PRIZNANjA ZA NAJBOLjI LjUTI AJVAR I SLATKO OD ŠLjIVA
ZA DOMAĆINSTVO VULOVIĆ IZ SVILEUVE
ZA DOMAĆINSTVO VULOVIĆ IZ SVILEUVE
POTVRDA DECENIJSKOG KVALITETA
Na ovogodišnjem međunarodnom sajmu etno hrane i pića “Domaćinstvo Vulović” proglašeno je za najbolje u proizvodnji ljutog ajvara a ista nagrada je stigla i za slatko od šljiva
Bračni par Stanislav i Biljana Vulović iz Svileuve se već više od jedne decenije na porodičnom domaćinstvu bave uzgojem sirovine i preradom voća i povrća. Na “Festivalu zimnice” u Koceljevi, gde su prošle godine dobili priznanje u kategoriji naj ajvar, prisutni su gotovo od početka, dok je potvrda kvaliteta njihovih proizvoda u Beogradu stigla nakon tri godine.
–Treći put smo učestvovali na sajmu u Beogradu i to potpuno samostalno i samoinicijativno, kao individualni proizvođači, jedini predstavnici iz tamnavskog kraja. Nismo očekivali da ćemo u konkurenciji od oko 400 izlagača uspeti da osvojimo ova priznanja, ali se to ipak dogodilo. Nismo dobili nikakav novac ali nama više vredi priznanje da to što radimo vredi, da je kvalitetno i da ispunjava kriterijume- ističe Stanislav, domaćin iz tamnavskog kraja koji se decenijama bavi obradom drveta i duborezom.
Godišnje u proseku proizvedu oko četiri hiljade teglica zimnice a u ponudi imaju paletu od 52 proizvoda. Od sokova, preko džemova i salata do ajvara. Osim u Koceljevi prisutni su na manifestacijama u Osečini, Staroj Pazovi, Lajkovcu, Lazarevcu, Valjevu, Beogradu a proizvodna sezona im počinje već na proleće. Deo sirovine sami proizvode u svojim baštama i voćnjacima ali su prinuđeni da određenu količinu voća i povrća dokupe od lokalnih proizvođača.
Napominju da je kvalitet od presudnog značaja za svaki posao, pa i za ovaj, te da se nikada nisu plašili konkurencije. Posao spremanja ajvara je Stanislav, koji se ni u jednoj prilici ne odvaja od šajkače, uglavnom preuzeo na sebe. Priča da je na početku sezone, kada je paprika dobra, sa dovoljnom količinom suve materije, za jednu teglu ajvara potrebno preraditi dva kilograma ovog povrća, a da je kasnije, kada je kvalitet lošiji, potrebno duplo više. Smatra da se tajna najboljeg ajvara krije u začinima.
–Sve je u začinima, u svemu onome što staviš i vreme kada šta dodaješ. Kada bi dve žene dobile iste namirnice i da kuvaju isti ručak ne bi dobile jelo istog ukusa. Zavisi od postupka, vremena dodavanja začina i na kraju od ukusa onog ko ajvar pravi. Ja uvek spremam po svom ukusu i to se očigledno dopada i mnogim drugim ljudima- ističe Stanislav.
“Domaćinstvo Vulović” se nije slučajno obrelo u društvu proizvođača zimnice. Naime, Biljana je 26 godina radila u nekadašnjem gigantu za preradu voća i povrća “Voćar Koceljeva”.
–Pre desetak godina sam shvatila da je mnogo bolje ponuditi prerađen proizvod nego prodavati isključivo sirovinu. Odlučila sam da svoja znanja i iskustva iz fabrike iskoristim i pokrenem ovaj posao. Počeli smo da se bavimo proizvodnjom zimnice. Osim iskustava iz fabrike ja sam se i školovala za ovaj posao jer sam završila prehrambenu školu-priča Biljana i dodaje da su u kvalitet svojih proizvoda sigurni kada se kupci vraćaju, traže nove proizvode, kada ih na sajmovima prepoznaju i preporučuju drugima.
Slatko od šljiva koje je proglašeno za najbolje na sajmu je njen proizvod. U pripremi, kaže, nema mnogo tajne i mudrosti ali je potrebno imati kvalitetnu sirovinu.
–Mora da se zna u koje doba je najbolje da se šljiva odbere, opere, oljušti, da se određeno vreme drži u kreču, onda da se lepo ispere. Sirup mora biti prikladan i kada je on odgovarajući, spusti se šljiva u njega. Zna se koliko vremena treba da obavri, da se dobro spenjava, kada se šta dodaje od začina, jer su i tu oni veoma važni, i onda to da odstoji preko noći, izruči u tegle, dekoriše- otkriva Biljana, ističući da je kvalitetan sadržaj teglice najbitniji, ali da je i pakovanje veoma važno jer ono ostavlja prvi utisak na kupca.
Govoreći o drugoj strani medalje Vulovići napominju da u ovom poslu nema velike zarade jer su troškovi u stalnom porastu, ali da su zadovoljni potražnjom uprkos tome što je primetan pad kupovne moći.
