PREPOZNAJ VELIKO DOK JE JOŠ MALO

O tome koliki je uticaj društvenih mreža i aktivnosti na njima na život pojedinca, kakvu sliku o sebi šaljemo drugima, da li na osnovu onoga čime se bavimo u virtuelnom svetu drugi mogu da zaključe o našim komunikacijskim veštinama, interesovanjima, da sude o našoj ličnosti i sposobnosti za obavljanje određenog posla, čini se, niko ne razmišlja. Posebno mladi nemaju razvijenu svest o tome a obuzetost brojem lajkova na najpopularnijim mrežama nije retka ni za ljude zrele dobi.
Kada je na jednom seminaru bibliotekara Srbije imala priliku da čuje o nedovoljnoj svesti dece o uticaju podataka koje plasiraju putem društvenih mreža profesorka Srednje škole u Koceljevi Vesna Kovačević odlučila je da o ovoj temi razgovara sa đacima i ukaže im na značaj odgovornijeg ponašanja u virtuelnom svetu.
–Naime, deca uglavnom ne znaju da su ti podaci koji se na takav način serviraju trajni. Oni izbrišu nalog, profil, a podatak trajno ostaje u nekoj bazi. Te podatke multinacionalne kompanije ili druge interesne grupe koriste i to u velikoj meri može da naškodi jer mi šaljemo sliku o sebi preko navijačkih grupa, lajkovanja, događaja, fotografija i time možemo da napravimo ozbiljne probleme u vlastitom životu, a da toga uopšte nismo svesni- objašnjava profesorka Kovačević.
Da ona i njeni vršnjaci do sada uglavno nisu razmišljali o ovoj problematici potvrdila je i učenica drugog razreda koceljevačke srednje škole Ana Marković.
–Ne obazirem se previše na to jer smatram da su sadržaji koje objavljujem u virtuelnom svetu kao i komentari napisani sa merom, bez vulgarnosti i nepristojnosti, tako da ne brinem kako će se te aktivnosti na internetu odraziti na moj život u realnom svetu- kaže Ana.
U realizaciju javnog časa uključila se i psiholog škole Ivana Mojsilović koja je istakla da je važno ukazati učenicima na posledice koje neodogovorno ponašanje na internetu može imati na njihovu budućnost.
–Cilj nam je bio da mladima ukažemo na nepromišljeno korišćenje interneta i društvenih mreža, na ozbiljne negativne posledice koje ono može imati po njih i da svaki korisnik društvenih mreža, objavljujući neke podatke o sebi, nesvesno utiče na to kakva će slika biti formirana o njemu od strane drugih. Kada se to smesti u neki poslovni kontekst i kada su te druge osobe koje nas procenjuju potencijalni poslodavci, naša aktivnost, koja nam se u datom trenutku činila bezazlenom i nebitnom, može imati ozbiljne posledice- ističe psiholog.
U želji da što je više moguće ovu problematiku približe đacima i nagnaju ih na razmišljanje odlučile su, da umesto plasiranja činjenica kroz predavanje, ovu tematiku pretoče u jednu predstavu u čijoj realizaciji bi učestovali i sami učenici, članovi dramske sekcije, što bi zasigurno privuklo pažnju njihovih vršnjaka. Tekst za dramski prikaz u kojem je predstavljena jedna realna životna slika savremene porodice napisala je profesorka srpskog jezika i književnosti Tatjana Jeremić.
–To je jedna realna životna situacija koja obuhvata većinu podataka koji se odnose na bezbednost, odnosno na zaštitu podataka ličnosti, na upotrebu interneta i njegov značaj u životu pojedinca i društva uopšte. To smo upakovali tako da prikažemo kako jedna porodica funkcioniše i u kojoj otac, kao glava iste, pravi više grešaka, čini mi se, nego deca. Ona to nesvesno čine, ali uviđaju svoje greške i pokušavaju da se menjaju jer vide koliko štetno internet može uticati na zaposlenje, na primer, koji je bio jedna od težnji fakultetski obrazovanog člana porodice- otkriva autorka predstave i dodaje da je u tekstu dosta citata koji se odnose na sadržaj interneta, tj.na zaštitu podataka ali i životnih situacija koje su u funkciji učenja ne samo o ovoj temi nego uopšte o životu koje možemo primeniti i van ovog dramskog teksta.
Pripremajući ovaj javni čas učenici su se lepo zabavili ali i razmišljali o određenim segmentima, o faktorima od kojih zavisi buduće zaposlenje, o tome šta je sve moguće zaključiti iz samo jednog fejsbuk profila. Kako ističu on šalje jasnu poruku poslodavcima o našim komunikacijskim veštinama, upotrebi gramatike i pravopisa što im uopšte nije do sada dopiralo do svesti i da stvari koje nam se čine nebitnim mogu da utiču na našu budućnost i životni put. Bili su zapanjeni saznanjem da je u današnje vreme praksa poslodavaca da pretražuju profile kandidata na društvenim mrežama i da oni govore o nama više nego što smo toga svesni te da nas samo jedna za nas bezazlena “pijana fotografija” iz mladosti može lišiti poslovne prilike i možda uspešne karijere.
Prema rečima autorke teksta moto javnog časa je “Prepoznaj veliko dok je još malo”.
- A opet, nije bitno ono u šta gledaš, bitno je ono što vidiš. Kako god okreneš, imaš poentu a to je da svaki pojedinac razmisli jer mreža sve pamti i sve negde ostane zabeleženo i sačuvano, iako se profil ukloni- poručila je profesorka Jeremić.