NEKOLIKO SKICA NA MESTU IZVEŠTAJA SA 18. ŠABAČKOG BLUZ I DžEZ FESTIVALA
SVE BILO JE DžEZ U SATIMA TIM
Suva deskripcija, prost, skučen opis ne zadovoljava „nepisane“ standarde izveštaja, ne govori istinu, NE u kulturi, umetnosti! Jednostavno, jasno, često korišćene reči ništa su drugo do crne rupe koje proždiru sve, gutaju suštinu, dave je u ništavilu, rastvaraju ju je u večnoj praznini. Uzvišeno, posebno, genijalno, jako, za poštovaoce unikatno, unižava na nivo jednolične prosečnosti svakodnevice, kršeći sve vrednosti koje razlikuju čoveka od preostalih živih bića čineći nas spojem mnogo većim od jednostavnih nagona. Zamislite originalne zapise Šekspira, deliće notnih stranica na kojima je lično perom pisao Betoven. Oni su blago, otkriće, najveće obeležje pronalazača, a u suoparnim objašnjenjima, neospornim činjeničnim opisima to su požuteli komadi hartije sa izbledelim tragovima mastila, ništa više. Osamnaesti „Šabački internacionalni bluz i džez festival“ je održan, propustio je mnogo ko nije bio, a kako vremeplov još nije osmišljen, nema načina da se nadoknadi. Nastupali su: JOVAN MALjOKOVIĆ i prateći džez bend, potom bend KABADAJAS iz Makedonije, beogradski ŠAJM TRIO plus JEDAN, a Festival zatvorili slovenački bluzeri PRISMOJENI PROFESORIJ BLUZA. U iskrenim osvrtima onih koji su se darovali hedonizmom duše, ostaje nauk da im se to ne dogodi poslednjeg oktobarskog vikenda 2019. godine.
Nekoliko kratkih dijaloga u prvim minutima posle...
PETAK 1
Odmahivao je petak po centralnoevropskom vremenu zalazeći u druge vremenske zone. Niz prilično ispražnjenu ulicu pucketali su koraci, krckali su đonovi u dodiru sa behatonskim kockama. Dvojica drugova napredovali su od pozorišta, dovršavali veče započeto sa Jovanom Maljokovićem i pratećim džez bendom.
-Jesi li primetio negde pri kraju, na početku pretposlednje kompozicije Whiplash?, samo na saksu odsviranu – reče jedan iz tandema „susedu“ predstavljajući u ta-ta ritmu pomenuti delić.
-Mislim da mi je promaklo, premotavao sam u sebi deliće „Duše tanane“, genijalna je u duetu sa Galijom, ali ovako je tek neverovatna – stigao je odgovor, i dalje u mislima podvučen istom numerom i ritmom.
Iz verbalnog ponvljanja početnih taktova melodije Jovana Maljokovića isplivala je misao
-Ne verujem da bi bio problem da Maljoković bar jednom u mesec dva dođe i napravi svirku?
-Zašto bi bio problem? – istovremeno je pitanje postajalo odgovor.
-Kada krećeš sutra? – nastavio je prijatelj nadovezujući se na upit gde se odgovor podrazumevao
- Gde?.... a da, ja zaboravio ..... ne znam, ujutru, ali ne rano, valjda, ne znam, proveriću, posle – nehajno reče drugu i nastavi polemiku oko najbolje lokacije za željenu, skoru svirku, sličnu tek završenoj...
PETAK 2
Malo „društvo“ sa podesta pozorišta skretalo je put „Steline“, nalazeći svoje mesto na uskom trotoaru .
-Otkidaju Makedonci – kratku tišinu je prekinuo glas gospodina najbližeg kolovozu.
-Razmišljam da otrčim do banke i podignem malo para i kupim CD – kroz rečenicu „srednjeg“ saputnika provlačila se dilema.
-Mislim da sam jednom pokušao da sviram gitaru, trebalo mi je dva minuta da namestim prste za jedan akord, a onda posmatram njih, ne vidim ni nadlanicu, ni prste, rasipaju se kao mrlja od brzine i nema jednog pogrešnog tona – dodao je već neki od njih.
