INCIDENT U LOVU U RUMSKOJ SAMO JEDAN U NIZU OVE GODINE
Lovačke kodekse pojeli skakavci
Za poslednjih pet godina u srbiji je deset lovaca stradalo u lovu od puške svojih kolega. Poslednji incident se dogodio u nedelju oko podne u Rumskoj. Lakše je povređena devojčica koja je sa roditeljima bila kod babe i dede
Lov je star koliko i čovek. Primarna svrha mu je bila da prehrani članove prvobitnih zajednica. Tu namenu je imao vekovima, da bi u savremenije doba postao sport.
Poklonici lova sebe opisuju kao ljubitelje prirode, a ljubitelji životinja traže da im se zabrani ubijanje divljači.
Utvrđena su pravila kako neko može da postane lovac, kako da rukuje oružjem u lovu, kada i šta sme da lovi. Međutim, brojni incidenti, nepoštovanje osnovnih pravila, lovokradice, bacaju senku na lov i najvećim ljubiteljima. Lov sada kod mnogih podrazumeva- uzeti pušku i krenuti u borbu protiv znatno nemoćnijeg neprijatelja. Vic kaže da je rakija spasla mnogo više životinja nego sva društva za njihovu zaštitu zajedno. Možda je to i zaista jedan od razloga što metak ode na stranu na koju ne treba. Pri tom je dobro ako promaši životinju, ali je tragedija ako pogodi drugog čoveka.
Za poslednjih pet godina u Srbiji je deset lovaca stradalo u lovu od puške svojih kolega.
Poslednji incident se dogodio u nedelju oko podne u Rumskoj. Lakše je povređena devojčica koja je sa roditeljima bila kod babe i dede. Kako se naknadno ispostavilo dvadesetpetogodišnji S.M. pucao je na fazane kada je sačma proletela kroz otvoren prozor i pogodio dete.
Sačma na dete
kroz otvoren prozor
Šesnaestomesečna Anja Gavrilović na sreću je prošla sa lakšim povredama kada ju je sačma iz lovačke puške pogodila u nogu. Devojčicu je u tom trenutku, na spratu kuće, držala baba u rukama, dok se i njena sestra bliznakinja nalazila u istoj prostoriji. Majka devojčice smatra da je sreća bila u tome što je samo jedan prozor bio otvoren i što se njena majka u trenutku pucnja slučajno sagla da nešto dohvati sa poda, pa je devojčica praktično bila okrenuta naopačke, inače bi sačma verovatno završila u predelu glave.
-Čuo se pucanj i dete je počelo da vrišti. Moja majka je videla trojicu lovaca na putu. Zvali smo ih da se vrate, ali nisu reagovali. Moj muž je krenuo za njima kolima i uspeo da ih ubedi da se vrate. Stigla je i policija. S.M. se izvinjavao i molio ih da mu ne oduzmu pušku. Iako se sve dobro završilo još uvek smo svi pod stresom jer ne možemo da prestanemo da mislim šta je sve moglo da se dogodi, objašnjava Tamara Gavrilović, majka devojčice.
Prema njenim rečima, dete na nozi ima trag veličine kestena. Vodili su je na pregled i podneće tužbu zbog pretrpljenog straha. Kaže da je devojčica i dalje uplašena.
Policija je uradila uviđaj i napravljen je zapisnik. Protiv S.M. je podneta krivična prijava za izazivanje opšte opasnosti.
Nazvanično sazanejemo da je uviđajem utvrđeno da je udaljenost lovaca od kuće prilikom pucanja bila znatno manja, samo sedamdesetak metara.
Zakon postoji
Zakon i Pravilnik o lovu postoje. Potrebno je samo pridržavati ih se. Vladan Geratović, upravnik Lovišta Šabac, je u izjavi datoj Televiziji Šabac povodom konkretnog slučaja naveo da se najverovatnije radi o nepažnji.
-Važno je da se svi učesnici u lovu pridržavaju mera bezbednosti, kako bi lov bio bezbedan kako za lovce, tako i za građane i imovinu ljudi na području gde se lov obavlja. Mere su propisane i Zakonom o divljači i lovstvu, koji je na snazi od 2010. godine, kao i Pravilnikom o merama bezbednosti u lovištu iz 2011. godine. Ovde je verovatno došlo do toga da je grupa lovaca prišla bliže kućama nego što je to dozvoljenih 200 metara. Mere kojih treba da se pridržavaju lovci su da nikada ne pucaju u pravcu drugih lovaca i da ne pucaju prema objektima, kaže Geratović.
“Glas Podrinja” takođe je pokušao da stupi u kontak sa čelnicima Lovačkog udruženja “Sela Jevtić” ali se na jedan broj naveden na sajtu niko nije javljao, dok je drugi telefon bio isključen.
Zakon kaže da su nelovne površine: naseljena mesta, plantažni voćnjaci i vinogradi, rasadnici i druge površine ograđene ogradom, objekti za lečenje, odmor i rekreaciju, groblja, javne saobraćajnice, površine na udaljenosti manje od 200 metara od naselja i stambenih i pomoćnih objekata van naseljenog mesta, dvorišta seoskih domaćinstava i industrijskih i drugih objekata.
