanje - Ako je svemoćan zašto je dozvolio da mu ubiju i maltretiraju sina. Tako da, mišljenja i verovanja su drugačija, ali treba da se poštuju - ističe Eganović.
Pošto je u penziji već tri godine i ima više slobodnog vremena, zadao je sebi obavezu da obučava decu za molitve.
-Deca uglavnom dolaze u džamiju u toku raspusta, jer van njega ne mogu da stignu na namaze koji se obavljaju u toku dana. Voleo bih da što više roditelja Muslimana šalje svoju decu u džamije, kao što mislim da bi i ostali vernici trebalo da idu u svoje Bogomolje. Ljudi koji nisu vernici ne treba da sputavaju decu. Treba da ih puste da nauče nešto o veri, a u Bogomoljama mogu samo da postanu bolji u pošteniji građani. Ni jedna vera ne propoveda ništa loše. Na kraju krajeva, svi se mole jednom Bogu, a kako ga ko zove nije toliko važno - zaključuje Eganović.