SELO NEKAD I SAD
Suve šljive i orasi...
U pesmi koju dobro znate pominju se i siromasi. Najlepše u svemu u pozitivnom kontekstu. Ko bi reko da je i to moguće u smutnom poimanju a opet u predanju se podrazumeva. Ali pođimo redom. U stara dobra vremena siromaha i kulaka beše slično danu današnjem ali dosta lakše za podneti. Naprosto za bolje se nije znalo.
Neka druga leta nas opustila, vreme zelenih planova, pa otreznila kažu seljani, vršnjaci nestvarnog, bar iz današnjeg ugla. Moglo se od ničega stvoriti svašta nešto ali suve šljive i orasi bili su omiljeni od velikih praznika do običnih dana. Imao je svako po par oraha u džepu i šljive u familijarnoj sušari. Behu tu za rakiju dobro znana Ranka i Madžarka koja je završila u omiljenoj suvoj šljivi, temelju brojnih poslastica tog vremena i pored već pristiglih đakonija po samoposlugama, orasi su priznaćete orasi ...
Sada je trpeza nekako i u selima sve bliža narodnoj i to zdravoj poput negdašnjih oraha i mekih i velikih poput pređašnjih koje je doneo babo Živojin te sadnica istrglih ispod šljive. Ali beše a mnogi već kažu ponovilo se.
A beše to pre vek dva, tako da se zaboravit ne može. Slatka Ranka beše mesto za ašikovanje pod krošnjom a Madžarka i orasi u svakom džepu onoga ko je držao do sebe. Predanje koje je postalo topla legenda zbori o imućnom momku i raskoš devojci ali sirotih svakodnevnica. Viđali se kradom a on joj donosio i šljive i orahe koja je ona krila i nosila brojnoj braći i sestrama. Beše to danima. Žureći kući u povratku ispade joj orah i ona se začudi da u mrkloj noći na tren zasvetluca. Sagnuvši se da pronađe orah u dlanu ugleda sjajni zlatnik. Začuđeno nastavi da traži orah i zakopavši u meku oranicu pronađe drveni sanduk prepun zlatnika, bisernih ogrlica i tako redom. Svašta se ukaza ali od oraha ni trag. Vrativši se kući poveri se dedu i babi koji uz krst rekoše da je i njih Bog milostivi pogledao i da će potomci živeti mnogo bolje a zarad onoga što se još ponekome desilo. Naravno svako je krio svoju priču ali se u trag po narodnoj, zaklela se zemlja raju.. ipak nalazio. Tek zaljubljeni mladi se uzeše i čeljad izrodiše a svojima devojka pokloni po zlatnik i još po nešto pa procvetaše mnogi a zalilo, se zar reći, rakijom. Beše to mirisna Ranka iščekujući da Madžarka postane u fišeku poslastica o kojoj se pričalo .
Pojašnjenje priče koja vekovima putuje je prebogato imanje gazda Mike koje pred kraj kulaka, u seobi blaga, koje se opet prevozilo u taljigama a poneki sanduk bi u žurbi ispao ili je kočijaš zakopavpši zaboravio mesto u tmini pa je nalaženo mnogo mesta igrom slučaja, koji je i u ovoj priči iznedrio zalutali orah ispao iz ruku devojke u žurbi.
Ovo vreme ima priče slične ali mnogo verovatnije onome ko ih voli. Lupajući orahe i grickajući šljive kao tretman za brojne dijete, koji ni selo ne mimoilazi, mladić u šupljini ispale cigle u zidu ugleda zar i reći silno blago. Đed ili ko zna čuvao je za crne dane a oni kažu u selima Pocerine i Posavotamnave dođoše i nezvani. I tako umnoži se sve od čeljadi i stoke, brojnih staja i kuća kakve se sećao iz dedove priče. I sve krete time što potomci završiše silne škole i od Amerike do Australije odoše, mnogi poput malenog Živorada koji sa jedva četrnaest leta nađe se od furgona do furgona u Francuskoj. Posle više dana u kojima ga u životu održaše šljive suve i orasi iznađe svoj put i posle više od pola veka nađe se u zavičaju. Gle čuda prepoznao ga po orahu koji je otac posadio da ga na sina seća. Doneo čudne običaje za selo da šeta i trči te vozi bicikl i traga za starinama poput starih zasada šljiva koje se ponegde nađu i oraha od onih iz priče mekih do koštunaca koje beše umeće prepoloviti.
E sad kako bi zvučala novokomponovana pesma Suve šljive i orasi posle svega navedenog u odbranu stare teško je reći. Bilo kako bilo sve više je zasada stvorenih po uzoru na stare šljivike a mesta gde su uspevali toliko pominjani orasi. Još kruže i legende o zakopanom blagu a naglo bogaćenje i dalje porede sa onim iz priča o nađenim sanducima ili ćupovima. A onaj sa manje sreće neka utehu potraži u narodnoj, najsigurnije je u se i u svoje kljuse. I ma gde da pođete naletećete na vremešni orah a u zdravoj hrani na sve ostalo što nestade u ovu priču. Ajd u zdravlje.