Međutim, svi koji žive u selima svedoci su da lovci često love po baštama, u neposrednoj blizini kuća, a nije redak slučaj ni da se ljudi obučeni kao lovci i sa lovačkim puškama vide i onim danima kada nije ni dan ni sezona za lov.
Poklonici lova sebe opisuju kao ljubitelje prirode, a ljubitelji životinja traže da im se zabrani ubijanje divljači.
Utvrđena su pravila kako neko može da postane lovac, kako da rukuje oružjem u lovu, kada i šta sme da lovi. Međutim, brojni incidenti, nepoštovanje osnovnih pravila, lovokradice, bacaju senku na lov i najvećim ljubiteljima. Lov sada kod mnogih podrazumeva- uzeti pušku i krenuti u borbu protiv znatno nemoćnijeg neprijatelja. Vic kaže da je rakija spasla mnogo više životinja nego sva društva za njihovu zaštitu zajedno. Možda je to i zaista jedan od razloga što metak ode na stranu na koju ne treba. Pri tom je dobro ako promaši životinju, ali je tragedija ako pogodi drugog čoveka.
Za poslednjih pet godina u Srbiji je deset lovaca stradalo u lovu od puške svojih kolega.
Poslednji incident se dogodio u nedelju oko podne u Rumskoj. Lakše je povređena devojčica koja je sa roditeljima bila kod babe i dede. Kako se naknadno ispostavilo dvadesetpetogodišnji S.M. pucao je na fazane kada je sačma proletela kroz otvoren prozor i pogodio dete.
Sačma na dete
kroz otvoren prozor
Šesnaestomesečna Anja Gavrilović na sreću je prošla sa lakšim povredama kada ju je sačma iz lovačke puške pogodila u nogu. Devojčicu je u tom trenutku, na spratu kuće, držala baba u rukama, dok se i njena sestra bliznakinja nalazila u istoj prostoriji. Majka devojčice smatra da je sreća bila u tome što je samo jedan prozor bio otvoren i što se njena majka u trenutku pucnja slučajno sagla da nešto dohvati sa poda, pa je devojčica praktično bila okrenuta naopačke, inače bi sačma verovatno završila u predelu glave.
-Čuo se pucanj i dete je počelo da vrišti. Moja majka je videla trojicu lovaca na putu. Zvali smo ih da se vrate, ali nisu reagovali. Moj muž je krenuo za njima kolima i uspeo da ih ubedi da se vrate. Stigla je i policija. S.M. se izvinjavao i molio ih da mu ne oduzmu pušku. Iako se sve dobro završilo još uvek smo svi pod stresom jer ne možemo da prestanemo da mislim šta je sve moglo da se dogodi, objašnjava Tamara Gavrilović, majka devojčice.
Prema njenim rečima, dete na nozi ima trag veličine kestena. Vodili su je na pregled i podneće tužbu zbog pretrpljenog straha. Kaže da je devojčica i dalje uplašena.
Policija je uradila uviđaj i napravljen je zapisnik. Protiv S.M. je podneta krivična prijava za izazivanje opšte opasnosti.
Nazvanično sazanejemo da je uviđajem utvrđeno da je udaljenost lovaca od kuće prilikom pucanja bila znatno manja, samo sedamdesetak metara.
Zakon postoji
Zakon i Pravilnik o lovu postoje. Potrebno je samo pridržavati ih se. Vladan Geratović, upravnik Lovišta Šabac, je u izjavi datoj Televiziji Šabac povodom konkretnog slučaja naveo da se najverovatnije radi o nepažnji.
-Važno je da se svi učesnici u lovu pridržavaju mera bezbednosti, kako bi lov bio bezbedan kako za lovce, tako i za građane i imovinu ljudi na području gde se lov obavlja. Mere su propisane i Zakonom o divljači i lovstvu, koji je na snazi od 2010. godine, kao i Pravilnikom o merama bezbednosti u lovištu iz 2011. godine. Ovde je verovatno došlo do toga da je grupa lovaca prišla bliže kućama nego što je to dozvoljenih 200 metara. Mere kojih treba da se pridržavaju lovci su da nikada ne pucaju u pravcu drugih lovaca i da ne pucaju prema objektima, kaže Geratović.
“Glas Podrinja” takođe je pokušao da stupi u kontak sa čelnicima Lovačkog udruženja “Sela Jevtić” ali se na jedan broj naveden na sajtu niko nije javljao, dok je drugi telefon bio isključen.
Zakon kaže da su nelovne površine: naseljena mesta, plantažni voćnjaci i vinogradi, rasadnici i druge površine ograđene ogradom, objekti za lečenje, odmor i rekreaciju, groblja, javne saobraćajnice, površine na udaljenosti manje od 200 metara od naselja i stambenih i pomoćnih objekata van naseljenog mesta, dvorišta seoskih domaćinstava i industrijskih i drugih objekata.
Međutim, svi koji žive u selima svedoci su da lovci često love po baštama, u neposrednoj blizini kuća, a nije redak slučaj ni da se ljudi obučeni kao lovci i sa lovačkim puškama vide i onim danima kada nije ni dan ni sezona za lov.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
