SELO NEKAD I SAD
Sočenje
Jesen asocira na svadbe, ali i sve što je prethodilo prosidbi i tako redom. U stara dobra vremena, uvreženo u prisećanju, na visokoj ceni je bilo sočenje mlade i mladoženje. Silan trud i veliki talenat morao je imati u vidu onaj ko bi se latio sočenja. Da se narodski upare srodne duše i ispoštuju neophodni uslovi... Prizaćete nimalo lako. Ali gle čuda, tako ugovoreni brakovi uglavnom behu i dugi i bogati decom i ljubavlju iako se bogami i samo gulila proja. I sada poneki vremešni starac ume uporediti sadašnje i vreme iz priče sa bogatstvom koji je eto postao preduslov braka današnjih dana sa uslovima koji vladaše ne tako davno. Svakako kraće od američe istorije. Koja kontraverza rećiće raspoloženi. A takvih i nema previše...
Ali da se vratimo sočenju. Lepa kršna devojka odbijala prosce po glasu i tako krete razmišljanje o sočenju koje se bogme isplati. Osnovni uslovi behu da preci nisu bolovali od zaraznih bolesti i da neko od predaka nije dizao ruku na sebe. Ostalo je podrazumevalo iako su se i tada ženili bogati bogatima a sirome sebi ravnima. Istina kao u ovo rijaliti vreme beše izuzetaka da stasit momak oženi bogatašku ćerku i lepota devojka uđe u prebogatu kuću.
Sada pak društvene mreže i brojni izlasci na splavove i po žurkama rode po neki brak ali uz moderno sočenje koje opet ima težinu i u na mrežama uz sve očiglednije argumente zainteresovanih za život udvoje uz sve brojnija probanja, pardon, življenja udvoje koje ima i pozitivnih epiloga.
Jesn stigla rana, vinogradi zreli i po sećanju pripovedača Sredoje i Marica se uzeše. Gledala se kuća, tvrdio pazar spremom mlade ali postavljali, vele stari i uslovi koje sada ni desetak mladi ne bi ispunilo. Da zna dobro kuvati, plesti i heklati, raditi u njivi, po kući i sve prateće poslove i podizati decu koja su se od godine do godine rađala na radost predaka. Imao je, osta predanje, domaćin dovoljno sinova i za hram gospodnji i za vojsku, za škole i nekoliko za bogato imanje i brojne poslove ali i ćeri za udaju, prethodno tečajeve po talentu ali retko za školu. I tu je negde tajna tvdre znalci mentaliteta.
Sada se sve obrnulo. Obrazovanja sve više, ali ne služi na čast ćerima, govore bake. Nekada su i starice ustajale i mlađanim muškim glavama kada u kuću dođu, a sada. Šereti vele ni prednje čelo za stolom nije bezbedno. U selima se još očuvalo poštovanje po pretcima, ali sve ređe i kao plod patrijarhalnog odgoja.
Možda je u ovom poređenju argumenata presudno mišljenje koje je autor tekstva čuo u Pocerini da se udaja iz interesa pretvori u trošenje enormnih svota novca ali on se brzo potroši, pa kratko traju i zabava i pare dok se za starina sve sa godinama uz poštovanje pretakalo u ljubav i brojne potomke iako se ni za hleb nije imalo. Da li se slažete prepuštamo vama. Argument starine je nepun vek životnog iskustva i znano ime u svetu sočenja mladih te nebrojenih potomaka iz te priče.
Svako vreme, vele, nosi svoje breme, a u sadašnjem je sve manje potomaka dok bi nekdašnje teško svako mogao podići. Da tajni ima u sočenju sočno priča nana Milenija tvrdnjom da njoj nije do mladosti besa, već je njoj da se gosti i da jede mesa. Baš da je toliko lako sumnjamo, ali svaka tajna se vazda u umeću prepoznavala, a to beše i unosno. Nekada to beše kumstvo, a najčešće bogato darovano i u sećanju potomaka, sada starina, prepričavano sa kolena na koleno, pa i deca imena po onima koji su sočili dobijala. A naizgled beše lako.
