SVE VEĆA POTRAŽNjA ZA GRAMOFONIMA I PLOČAMA
Čar koja nikada nije prestala
Zapis na vinilu je večan i taj osećaj čini slušanje ploča neponovljivim, kaže Živko Nikolić. Povratak pločama je trend u svetu poslednjih deset godina, a kod nas je ekspanzija počela pre pet godina, ističe Aleksandar Jevtić iz Mjuzik Boksa. Povratak gramofona i ploča je stvar nostalgije i emocija, napominje Jovan Stanković sa Radio Šapca
Gramofon i ploče se polako vraćaju u život. Sve je više ljubitelja muzike koji uživaju u tradicionalnom zvuku koji sa vinila gramofonska igla prenosi na zvučnike.
Nije u pitanju masovna pojava, ali potražnja za gramofonima i pločama je sve intenzivnija. Ni gramofoni, doduše, nisu ono što su bili nekada. Sada se prave sa dodatkom za USB čime se povezuje sa računarom, ili sa opcijom blutut, bežičnim povezivanjem kako na računar, tako i na zvučnike. Cene novih gramofona se kreću od nekih 150 evra do hiljadu. Kada je reč o starijim, polovnim, situacija je dosta „lakša“ i cena je od 30 do nekoliko stotina evra. Poznavaoci prilika kažu da su stariji zvučnici poznatih marki, bolji izbor od od novih sa savremenom tehnologijom. Mi bismo rekli - stvar ukusa, i pre svega novca.
A, sve je počelo davne 1888. godine kada je snimljena prva ploča. Ona se razvijala možemo to slobodno reći, kroz vekove, i stigla do svog vrhunca u drugoj polovini 20. veka. Skoro je nestala se zvučne scene krajem istog i početkom 21. veka, da bi se poslednjih godina vratila. Digitalni zapisi su muziku učinili dostupnijom, ali zvuk sa gramofonske ploče, ritual koji sve to prati je nestvaran.
Živko Nikolić, jedan od najpoznatijih šabačkih i srpskih poklonika rokenrola, u svojoj zbirci ima više od 800 ploča. Svaki dan počne i završi slušajući muziku na svom gramofonu Tehniks iz 1983. godine.
- Nikada me nije izdao, niti se pokvario za sve ove godine - kaže za Glas Podrinja Nikolić.
Prvu gramofonsku ploču Nikolić je video 1956. godine i to u bioskopu u Vladimircima.
- Đoka Kurjak je radio u bioskopu i puštao je ploče. Mi, klinci, odlazili smo kod njega i slušali ploče. U početku je to bila meksička muzika, italijanske kancone, Cune Gojković... U tom periodu sam zakačio i rani rokenrol, i zaljubio se - priča Nikolić.
Kao klinci stajali su kod prodavnice Uzora preko puta koje je bila radnja Radio centar. E, u toj radnji su se prodavale ploče. Bila je to Namina prodavnica.
- Znali smo da po nekoliko jutara ne doručkujemo i tako bismo uštedeli novac da kupimo ploču. Više sam voleo ploče nego klopu. Onda bismo zajedno slušali. To nam je bila svakodnevica i ljubav. Odrastao sam uz te rituale i ta me čar nikada nije napustila - dodaje Nikolić.
Prva ploča koju je kupio bila singlica grupe “Delfini” iz Zagreba, pod nazivom „Kuća na prodaju“ sa četiri pesme, a prvi LP je bio grupe 220. Nikolićev prvi gramofon je bio zagrebačke firme RIZ, a onda je probao sve Toske - 5,10 i 20, da bi 1983. godine kupio Tehniks.
- Zapis na vinilu je večan i taj osećaj čini slušanje ploča neponovljivim - napominje Nikolić.
Da se ploče i gramofoni vraćaju u igru, svedoči i Aleksandar Jevtić iz šabačkog Mjuzik boksa. Prema njegovim rečima, danas se više proda gramofonskih ploča nego diskova.
- Vinil se uveliko vraća među ljubitelje muzike. U svetu je to trend poslednjih deset godina, a kod nas je ekspanzija počela pre pet godina. Sve je veća potražnja za pločama, kako kod nas, tako i iz inostranstva - kaže Jevtić.