-Kakav je to dar od Boga, talenat i rad.... čoveče, gitara i znanje, skloniš se od svih i svega kada poželiš, ne može ti niko ništa – nastavili su sa konstatacijama koje su proisticale jedna iz druge
-Hej ljudi, prođo smo ulaz, vraćaj se – daleko ih je odvela priča, previše koraka za malu razdaljinu su napravili, ali nisu predaleko, vrati će se...
SUBOTA 1
Drvene tezge ispred Stare robne kuće još su podsećale na jučerašnji Bazar. Između je prolazio mladi par
-Tek je kraj oktobra, ima sada 15 stepeni napolju, a tako bih volela da je sneg, da je blizu nova godina i da ukrašavm jelku – naizgled nepovezano je izgovorila dragom njegova pratilja, a potom nastavila – u jednom kompoziciji je saksofonista odsvirao tek par nota, klavijature su bile tiše, bubanj se tek naslućivao, a onda tišina i lagano prevlačenje preko dirki, takva kombinacija zvukova me podsetila, mogla sam da vidim okićenu jelku, crvene, zlatne ukrase i trenutak kada uključujem lampice
-Sve je isto napolju kao pre koncerta, a opet mi je sve ovo sada, vreme, vetrić i ovih oktobarskih plus 15 dobilo smisao samo posle one lagane numere, što dominira Ignjatovićev saksofon na koji se vezuju ostali zvukovi. Nesvesno sam zatvorio oči i bukvalno mogu da zamislim kako svira sada u pozadini, a mi šetamo, ne znamo ni kuda, ni zašto, ali se i to uklapa u celinu – delio je mladić svoje utiske.
-Ove godine zajedno kačimo ukrase pred novu. Imam ideju kako bi mogla da izgleda – predložila je dama.
-Uz ovakav “Šajm” može, reče momak - a koliko večeras ću preslušati njihov disk, moram naći koja je to stvar, valjda je na ovom albumu.... šta smo ono rekli da ćemo pričati u povratku?
SUBOTA 2
Daj mi da pogledam tekst za „Easy for you“, ne mogu da ga izbacim iz glave – započinjao je razgovor posetilac srednjih godina sa poznanikom koji je tek kupio poslednji album slovenačkih „otkačenih profesora bluza“. Listajući tekstbuk, pevušio je nekoliko stihova koje je zapamtio, interpretirao ih na svoj način.
-Gledam bubnjara i razmišljam kako čovek može da radi rukama, nogama, naizgled potpuno različite radnje, sa strane deluju neizvodljivo, a kod njega apsolutno ishode i uz to peva, ne ide mi da povežem sve – još u čudu od viđenog govorio je drugi sagovornik pošto je pružio disk.
- Pokušavao sam da nađem tu iskricu koja ih čini bluz bendom, to nešto što ću osetiti kao bluz i onda, odnekle usna harmonika, podsetilo me na luizijana bluz, kada zamišljam Nju Orleans 60-ih godina, zamišljam kako se čuje takav zvuk, to je tako moćno.
-I u „Easy for you“, početak kao balada, najmirnija, sediš i zamisliš se i onda malo po malo te osvaja, a u refrenu ne možeš da bar ne daješ ritam nogama.
-Ajde sutra malo da sviramo, mislim da dve godine nisam takao „džitru“
-Ja sa moje moram prvo da izbrišem prašinu, ali zašto da ne, da pokušamo da skinemo nešto od njih?
Klimnuo je glavom neko od dvojca, glasovi su se preplitali, ali dogovor je postignut.
