ŠABAČKA PRIVREDA IZVEZE 11 MILIONA EVRA, A UVEZE 235.000 EVRA SA TERITORIJE KOSOVA I METOHIJE
Za sada bez velike štete
U ukupnoj strukturi srpskog izvoza, onaj deo koji završi na Kosovu i Metohiji iznosi pet odsto. Najviše izvozimo bezalkoholna pića, a na spisku za izvoz i biber
Srpska privreda trpi štetu zbog takse od 100 odsto koje je uvela Kosovska vlada na robu koju Srbija izvozi na teritoriju Kosova i Metohije. Ta šteta, na sreću, nije velika pošto u ukupnoj strukturi srpskog izvoza, onaj deo koji završi na Kosovu i Metohiji iznosi pet odsto.
Jezikom brojki, srpski izvoz na godišnjem nivou iznosi oko 11 milijardi evra, a projektovan izvoz za ovu godinu na teritoriju Kosova iznosi 500 miliona evra. Kada je reč o šabačkoj privredi, 2017. godine izvoz firmi iz Mačvanskog upravnog okruga iznosio je nešto manje od 11 miliona evra.
- Prema našim podacima, polovina ovog iznosa se odnosi na bezalkoholna pića. Nešto manje od 900.000 evra je vrednost izvoza keramičkih pločica, građevinskog materijala izvezemo oko 500.000 evra, mineralna i hemijska đubriva dostignu vrednost oko 440.000 evra, razne vrste brašna 330.000 evra. Zanimljivo je da iz našeg kraja put Kosova ode bibera u vrednosti od 130.000 evra, kao i stoke u vrednosti od 340.000 evra – kaže za Glas Podrinja Stanko Marković, direktor Regionalne privredne komore Kolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga.
S druge strane, sa Kosova se uveze roba u vrednosti od svega 235.000 evra. Marković dodaje da ova godina pri kraju i da mere vlade u Prištini neće proizvesti delekosežne posledice, ali da ukoliko takse od 100 odsto budu ostale na snazi štete će sigurno biti.
- Dodatni problem predstavlja i činjenica da su prištinske vlasti donele i uredbu po kojoj se zabranjuje ulazak robe na Kosovo ukoliko na deklaraciji na piše – Republika Kosovo. Srbija ne priznaje Kosovo tako da ne postoji ni pravni osnov – ističe Marković.
Ekonomista Dragan Vujadinović veruje da se radi o fingiranoj krizi kakve su na relaciji Beograd – Priština učestale poslednjih nekoliko godina, i da će Evropska unija i Sjedinjene Američke Države naložiti ukidanje carinskih taksi.
- Pitanje je šta će Srbija morati da učini u zamenu za to, ali sve mi ovo deluje na već viđene igre Beograda i Prištine. Izazove se kriza, stvori se napeta atmosfera, a onda se umeša strani faktor i sve se smiri – kaže Vujadinović.
Prema njegovim rečima, izvoznici će morati, ukoliko visoke carinske takse ostanu na snazi, da pronađu druga tržišta kako bi anulirali štetu od tih 500 miliona evra izvoza na Kosovo.
- Srbija na Kosovo najviše izvozi prehrambenu robu, a zatim hemisjke proizvode i građevinski materijal. Albanski privrednici su poznatzi kao veoma korektni i zahvalni za saradnju, tako da ovaj posao nije imao velike probleme do sada – dodaje Vujadinović.
Ono što jeste najveći problem je činjenica da međunarodna zajednica i dalje ne preduzima nikakve mere i korake kako bi Priština povuka svoje mere, jer one nisu u skladu sa CEFTA sporazumom koja je potpisala. Potpis na CEFTA sporazum nije stavila, doduše, zvanična Priština već UMNIK.
Fiktivan izvoz
Kada govorimo o izvozu srpske robe na Kosovo, Vujadinović podseća da je dosta robe, naročito cement, u ranijem periodu, bio fiktivan.
- To znači da su samo papiri prolazili kroz srpske i kosovske knjige, a roba je ostalaja u Srbiji i bez PDVa prodavana na tržištu za 20 odsto jeftinije nego što bi bila bez tog „fiktivnog izvoza“ – kaže Vujadinović.
Usporene integracije i bezvizni režim
Kriza na relaciji Beograd – Priština zaintrigirala je i svetsku javnost. Tako moskovski Komersant tvrdi da naglo zaoštravanje odnosa Srbije i Kosova čini malo realnim da se u skorijoj budućnosti uspešno završe pregovori o normalizaciji odnosa.