Popularnost ploča se ogleda i u tome što svaki bend ili izvođač, koji drži do sebe, objavi album i na vinilu. Cena novih izdanja na vinilu se kreću od 2.000 do 6.000 dinara. Kada je reč o nekim inostranim izdanjima koja su limitirana, takve ploče koštaju znatno više.
- Slične cene su i za stara izdanja. Na cenu ploče ne utiče bitno kvalitet muzike. Nije ista kategorija ploča koje su prodavane u par stotina hiljada primeraka i nekoliko stotina. Da bi ploča imala dobru cenu, potrebno je da bude očuvana ploča, ali i omot. Važno je reći da cene starih ploča koje se prodaju na internetu nisu realne, jer se mnoge od tih ploča ne prodaju - ističe Jevtić.
On dodaje da je strancima naročito zanimljiva muzika sa ovih prostora iz sedamdesetih godina, taj progresivni rok. Najslabije prolaze ploče sa klasičnom muzikom, dok je velika potražnja i za „narodnjacima“.
Da bi se sve to lepo slušalo, potrebno je imati gramofon. U Šapcu je moguće kupiti polovan gramofon, dok se nov može samo naručiti u modernim prodavnicama tehničke robe.
- Danas se prave gramofoni sa USB ulazom. Nije to neki kvalitet kao oni raniji. Ja sam zaljubljenik onih starih, kvalitetnih gramofona. Sve je stvar ukusa i stvar cene, ali užitak slušanja muzike preko gramofona je jedinstven. Slušanje ploča ima svoju draž, nekako je to topliji osećaj muzike - naglašava Jevtić.
Nove ploče domaćih autora, na žalost, više se ne proizvode u Srbiji, već u Slovačkoj, a hrvatski Jugoton je počeo da radi reizdanja i na taj način su mnoga dela ponovo postala dostupna.
Najveća riznica ploča u Šapcu je svakako Radio Šabac. Nekadašnja fonoteka brojala je hiljadu i hiljadu ploča. One se na ovoj radio stanici ne puštaju već 20 godina. Iako su zapakovane u ormanima, one i dalje žive i svakoga ko uđe u prostoriju sa njima ostavljaju bez reči.
- Povratak gramofona i ploča je stvar nostalgije i emocija. Slušanje ploča je pravo uživanje, naročito za nas, generaciju koja je odrasla na pločama - priča Jovan Stanković sa Radio Šapca.
On tvrdi da je zvuk koji je nekada dolazio sa gramofona Toska neuporedivo kvalitetniji od današnjeg.
- Muzika se nekada slušala glasnije i u svakom slučaju kvalitetnije. To su bili čitavi rituali koji su pratili njeno slušanje, od kupovine do preslušavanja novog albuma - dodaje Stanković dok na gramofon pored miksete namešta LP album Zafira Hadžimanova u izdanju čuvenog PGPa.
Povratak plača i gramofona u muziku je apsolutno više nego pohvalno. Možda se sa njihovim povratkom vrate i neki od kvaliteta koji su krasili muzičko nebo nad svima nama.
„Rakito mori“ i „Sojka devojka“
Prva gramofonska ploča u Srbiji snimljena je 1903. godine u Beogradu i potom štampana u Londonu. Jedna od podružnica Berlinerove američke kompanije koja je imala svoje predstavništvo u Berlinu i Londonu bila je „Gramofon Rekords“. Ova kompanija je slala snimatelje po raznim zemljama kako bi izdali ploče sa snimcima lokalnih izvođača. Četiri male ploče prečnika 17 cm snimljene su 1903. godine, a danas znamo da je na jednoj Čiča Ilija Stanojević bez pratnje izvodio narodnu pesmu „Rakito mori“, dok je na drugoj izvodio pesmu „Sojku devojku“. Prve gramofonske ploče u Srbiji proizvedene su 1951. godine i to u garaži na Dorćolu u koji je Radio Beograd smestio dve prese za izradu gramofonskih ploča.
Šabački rok skor -
jedan LP i tri „singlice“
Kada je reč o šabačkim rok bendovima, samo tri su izdala ploču, od koji je samo Ponoćni voz izdao LP album.