PETAK I SUBOTA
Sedeo je za šankom čovek u tankom končanom džemperu, nogu postavljenih na prečku barske stolice. Smestio se tek koji minut po početku jam sessiona. Uz lagani uvod, polako je tonuo. Bradu je podupirao zglob palca, a tek na koji centimetar, između kažiprsta i srednjeg prsta dogorevao je duvan. Levom rukom, najblaže moguće, kuckao je o čašu sa pivom. Sa unutrašnje strane rastapala se pena pri vrhu. Gotovo da nije ni treptao, zenice su fokusirano stajale na zidu, pogled se odbijao, ali je prelazio preko, rikošetirao pored njega, misli su izvan zidova, izvan granica prostora i vremena. uz fizičko prisustvo, jedina spona sa „ovde i sada“ je zvuk koji se proteže od bine. Pre nekoliko minuta neki delić muzike je kroz sluh zagrlio jedno sećanje, jednu misao i krenuo sa njom, ko zna gde. Umirila se i ruka, delić po delić je dogorevao papir duvana, bele tragove zamenjivao je jak narandžasti odsjaj vatre, prethodnice pepela, jedino melodija prožima vijuge svesti....odjejnom se trgao, treptaj, dodir pepeljare, jedan gutljaj, vratio se, odnekle... zauzima isti položaj…
Nekoliko kratkih dijaloga u prvim minutima posle...
PETAK 1
Odmahivao je petak po centralnoevropskom vremenu zalazeći u druge vremenske zone. Niz prilično ispražnjenu ulicu pucketali su koraci, krckali su đonovi u dodiru sa behatonskim kockama. Dvojica drugova napredovali su od pozorišta, dovršavali veče započeto sa Jovanom Maljokovićem i pratećim džez bendom.
-Jesi li primetio negde pri kraju, na početku pretposlednje kompozicije Whiplash?, samo na saksu odsviranu – reče jedan iz tandema „susedu“ predstavljajući u ta-ta ritmu pomenuti delić.
-Mislim da mi je promaklo, premotavao sam u sebi deliće „Duše tanane“, genijalna je u duetu sa Galijom, ali ovako je tek neverovatna – stigao je odgovor, i dalje u mislima podvučen istom numerom i ritmom.
Iz verbalnog ponvljanja početnih taktova melodije Jovana Maljokovića isplivala je misao
-Ne verujem da bi bio problem da Maljoković bar jednom u mesec dva dođe i napravi svirku?
-Zašto bi bio problem? – istovremeno je pitanje postajalo odgovor.
-Kada krećeš sutra? – nastavio je prijatelj nadovezujući se na upit gde se odgovor podrazumevao
- Gde?.... a da, ja zaboravio ..... ne znam, ujutru, ali ne rano, valjda, ne znam, proveriću, posle – nehajno reče drugu i nastavi polemiku oko najbolje lokacije za željenu, skoru svirku, sličnu tek završenoj...
PETAK 2
Malo „društvo“ sa podesta pozorišta skretalo je put „Steline“, nalazeći svoje mesto na uskom trotoaru .
-Otkidaju Makedonci – kratku tišinu je prekinuo glas gospodina najbližeg kolovozu.
-Razmišljam da otrčim do banke i podignem malo para i kupim CD – kroz rečenicu „srednjeg“ saputnika provlačila se dilema.
-Mislim da sam jednom pokušao da sviram gitaru, trebalo mi je dva minuta da namestim prste za jedan akord, a onda posmatram njih, ne vidim ni nadlanicu, ni prste, rasipaju se kao mrlja od brzine i nema jednog pogrešnog tona – dodao je već neki od njih.
-Kakav je to dar od Boga, talenat i rad.... čoveče, gitara i znanje, skloniš se od svih i svega kada poželiš, ne može ti niko ništa – nastavili su sa konstatacijama koje su proisticale jedna iz druge
-Hej ljudi, prođo smo ulaz, vraćaj se – daleko ih je odvela priča, previše koraka za malu razdaljinu su napravili, ali nisu predaleko, vrati će se...