Neka druga leta nas opustila, vreme zelenih planova, pa otreznila kažu seljani, vršnjaci nestvarnog, bar iz današnjeg ugla. Moglo se od ničega stvoriti svašta nešto ali suve šljive i orasi bili su omiljeni od velikih praznika do običnih dana. Imao je svako po par oraha u džepu i šljive u familijarnoj sušari. Behu tu za rakiju dobro znana Ranka i Madžarka koja je završila u omiljenoj suvoj šljivi, temelju brojnih poslastica tog vremena i pored već pristiglih đakonija po samoposlugama, orasi su priznaćete orasi ...
Sada je trpeza nekako i u selima sve bliža narodnoj i to zdravoj poput negdašnjih oraha i mekih i velikih poput pređašnjih koje je doneo babo Živojin te sadnica istrglih ispod šljive. Ali beše a mnogi već kažu ponovilo se.
A beše to pre vek dva, tako da se zaboravit ne može. Slatka Ranka beše mesto za ašikovanje pod krošnjom a Madžarka i orasi u svakom džepu onoga ko je držao do sebe. Predanje koje je postalo topla legenda zbori o imućnom momku i raskoš devojci ali sirotih svakodnevnica. Viđali se kradom a on joj donosio i šljive i orahe koja je ona krila i nosila brojnoj braći i sestrama. Beše to danima. Žureći kući u povratku ispade joj orah i ona se začudi da u mrkloj noći na tren zasvetluca. Sagnuvši se da pronađe orah u dlanu ugleda sjajni zlatnik. Začuđeno nastavi da traži orah i zakopavši u meku oranicu pronađe drveni sanduk prepun zlatnika, bisernih ogrlica i tako redom. Svašta se ukaza ali od oraha ni trag. Vrativši se kući poveri se dedu i babi koji uz krst rekoše da je i njih Bog milostivi pogledao i da će potomci živeti mnogo bolje a zarad onoga što se još ponekome desilo. Naravno svako je krio svoju priču ali se u trag po narodnoj, zaklela se zemlja raju.. ipak nalazio. Tek zaljubljeni mladi se uzeše i čeljad izrodiše a svojima devojka pokloni po zlatnik i još po nešto pa procvetaše mnogi a zalilo, se zar reći, rakijom. Beše to mirisna Ranka iščekujući da Madžarka postane u fišeku poslastica o kojoj se pričalo .
Pojašnjenje priče koja vekovima putuje je prebogato imanje gazda Mike koje pred kraj kulaka, u seobi blaga, koje se opet prevozilo u taljigama a poneki sanduk bi u žurbi ispao ili je kočijaš zakopavpši zaboravio mesto u tmini pa je nalaženo mnogo mesta igrom slučaja, koji je i u ovoj priči iznedrio zalutali orah ispao iz ruku devojke u žurbi.
Ovo vreme ima priče slične ali mnogo verovatnije onome ko ih voli. Lupajući orahe i grickajući šljive kao tretman za brojne dijete, koji ni selo ne mimoilazi, mladić u šupljini ispale cigle u zidu ugleda zar i reći silno blago. Đed ili ko zna čuvao je za crne dane a oni kažu u selima Pocerine i Posavotamnave dođoše i nezvani. I tako umnoži se sve od čeljadi i stoke, brojnih staja i kuća kakve se sećao iz dedove priče. I sve krete time što potomci završiše silne škole i od Amerike do Australije odoše, mnogi poput malenog Živorada koji sa jedva četrnaest leta nađe se od furgona do furgona u Francuskoj. Posle više dana u kojima ga u životu održaše šljive suve i orasi iznađe svoj put i posle više od pola veka nađe se u zavičaju. Gle čuda prepoznao ga po orahu koji je otac posadio da ga na sina seća. Doneo čudne običaje za selo da šeta i trči te vozi bicikl i traga za starinama poput starih zasada šljiva koje se ponegde nađu i oraha od onih iz priče mekih do koštunaca koje beše umeće prepoloviti.
E sad kako bi zvučala novokomponovana pesma Suve šljive i orasi posle svega navedenog u odbranu stare teško je reći. Bilo kako bilo sve više je zasada stvorenih po uzoru na stare šljivike a mesta gde su uspevali toliko pominjani orasi. Još kruže i legende o zakopanom blagu a naglo bogaćenje i dalje porede sa onim iz priča o nađenim sanducima ili ćupovima. A onaj sa manje sreće neka utehu potraži u narodnoj, najsigurnije je u se i u svoje kljuse. I ma gde da pođete naletećete na vremešni orah a u zdravoj hrani na sve ostalo što nestade u ovu priču. Ajd u zdravlje.
Sreten Kosanić
Najnoviji broj
18. april 2024.