Baš se nešto razmišljam rekoh u šali da nasočim... ali odustah kad me upozoriše da kanem ćorava posla. Pa ako se nađete u veselju budite srećni ako je neko nasočio. Da zaključimo pošalicom barem da traje od priče do priče u našem listu koje eto neguje običaje koji su nas eto održali . Tvrde znalci i dodaju, a da ja vama nekog nasočim...
Ali da se vratimo sočenju. Lepa kršna devojka odbijala prosce po glasu i tako krete razmišljanje o sočenju koje se bogme isplati. Osnovni uslovi behu da preci nisu bolovali od zaraznih bolesti i da neko od predaka nije dizao ruku na sebe. Ostalo je podrazumevalo iako su se i tada ženili bogati bogatima a sirome sebi ravnima. Istina kao u ovo rijaliti vreme beše izuzetaka da stasit momak oženi bogatašku ćerku i lepota devojka uđe u prebogatu kuću.
Sada pak društvene mreže i brojni izlasci na splavove i po žurkama rode po neki brak ali uz moderno sočenje koje opet ima težinu i u na mrežama uz sve očiglednije argumente zainteresovanih za život udvoje uz sve brojnija probanja, pardon, življenja udvoje koje ima i pozitivnih epiloga.
Jesn stigla rana, vinogradi zreli i po sećanju pripovedača Sredoje i Marica se uzeše. Gledala se kuća, tvrdio pazar spremom mlade ali postavljali, vele stari i uslovi koje sada ni desetak mladi ne bi ispunilo. Da zna dobro kuvati, plesti i heklati, raditi u njivi, po kući i sve prateće poslove i podizati decu koja su se od godine do godine rađala na radost predaka. Imao je, osta predanje, domaćin dovoljno sinova i za hram gospodnji i za vojsku, za škole i nekoliko za bogato imanje i brojne poslove ali i ćeri za udaju, prethodno tečajeve po talentu ali retko za školu. I tu je negde tajna tvdre znalci mentaliteta.
Sada se sve obrnulo. Obrazovanja sve više, ali ne služi na čast ćerima, govore bake. Nekada su i starice ustajale i mlađanim muškim glavama kada u kuću dođu, a sada. Šereti vele ni prednje čelo za stolom nije bezbedno. U selima se još očuvalo poštovanje po pretcima, ali sve ređe i kao plod patrijarhalnog odgoja.
Možda je u ovom poređenju argumenata presudno mišljenje koje je autor tekstva čuo u Pocerini da se udaja iz interesa pretvori u trošenje enormnih svota novca ali on se brzo potroši, pa kratko traju i zabava i pare dok se za starina sve sa godinama uz poštovanje pretakalo u ljubav i brojne potomke iako se ni za hleb nije imalo. Da li se slažete prepuštamo vama. Argument starine je nepun vek životnog iskustva i znano ime u svetu sočenja mladih te nebrojenih potomaka iz te priče.
Svako vreme, vele, nosi svoje breme, a u sadašnjem je sve manje potomaka dok bi nekdašnje teško svako mogao podići. Da tajni ima u sočenju sočno priča nana Milenija tvrdnjom da njoj nije do mladosti besa, već je njoj da se gosti i da jede mesa. Baš da je toliko lako sumnjamo, ali svaka tajna se vazda u umeću prepoznavala, a to beše i unosno. Nekada to beše kumstvo, a najčešće bogato darovano i u sećanju potomaka, sada starina, prepričavano sa kolena na koleno, pa i deca imena po onima koji su sočili dobijala. A naizgled beše lako.
Baš se nešto razmišljam rekoh u šali da nasočim... ali odustah kad me upozoriše da kanem ćorava posla. Pa ako se nađete u veselju budite srećni ako je neko nasočio. Da zaključimo pošalicom barem da traje od priče do priče u našem listu koje eto neguje običaje koji su nas eto održali . Tvrde znalci i dodaju, a da ja vama nekog nasočim...
Sreten Kosanić
Najnoviji broj
18. april 2024.
