Prijavi kriminalca, ili komšiju i zaradi

Aplikacija preko koje će građani anonimno moći da prijavljuju krivična dela “krajm stopers” počeće sa radom u Srbiji u decembru. Kao nagradu moće će da dobiju 1.000 dolara, ukoliko prijava dovede do razrešenja nekog krivičnog dela.
Iza svega stoji američka nevladina organizacija sa kojom je kod nas ugovor sklopio Međunarodni institut za bezbednost. Građani će informacije prosleđivati kancelariji “Krajm stopers” u Beogradu, a oni će dalje obaveštavati nadležne organe.
Prilikom slanja poruke dobijaće se kod preko kog će na kraju moći da se naplati nagrada, koju će isplaćivati američka organizacija. Ovakav način borbe protiv kriminala, gde građani anonimno prijavljuju svoja saznanja, u svetu je poznat već godinama.
-Niko ne može da otkrije identitet pošiljaoca informacije, i u tom smislu svaki građanin koji sarađuje sa "Krajm stopersom" je stopostotno zaštićen. U ovome je ključ uspeha projekta koji je počeo u Americi 1976. godine, a otuda se proširio i na Veliku Britaniju, celu zapadnu Evropu i Australiju. Ko zna koliko je sada građana u Srbiji koji imaju neka saznanja o krivičnim delima, nisu ni krivi ni dužni, ali iz straha za sopstvenu bezbednost ne žele da govore o tim saznanjima, zbog čega kriminalci i dalje slobodno šetaju ulicama, rekao je direktor Međunarodnog instituta za bezbednost Orhan Dragaš za “Blic”.
Za isti medij u MUP-u su rekli da nemaju nikakve veze sa ovim, jer se radi o projektu nevladine organizacije.
Ipak, postavlja se pitanje mogućih zloupotreba i lažnog prijavljivanja.
Naši sugrađani uglavnom smatraju da ova aplikacija nije loša ideja.
-Švajcarska je to odavno uvela, s tim što se više ne plaća, prosto se podrazumeva. Naravno da je značajno primeniti to i u našoj državi, prvenstveno zbog bezbednosti stanovništva. Normalno je da građani reaguju i prijave počinioca krivičnog dela. Ako je Švajcarska to uradila suvišno je i diskutovati o tome da li mi treba da uvedemo takav sistem, kaže Suzana Božić Mijušković, učiteljica.
Branislav Jovanović kaže da postoje krivična dela koja bi prijavio i bez novčane nagrade i pod punim imenom i prezimenom. Sa druge strane, dela u kojima mogu da stradaju iskuljučivo kriminalci ga se ne tiču.
-Ako bih imao saznanja o silovanju, pedofiliji, porodičnom nasilju ili ubistvu, prijavio bih to odmah i ne bih se krio iza aplikacija koje obezbeđuju anonimnost, niti bih očekivao novac za to. Smatram da je dužnost svakog od nas da takve stvari prijavi. Međusobni obračuni kriminalaca me se ne bi ticali, jer me ne bi pogodili kao čoveka, kaže Branislav.
Vojislav Pajtić, pravnik smatra da bi ova aplikacija bila korisna da ne živimo u zemlji u kojoj komšija želi da napakosti komšiji.
-Svakako ne postoji nigde zakonska obaveza da građanin, ako vidi krivično delo, odnosno njegovog učinioca prijavi istog nadležnim organima. Međutim, postoji mogućnost da to učini putem krivične prijave odnosno obraćanja policiji. Pritom, postoji krivično delo lažno prijavivanje. Sve dok se takva stvar ne ozakoni mislim da ne bi imala svrhe, onosno dobre praktične primene. Gubilo bi se vreme na trivijalnosti, a stvarni problemi bi i dalje bili u podrumu, ističe Pajtić.
Ostaje da vidimo kako će ova aplikacija zaživeti u praksi i hoće li dati konkretne rezultate na smanjenju kriminaliteta.