MI SMO JEDNA VELIKA PORODICA

Mokar, tek izašao iz bazena posle karakteristične trenerske proslave vaterpolo uspeha, koleginici sa nacionalne televizije trener novog osvajača Kupa Srbije rekao je da ne može kompletirati utiske posle tako kratkog vremena, da je potrebno vreme da se sve slegne i dođe na svoje mesto kako bi analiza bila potpuna. Proteklo je nekoliko dana, ali još je sve „sveže“ posle dostignuća kakvo ovdašnji vaterpolo ne pamti.
-Još je sve sveže i treba više vremena da se presaberemo i sagledamo veličinu ostvarenog. Svakako da smo ispisali u istoriji kluba nešto što do sada niko nije uspeo i ponos je epitet koji se verovatno prvo nametne kada se osvrnemo na postignuće – ističe na početku razgovora za vaš i naš list trener VK „ŠABAC“ Miodrag Mirović posle osvajanja prvog državnog Kupa u klupskoj istoriji.
Šta je bilo presudno na finalnom turniru. Mnogi su Šabac svrstavali u favorite pre početka, međutim Vi niste prihvatali tu ulogu, već samo obećali borbu i posvećenost?
-Još uvek mislim da nismo u Zrenjanin otišli kao favoriti, naravno, ni kao autsajderi. Dva takmičarska dana jedan za drugim, svest da je u pitanju finalni turnir, pehar koji deluje nikada bliže, sve to daje neki poseban motiv, neku dodatnu snagu koja prevazilazi ravan kvaliteta ekipe, te položaj na tabeli, učinak tokom godine, nije pouzdan pokazatelj ko je favorit, a ko nije. Mislim da su sve četiri ekipe imale podjednake šanse. Mi smo se fokusirali na sebe, znali smo da je naša snaga kontinuiran, kvalitetan rad započet još u avgustu. Moji momci su bili istrajni, požrtvovani, predani, uporni, čak i onda kada nije sve bilo prema željama i planovima, verovali istinski u svoj kvalitet, saigrače, verovali u uspeh. Najveća dostignuća u sportu donose međusobna saradnja igrača, stručnog štaba i rukovodstva kluba. Vaterpolo klub ŠABAC je jedna velika porodica.
Iako su mnogi polufinale sa Partizanom ocenili kao „finale pre finala“ Vi posle pobede niste mnogo slavili već samo najavili težak meč u finalu. Koliko je sa psihološke strane teško, emotivno ispražnjen tim posle velike pobede, za nepunih 20 sati, oporaviti i uvesti ga spremnog u finale?
-Svaki meč je novi izazov, drugačija priča, zasebna celina i to je pristup koji negujemo od početka. Nismo razmišljali o finalu pre polufinala, znali smo ko nas čeka u subotu, znali smo kvalitete, mane i znali smo da moramo biti strpljivi, „hladni“ i potpuno koncentrisani na bazen i igru. Nismo zapadali u euforiju kada smo imali veliku prednost, nismo spuštali ritam kada je to možda bilo očekivano i demonstrirali smo veliko iskustvo i rutinu u finišu gde smo meč priveli znalački kraju. Posle međusobnih čestitki već smo zaboravili na PARTIZAN i potpuno se okrenuli narednoj utakmici.
Radnički je mnoge iznenadio svojim igrama.
-Deo mog posla je i upoznavanje sa radom drugih ekipa. Nije me iznenadio ni plasman u finale Kragujevčana, ni njihova igra u finalu. Imaju odličnog trenera, vrlo kvalitetne, vrhunske igrače i ozbiljno su organizovani na svim nivoima, te su i njihovi rezultati samo ishodište sistema koji su osmislili i realizuju.
Koji je prelomni trenutak finala? Da li je posle nekoliko pogođenih prečki, stativa i neiskorišćene kontre 1 na 0 krajem poluvremena izgledalo da nam „nije suđeno“?