- To znači da se integracija Srbije u EU odlaže, kao i dobijanje bezviznog režima Kosova sa zemljama EU - ocenjuje dnevnik uz napomenu da je povod za zaoštravanje odnosa odluka Prištine da poveća porez na robu iz Srbije, koje je usledilo nakon što je odbijen zahtev Kosova za prijem u Interpol, na čemu je aktivno lobirao Beograd.
Jezikom brojki, srpski izvoz na godišnjem nivou iznosi oko 11 milijardi evra, a projektovan izvoz za ovu godinu na teritoriju Kosova iznosi 500 miliona evra. Kada je reč o šabačkoj privredi, 2017. godine izvoz firmi iz Mačvanskog upravnog okruga iznosio je nešto manje od 11 miliona evra.
- Prema našim podacima, polovina ovog iznosa se odnosi na bezalkoholna pića. Nešto manje od 900.000 evra je vrednost izvoza keramičkih pločica, građevinskog materijala izvezemo oko 500.000 evra, mineralna i hemijska đubriva dostignu vrednost oko 440.000 evra, razne vrste brašna 330.000 evra. Zanimljivo je da iz našeg kraja put Kosova ode bibera u vrednosti od 130.000 evra, kao i stoke u vrednosti od 340.000 evra – kaže za Glas Podrinja Stanko Marković, direktor Regionalne privredne komore Kolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga.
S druge strane, sa Kosova se uveze roba u vrednosti od svega 235.000 evra. Marković dodaje da ova godina pri kraju i da mere vlade u Prištini neće proizvesti delekosežne posledice, ali da ukoliko takse od 100 odsto budu ostale na snazi štete će sigurno biti.
- Dodatni problem predstavlja i činjenica da su prištinske vlasti donele i uredbu po kojoj se zabranjuje ulazak robe na Kosovo ukoliko na deklaraciji na piše – Republika Kosovo. Srbija ne priznaje Kosovo tako da ne postoji ni pravni osnov – ističe Marković.
Ekonomista Dragan Vujadinović veruje da se radi o fingiranoj krizi kakve su na relaciji Beograd – Priština učestale poslednjih nekoliko godina, i da će Evropska unija i Sjedinjene Američke Države naložiti ukidanje carinskih taksi.
- Pitanje je šta će Srbija morati da učini u zamenu za to, ali sve mi ovo deluje na već viđene igre Beograda i Prištine. Izazove se kriza, stvori se napeta atmosfera, a onda se umeša strani faktor i sve se smiri – kaže Vujadinović.
Prema njegovim rečima, izvoznici će morati, ukoliko visoke carinske takse ostanu na snazi, da pronađu druga tržišta kako bi anulirali štetu od tih 500 miliona evra izvoza na Kosovo.
- Srbija na Kosovo najviše izvozi prehrambenu robu, a zatim hemisjke proizvode i građevinski materijal. Albanski privrednici su poznatzi kao veoma korektni i zahvalni za saradnju, tako da ovaj posao nije imao velike probleme do sada – dodaje Vujadinović.
Ono što jeste najveći problem je činjenica da međunarodna zajednica i dalje ne preduzima nikakve mere i korake kako bi Priština povuka svoje mere, jer one nisu u skladu sa CEFTA sporazumom koja je potpisala. Potpis na CEFTA sporazum nije stavila, doduše, zvanična Priština već UMNIK.
Kada govorimo o izvozu srpske robe na Kosovo, Vujadinović podseća da je dosta robe, naročito cement, u ranijem periodu, bio fiktivan.
- To znači da su samo papiri prolazili kroz srpske i kosovske knjige, a roba je ostalaja u Srbiji i bez PDVa prodavana na tržištu za 20 odsto jeftinije nego što bi bila bez tog „fiktivnog izvoza“ – kaže Vujadinović.
Kriza na relaciji Beograd – Priština zaintrigirala je i svetsku javnost. Tako moskovski Komersant tvrdi da naglo zaoštravanje odnosa Srbije i Kosova čini malo realnim da se u skorijoj budućnosti uspešno završe pregovori o normalizaciji odnosa.
- To znači da se integracija Srbije u EU odlaže, kao i dobijanje bezviznog režima Kosova sa zemljama EU - ocenjuje dnevnik uz napomenu da je povod za zaoštravanje odnosa odluka Prištine da poveća porez na robu iz Srbije, koje je usledilo nakon što je odbijen zahtev Kosova za prijem u Interpol, na čemu je aktivno lobirao Beograd.
N.K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