–Najviše robe plasiramo u Beograd, ali se značajne količine prodaju na “Festivalu zimnice” u Koceljevi. Tu se ugovore količine koje se isporučuju nakon sajma. Bilo bi dobro kada bismo uspeli da se organizujemo i udruženi plasiramo svoje proizvode, jer niko od nas pojedinačno nema kapacitet da zadovolji potrebe nekog većeg tržišta. Važno je stvoriti neki zaštitni znak koji bi garantovao određeni kvalitet i zadovoljio zahtev potražnje- ocenio je Stanislav čije domaćinstvo je, zahvaljujući priznanjima sa sajma u glavnom gradu Srbije dobilo ponudu da određenu količinu proizvoda plasira i van granica naše zemlje, na rusko tržište.
–Treći put smo učestvovali na sajmu u Beogradu i to potpuno samostalno i samoinicijativno, kao individualni proizvođači, jedini predstavnici iz tamnavskog kraja. Nismo očekivali da ćemo u konkurenciji od oko 400 izlagača uspeti da osvojimo ova priznanja, ali se to ipak dogodilo. Nismo dobili nikakav novac ali nama više vredi priznanje da to što radimo vredi, da je kvalitetno i da ispunjava kriterijume- ističe Stanislav, domaćin iz tamnavskog kraja koji se decenijama bavi obradom drveta i duborezom.
Godišnje u proseku proizvedu oko četiri hiljade teglica zimnice a u ponudi imaju paletu od 52 proizvoda. Od sokova, preko džemova i salata do ajvara. Osim u Koceljevi prisutni su na manifestacijama u Osečini, Staroj Pazovi, Lajkovcu, Lazarevcu, Valjevu, Beogradu a proizvodna sezona im počinje već na proleće. Deo sirovine sami proizvode u svojim baštama i voćnjacima ali su prinuđeni da određenu količinu voća i povrća dokupe od lokalnih proizvođača.
Napominju da je kvalitet od presudnog značaja za svaki posao, pa i za ovaj, te da se nikada nisu plašili konkurencije. Posao spremanja ajvara je Stanislav, koji se ni u jednoj prilici ne odvaja od šajkače, uglavnom preuzeo na sebe. Priča da je na početku sezone, kada je paprika dobra, sa dovoljnom količinom suve materije, za jednu teglu ajvara potrebno preraditi dva kilograma ovog povrća, a da je kasnije, kada je kvalitet lošiji, potrebno duplo više. Smatra da se tajna najboljeg ajvara krije u začinima.
–Sve je u začinima, u svemu onome što staviš i vreme kada šta dodaješ. Kada bi dve žene dobile iste namirnice i da kuvaju isti ručak ne bi dobile jelo istog ukusa. Zavisi od postupka, vremena dodavanja začina i na kraju od ukusa onog ko ajvar pravi. Ja uvek spremam po svom ukusu i to se očigledno dopada i mnogim drugim ljudima- ističe Stanislav.
“Domaćinstvo Vulović” se nije slučajno obrelo u društvu proizvođača zimnice. Naime, Biljana je 26 godina radila u nekadašnjem gigantu za preradu voća i povrća “Voćar Koceljeva”.
–Pre desetak godina sam shvatila da je mnogo bolje ponuditi prerađen proizvod nego prodavati isključivo sirovinu. Odlučila sam da svoja znanja i iskustva iz fabrike iskoristim i pokrenem ovaj posao. Počeli smo da se bavimo proizvodnjom zimnice. Osim iskustava iz fabrike ja sam se i školovala za ovaj posao jer sam završila prehrambenu školu-priča Biljana i dodaje da su u kvalitet svojih proizvoda sigurni kada se kupci vraćaju, traže nove proizvode, kada ih na sajmovima prepoznaju i preporučuju drugima.
Slatko od šljiva koje je proglašeno za najbolje na sajmu je njen proizvod. U pripremi, kaže, nema mnogo tajne i mudrosti ali je potrebno imati kvalitetnu sirovinu.
–Mora da se zna u koje doba je najbolje da se šljiva odbere, opere, oljušti, da se određeno vreme drži u kreču, onda da se lepo ispere. Sirup mora biti prikladan i kada je on odgovarajući, spusti se šljiva u njega. Zna se koliko vremena treba da obavri, da se dobro spenjava, kada se šta dodaje od začina, jer su i tu oni veoma važni, i onda to da odstoji preko noći, izruči u tegle, dekoriše- otkriva Biljana, ističući da je kvalitetan sadržaj teglice najbitniji, ali da je i pakovanje veoma važno jer ono ostavlja prvi utisak na kupca.
Govoreći o drugoj strani medalje Vulovići napominju da u ovom poslu nema velike zarade jer su troškovi u stalnom porastu, ali da su zadovoljni potražnjom uprkos tome što je primetan pad kupovne moći.
–Najviše robe plasiramo u Beograd, ali se značajne količine prodaju na “Festivalu zimnice” u Koceljevi. Tu se ugovore količine koje se isporučuju nakon sajma. Bilo bi dobro kada bismo uspeli da se organizujemo i udruženi plasiramo svoje proizvode, jer niko od nas pojedinačno nema kapacitet da zadovolji potrebe nekog većeg tržišta. Važno je stvoriti neki zaštitni znak koji bi garantovao određeni kvalitet i zadovoljio zahtev potražnje- ocenio je Stanislav čije domaćinstvo je, zahvaljujući priznanjima sa sajma u glavnom gradu Srbije dobilo ponudu da određenu količinu proizvoda plasira i van granica naše zemlje, na rusko tržište.
V. Bošković
Najnoviji broj
18. april 2024.
