KREČENjE STABALA VOĆA
Najpovoljnije vreme kraj jeseni i početak zime
Bela boja odbija sunčeve zrake, sprečava zagrevanje stabla i usporava, odlaže kretanje vegetacije, što smanjuje opasnost od izmrzavanja rodnih pupoljaka usled pojave poznih prolećnih mrazeva
Krečenje stabala predstavlja veoma korisnu meru u voćarskoj proizvodnji i voćari je vrlo retko primenjuju a čak i kada to rade primenjuju je uglavnom u pogrešno vreme, na proleće kada nema potpun efekat.
Najpovoljnije vreme za krečenje voćaka je kraj jeseni i početak zime, kako bi se ublažio negativan uticaj smenjivanja viših dnevnih i nižih noćnih temperatura. U toku dana se dešava da temperature budu iznad nule i tada dolazi do zagrevanja stabla i kretanja sokova prema kruni i ostaju u delu stabla s južne i jugozapadne strane, gde je stablo najviše zagrejano. Kada u toku noći dođe do pada temperature ispod nule dolazi smrzavanja i pucanja kore na stablu. Kako do ovih pojava ne bi došlo, preporučuje se krečenje stabala.
Bela boja odbija sunčeve zrake, sprečava zagrevanje stabla i usporava, odlaže kretanje vegetacije, što smanjuje opasnost od izmrzavanja rodnih pupoljaka usled pojave poznih prolećnih mrazeva. Vrlo je bitno napraviti dobru smešu za krečenje. Kreči se smešom kreča, kuhinjske soli i sumpora. Ovako napravljena smeša ima dezinfekciono dejstvo. Takođe pojava smole je dosta retka na stablima na kojima je izvršeno krečenje. Posebno su osetljive mlade koštičave voćne vrste (šljiva, trešnja, višnja, breskva i kajsija), te na njima prvenstveno treba obaviti krečenje.
Smeša za krečenje pravi se od: 5 kg gašenog kreča + 0,5 kg kuhinjske soli + 0,2 kg sumpora u prahu na 15-20 litara vode. Ova smeša se dovoljno razredi vodom i ostavi 24h da odstoji uz povremeno mešanje. Krečenje se može obaviti ručno i mašinski, atomizerom.
Prilikom ručnog krečenja vrši se krečenje debla i početak osnovnih grana. Voditi računa o gustini smeše kako ne bi došlo do brzog ispiranja.
Prskanje atomizerom je mnogo lakše i brže nego četkom, pogotovo kad su debla starija, kora hrapava pa je napor utrljati kreč na sve delove kore. Prilikom izvođenja mere na ovakav način potrebno je da smeša bude ređa i proceđena kako ne bi došlo do zapušavanja dizni. Prednost četke je u tome što jednim premazom možemo naneti gustu smešu kreča i dobiti veliku belinu, dok se kreč nanet atomizerom brže ispere. Ovu meru treba ponoviti ako u toku zime o rano u proleće bude puno padavina, pa dođe do ispiranja i boja se spere sa stabala.
Najpovoljnije vreme za krečenje voćaka je kraj jeseni i početak zime, kako bi se ublažio negativan uticaj smenjivanja viših dnevnih i nižih noćnih temperatura. U toku dana se dešava da temperature budu iznad nule i tada dolazi do zagrevanja stabla i kretanja sokova prema kruni i ostaju u delu stabla s južne i jugozapadne strane, gde je stablo najviše zagrejano. Kada u toku noći dođe do pada temperature ispod nule dolazi smrzavanja i pucanja kore na stablu. Kako do ovih pojava ne bi došlo, preporučuje se krečenje stabala.
Bela boja odbija sunčeve zrake, sprečava zagrevanje stabla i usporava, odlaže kretanje vegetacije, što smanjuje opasnost od izmrzavanja rodnih pupoljaka usled pojave poznih prolećnih mrazeva. Vrlo je bitno napraviti dobru smešu za krečenje. Kreči se smešom kreča, kuhinjske soli i sumpora. Ovako napravljena smeša ima dezinfekciono dejstvo. Takođe pojava smole je dosta retka na stablima na kojima je izvršeno krečenje. Posebno su osetljive mlade koštičave voćne vrste (šljiva, trešnja, višnja, breskva i kajsija), te na njima prvenstveno treba obaviti krečenje.
Smeša za krečenje pravi se od: 5 kg gašenog kreča + 0,5 kg kuhinjske soli + 0,2 kg sumpora u prahu na 15-20 litara vode. Ova smeša se dovoljno razredi vodom i ostavi 24h da odstoji uz povremeno mešanje. Krečenje se može obaviti ručno i mašinski, atomizerom.
Prilikom ručnog krečenja vrši se krečenje debla i početak osnovnih grana. Voditi računa o gustini smeše kako ne bi došlo do brzog ispiranja.
Prskanje atomizerom je mnogo lakše i brže nego četkom, pogotovo kad su debla starija, kora hrapava pa je napor utrljati kreč na sve delove kore. Prilikom izvođenja mere na ovakav način potrebno je da smeša bude ređa i proceđena kako ne bi došlo do zapušavanja dizni. Prednost četke je u tome što jednim premazom možemo naneti gustu smešu kreča i dobiti veliku belinu, dok se kreč nanet atomizerom brže ispere. Ovu meru treba ponoviti ako u toku zime o rano u proleće bude puno padavina, pa dođe do ispiranja i boja se spere sa stabala.
dipl. ing. Milorad Jocković
Najnoviji broj
18. april 2024.