- Oni su izdali i jedan sigl. Po jedna singl su izdali i Mudra Sova i Hanibal i Lav - kaže Aleksandar Jevtić.
U fonoteci radio Šapca uspeli smo da nađemo i odeljak na kojem piše „Šabac“. Na žalost, jedina ploča koje se tu nalazi je sigl grupe Mudra Sova.
Nije u pitanju masovna pojava, ali potražnja za gramofonima i pločama je sve intenzivnija. Ni gramofoni, doduše, nisu ono što su bili nekada. Sada se prave sa dodatkom za USB čime se povezuje sa računarom, ili sa opcijom blutut, bežičnim povezivanjem kako na računar, tako i na zvučnike. Cene novih gramofona se kreću od nekih 150 evra do hiljadu. Kada je reč o starijim, polovnim, situacija je dosta „lakša“ i cena je od 30 do nekoliko stotina evra. Poznavaoci prilika kažu da su stariji zvučnici poznatih marki, bolji izbor od od novih sa savremenom tehnologijom. Mi bismo rekli - stvar ukusa, i pre svega novca.
A, sve je počelo davne 1888. godine kada je snimljena prva ploča. Ona se razvijala možemo to slobodno reći, kroz vekove, i stigla do svog vrhunca u drugoj polovini 20. veka. Skoro je nestala se zvučne scene krajem istog i početkom 21. veka, da bi se poslednjih godina vratila. Digitalni zapisi su muziku učinili dostupnijom, ali zvuk sa gramofonske ploče, ritual koji sve to prati je nestvaran.
Živko Nikolić, jedan od najpoznatijih šabačkih i srpskih poklonika rokenrola, u svojoj zbirci ima više od 800 ploča. Svaki dan počne i završi slušajući muziku na svom gramofonu Tehniks iz 1983. godine.
- Nikada me nije izdao, niti se pokvario za sve ove godine - kaže za Glas Podrinja Nikolić.
Prvu gramofonsku ploču Nikolić je video 1956. godine i to u bioskopu u Vladimircima.
- Đoka Kurjak je radio u bioskopu i puštao je ploče. Mi, klinci, odlazili smo kod njega i slušali ploče. U početku je to bila meksička muzika, italijanske kancone, Cune Gojković... U tom periodu sam zakačio i rani rokenrol, i zaljubio se - priča Nikolić.
Kao klinci stajali su kod prodavnice Uzora preko puta koje je bila radnja Radio centar. E, u toj radnji su se prodavale ploče. Bila je to Namina prodavnica.
- Znali smo da po nekoliko jutara ne doručkujemo i tako bismo uštedeli novac da kupimo ploču. Više sam voleo ploče nego klopu. Onda bismo zajedno slušali. To nam je bila svakodnevica i ljubav. Odrastao sam uz te rituale i ta me čar nikada nije napustila - dodaje Nikolić.
Prva ploča koju je kupio bila singlica grupe “Delfini” iz Zagreba, pod nazivom „Kuća na prodaju“ sa četiri pesme, a prvi LP je bio grupe 220. Nikolićev prvi gramofon je bio zagrebačke firme RIZ, a onda je probao sve Toske - 5,10 i 20, da bi 1983. godine kupio Tehniks.
- Zapis na vinilu je večan i taj osećaj čini slušanje ploča neponovljivim - napominje Nikolić.
Da se ploče i gramofoni vraćaju u igru, svedoči i Aleksandar Jevtić iz šabačkog Mjuzik boksa. Prema njegovim rečima, danas se više proda gramofonskih ploča nego diskova.
- Vinil se uveliko vraća među ljubitelje muzike. U svetu je to trend poslednjih deset godina, a kod nas je ekspanzija počela pre pet godina. Sve je veća potražnja za pločama, kako kod nas, tako i iz inostranstva - kaže Jevtić.
Popularnost ploča se ogleda i u tome što svaki bend ili izvođač, koji drži do sebe, objavi album i na vinilu. Cena novih izdanja na vinilu se kreću od 2.000 do 6.000 dinara. Kada je reč o nekim inostranim izdanjima koja su limitirana, takve ploče koštaju znatno više.