SUBOTA 1
Drvene tezge ispred Stare robne kuće još su podsećale na jučerašnji Bazar. Između je prolazio mladi par
-Tek je kraj oktobra, ima sada 15 stepeni napolju, a tako bih volela da je sneg, da je blizu nova godina i da ukrašavm jelku – naizgled nepovezano je izgovorila dragom njegova pratilja, a potom nastavila – u jednom kompoziciji je saksofonista odsvirao tek par nota, klavijature su bile tiše, bubanj se tek naslućivao, a onda tišina i lagano prevlačenje preko dirki, takva kombinacija zvukova me podsetila, mogla sam da vidim okićenu jelku, crvene, zlatne ukrase i trenutak kada uključujem lampice
-Sve je isto napolju kao pre koncerta, a opet mi je sve ovo sada, vreme, vetrić i ovih oktobarskih plus 15 dobilo smisao samo posle one lagane numere, što dominira Ignjatovićev saksofon na koji se vezuju ostali zvukovi. Nesvesno sam zatvorio oči i bukvalno mogu da zamislim kako svira sada u pozadini, a mi šetamo, ne znamo ni kuda, ni zašto, ali se i to uklapa u celinu – delio je mladić svoje utiske.
-Ove godine zajedno kačimo ukrase pred novu. Imam ideju kako bi mogla da izgleda – predložila je dama.
-Uz ovakav “Šajm” može, reče momak - a koliko večeras ću preslušati njihov disk, moram naći koja je to stvar, valjda je na ovom albumu.... šta smo ono rekli da ćemo pričati u povratku?
SUBOTA 2
Daj mi da pogledam tekst za „Easy for you“, ne mogu da ga izbacim iz glave – započinjao je razgovor posetilac srednjih godina sa poznanikom koji je tek kupio poslednji album slovenačkih „otkačenih profesora bluza“. Listajući tekstbuk, pevušio je nekoliko stihova koje je zapamtio, interpretirao ih na svoj način.
-Gledam bubnjara i razmišljam kako čovek može da radi rukama, nogama, naizgled potpuno različite radnje, sa strane deluju neizvodljivo, a kod njega apsolutno ishode i uz to peva, ne ide mi da povežem sve – još u čudu od viđenog govorio je drugi sagovornik pošto je pružio disk.
- Pokušavao sam da nađem tu iskricu koja ih čini bluz bendom, to nešto što ću osetiti kao bluz i onda, odnekle usna harmonika, podsetilo me na luizijana bluz, kada zamišljam Nju Orleans 60-ih godina, zamišljam kako se čuje takav zvuk, to je tako moćno.
-I u „Easy for you“, početak kao balada, najmirnija, sediš i zamisliš se i onda malo po malo te osvaja, a u refrenu ne možeš da bar ne daješ ritam nogama.
-Ajde sutra malo da sviramo, mislim da dve godine nisam takao „džitru“
-Ja sa moje moram prvo da izbrišem prašinu, ali zašto da ne, da pokušamo da skinemo nešto od njih?
Klimnuo je glavom neko od dvojca, glasovi su se preplitali, ali dogovor je postignut.
PETAK I SUBOTA
Sedeo je za šankom čovek u tankom končanom džemperu, nogu postavljenih na prečku barske stolice. Smestio se tek koji minut po početku jam sessiona. Uz lagani uvod, polako je tonuo. Bradu je podupirao zglob palca, a tek na koji centimetar, između kažiprsta i srednjeg prsta dogorevao je duvan. Levom rukom, najblaže moguće, kuckao je o čašu sa pivom. Sa unutrašnje strane rastapala se pena pri vrhu. Gotovo da nije ni treptao, zenice su fokusirano stajale na zidu, pogled se odbijao, ali je prelazio preko, rikošetirao pored njega, misli su izvan zidova, izvan granica prostora i vremena. uz fizičko prisustvo, jedina spona sa „ovde i sada“ je zvuk koji se proteže od bine. Pre nekoliko minuta neki delić muzike je kroz sluh zagrlio jedno sećanje, jednu misao i krenuo sa njom, ko zna gde. Umirila se i ruka, delić po delić je dogorevao papir duvana, bele tragove zamenjivao je jak narandžasti odsjaj vatre, prethodnice pepela, jedino melodija prožima vijuge svesti....odjejnom se trgao, treptaj, dodir pepeljare, jedan gutljaj, vratio se, odnekle... zauzima isti položaj…
D. Blagojević
Najnoviji broj
18. april 2024.
