Groblja sve tešnja

Prema zadnjem popisu u 14 sela opštine Bogatić, manje je 2.650 ljudi, nego pre više od deset godina. Nema sumnje da populacija ljudi koji žive u mačvanskim selima stari. Sela ostaju pusta i napuštena. Iz sve većeg broja seoskih kuća se ovih zimskih dana ne vije plavičasti dim. Meštani umiru ili napuštaju svoja vekovna ognjišta u potrazi za poslom ili boljim životom.
Rezultati poslednjeg popisa stanovništva u opštini Bogatić su više nego zabrinjavajući. Zabeleženo je 9.037 domaćinstava. Od toga poljoprivredom se bavi 5.615. Ukupno je 2.650 ljudi manje nego pre deset godina. To je praktično manjak dva sela, tipa Banovo Polje.
Sekretari mesnih zajednica sa kojima smo razgovarali kažu da se mačvanska sela gotovo besprekorno uklapaju u ukupnu sumornu sliku srpskog sela koje stari i polako nestaje.
- Država je to konačno shvatila i u toku je realizacija brojnih aktivnosti na podmlađivanju sela. Posebno je važna aktivnost koju vodi ministar Milan Krkobabić na osnivanju novih seoskih zadruga. Selu su potrebni novi privredni pogoni, povoljniji uslovi za zadovoljavanje kulturnih potreba, kaže Miomir Filipović, glavni urednik “Seoskih novina” i predsednik Udruženja kulturnih stvaralaca “Zavičaj” u Sremskoj Mitrovici. U obilju zakona koje sprovodi Skupština Srbije, on predlaže i usvajanje Zakona o zaštiti rodnog mesta. U protivnom moglo bi se dogoditi, kaže on da Srbija bude vodeća država u kojoj je sopstvenom nebrigom nestalo na stotinu sela.
Putujući Mačvom može se uočiti da je sve veći broj seoskih domaćinstava na prodaju. U njima nema ljudi, a trgovci nekretninama kažu da je kupaca malo, bez obzira na nisku cenu.
Seoska groblja su po Mačvi i celom Podrinju sve tešnja. U Skupštini opštine Bogatić, već kupuju nove parcele namenjene sahranjivanju.
Ukupna slika sela, kad se pomenu ova pitanja je više nego sumorna. Mnoge kuće prazne, kapije izvaljene, dvorišta nepometena. Sveštenici u skoro svakom selu konstatuju da imaju mnogo više opela nego krštenja. Isto beleže sekretari mesnih kancelarija.
U “Zavičaju” predlažu da mlekare, šećerane, klanice, uljare i drugi asortiman prerade bude na selu. Ističu da bi blizina sirovina pojeftinila proizvodnju i stvorila mogućnost za zaposlenje svih onih koji žele da rade i zasnivaju porodice na selu. Ideja je jasna. Bezbednije ekonomisanje i uslovi života promenili bi sumornu sliku sela i podmladili bi ga.
Danas s jedne strane veliki težački rad nije dovoljno nagrađen. Zato sve veći broj ljudi odustaje i pokušava da pronađe sreću na drugom mestu.
Za sada selo je ostalo u nostalgičnim pesmama i sećanjima. Na požutelim fotografijama ukućana u najnovijem odelu. Ostale su pojedine seoske kuće, kao žal za izgubljenim rajem i čežnja za povratkom. U nečija seoska dvorišta, godinama nije kročila ljudska noga. Gomile jabuka, kolačara i adžinki nema ko da pokupi i one propadaju.
Kuće, placeve, okućnice i njive naslednici u Mačvi ne prodaju bez “tvrda zora”jer su sentimentalno vezani za njih. I zato između ostalog u ovom kraju preovlađuje “sitan” posed.
S druge strane udruživanje se predlaže kao spasonosno rešenje, ali i tu treba biti oprezan, imajući u vidu neprijatna iskustva.