- Slične cene su i za stara izdanja. Na cenu ploče ne utiče bitno kvalitet muzike. Nije ista kategorija ploča koje su prodavane u par stotina hiljada primeraka i nekoliko stotina. Da bi ploča imala dobru cenu, potrebno je da bude očuvana ploča, ali i omot. Važno je reći da cene starih ploča koje se prodaju na internetu nisu realne, jer se mnoge od tih ploča ne prodaju - ističe Jevtić.
On dodaje da je strancima naročito zanimljiva muzika sa ovih prostora iz sedamdesetih godina, taj progresivni rok. Najslabije prolaze ploče sa klasičnom muzikom, dok je velika potražnja i za „narodnjacima“.
Da bi se sve to lepo slušalo, potrebno je imati gramofon. U Šapcu je moguće kupiti polovan gramofon, dok se nov može samo naručiti u modernim prodavnicama tehničke robe.
- Danas se prave gramofoni sa USB ulazom. Nije to neki kvalitet kao oni raniji. Ja sam zaljubljenik onih starih, kvalitetnih gramofona. Sve je stvar ukusa i stvar cene, ali užitak slušanja muzike preko gramofona je jedinstven. Slušanje ploča ima svoju draž, nekako je to topliji osećaj muzike - naglašava Jevtić.
Nove ploče domaćih autora, na žalost, više se ne proizvode u Srbiji, već u Slovačkoj, a hrvatski Jugoton je počeo da radi reizdanja i na taj način su mnoga dela ponovo postala dostupna.
Najveća riznica ploča u Šapcu je svakako Radio Šabac. Nekadašnja fonoteka brojala je hiljadu i hiljadu ploča. One se na ovoj radio stanici ne puštaju već 20 godina. Iako su zapakovane u ormanima, one i dalje žive i svakoga ko uđe u prostoriju sa njima ostavljaju bez reči.
- Povratak gramofona i ploča je stvar nostalgije i emocija. Slušanje ploča je pravo uživanje, naročito za nas, generaciju koja je odrasla na pločama - priča Jovan Stanković sa Radio Šapca.
On tvrdi da je zvuk koji je nekada dolazio sa gramofona Toska neuporedivo kvalitetniji od današnjeg.
- Muzika se nekada slušala glasnije i u svakom slučaju kvalitetnije. To su bili čitavi rituali koji su pratili njeno slušanje, od kupovine do preslušavanja novog albuma - dodaje Stanković dok na gramofon pored miksete namešta LP album Zafira Hadžimanova u izdanju čuvenog PGPa.
Povratak plača i gramofona u muziku je apsolutno više nego pohvalno. Možda se sa njihovim povratkom vrate i neki od kvaliteta koji su krasili muzičko nebo nad svima nama.
Prva gramofonska ploča u Srbiji snimljena je 1903. godine u Beogradu i potom štampana u Londonu. Jedna od podružnica Berlinerove američke kompanije koja je imala svoje predstavništvo u Berlinu i Londonu bila je „Gramofon Rekords“. Ova kompanija je slala snimatelje po raznim zemljama kako bi izdali ploče sa snimcima lokalnih izvođača. Četiri male ploče prečnika 17 cm snimljene su 1903. godine, a danas znamo da je na jednoj Čiča Ilija Stanojević bez pratnje izvodio narodnu pesmu „Rakito mori“, dok je na drugoj izvodio pesmu „Sojku devojku“. Prve gramofonske ploče u Srbiji proizvedene su 1951. godine i to u garaži na Dorćolu u koji je Radio Beograd smestio dve prese za izradu gramofonskih ploča.
jedan LP i tri „singlice“
Kada je reč o šabačkim rok bendovima, samo tri su izdala ploču, od koji je samo Ponoćni voz izdao LP album.
- Oni su izdali i jedan sigl. Po jedna singl su izdali i Mudra Sova i Hanibal i Lav - kaže Aleksandar Jevtić.
U fonoteci radio Šapca uspeli smo da nađemo i odeljak na kojem piše „Šabac“. Na žalost, jedina ploča koje se tu nalazi je sigl grupe Mudra Sova.
N. K.
Najnoviji broj
11. april 2024.