-Nema garancija u sportu, nema trenutka u kome pre kraja možete reći da je nešto završeno. Svakako da je serija od 4:0 u trećoj četvrtini „prelomila“ utakmicu, dala nama sigurnost i neku vrstu rasterećenja ishoda u kome jedan napad menja sve. Ipak, znali smo da plus četiri u trećem periodu, na tako važnom meču ne znači još pobedu, već samo da ste bliži cilju od rivala, ali je još put pred vama gde svako posustajanje protivnik zna da kazni.
Kakve misli prolaze glavom kada nedostatak sreće „obesmisli“ sve dobro urađeno u odbrani, napadu? Javlja li se strah, bes, kako odoleti defetizmu i sačuvati veru?
- Sve je deo sporta, finala posebno, prolazili smo svi i trenutke kada je sreća na našoj strani i onda kada nije, a to se menja brzo. Nisu posustali moji igrači, nisu zapali u nervozu i tenziju, već su nastavili da igraju bespoštedno protiv fantastičnog protivnika. Posebno sam ponosan na to kako su prevazišli i te momente i ostali fokusirani.
Meč je prelomio sjajan nastup u trećoj četvrtini. Da li je postojao neki poseban savet za naše igrače u poluvremenu?
-Samo reči podrške, sentence bodrenja toliko neophodne kada igrači „gore“. Osećate tu energiju, neophodnu za velika dela, ali znate da je morate kanalisati, usmeriti, a to je najbolje kroz smirivanje. Posle predaha dobijete snagu za dalje. Veliku pomoć mladi igrači imali su u svom kapitenu Gojku Pijetloviću, vođi u bazenu. Neprocenjivo iskustvo sjajnog golmana i čoveka darovalo je sigurnost i drugima.
Značaj trofeja je jasan bio i u minutima posle utakmice, ali će tek biti vidljiv u narednom periodu. Koliko je to zamajac za klub?
-ŠABAC je klub u ekspanziji, klub u kome se radi planski, postepeno i strpljivo, a trofej pokazuje „najplastičnije“ da ste na dobrom putu, da hodite u pravom smeru. Ambicije rukovodstva sigurno se ne završavaju na ovom trofeju, ali je on veliki vetar u leđa za dalje, za još veće uspehe i vrednije pehare.
Praznici u vaterpolo sezoni ne znače odmor, već u prvoj polovini januara sledi nastavak A1 lige. Ocenite dosadašnji tok sezone, rezultate, atmosferu, rad prvotimaca i koje su sportske želje za 2019. godinu?
-Nema objektivnijeg merila od rezultata, no nikako ne smemo zaboraviti da je naš sastav mlad, te su oscilacije neizbežne, a da bi se svele na najmanju moguću meru potrebno je još mnogo rada, odricanja, podrške, strpljenja i vremena za sve to. Zadovoljan sam generalno dosadašnjim tokom sezone, prezadovoljan atmosferom u klubu. Rad i zalaganje igrača i struke je na najvišem nivou. Mogu samo da se zahvalim igračima i sjajnim saradnicima sa kojima radim. Realno, ima još mnogo prostora za napredak i u 2019. godini želimo da pokušamo da napravimo iskorak gde god je moguće. Kao i do sada, ne obećavamo puno, ali ono što želimo pokušaćemo da „zaradimo“ u bazenu, jedinom merilu dostignuća. Odmor je kratak, samo za praznike, a potom se vraćamo u bazen. Fokus je na A1 ligi gde želimo da opstanemo. Početak nije loš, svakako da će biti teško ostvariti ovu ambiciju, ali je izvodljivo i realno. Šanse se ukazuju, na nama je da ih iskoristimo.
Još jednom želim da se zahvalim i našim navijačima na neverovatnoj podršci, našli su put do Zrenjanina, osećaju kada je najvažnije da nas ponesu u Šapcu. Ovo je i njihov uspeh, zbog njih i najveći rivali strahuju kada dolaze u Šabac. Želim svima srećne praznike, nadam se da će se odmoriti, proslaviti na najlepši način, te da ćemo zajedno ostvarivati važne pobede i u 2019. godini.