IN MEMORIAM –
Branka Crnomarković
Branka Crnomarković, glumica, jedna od pet osnivača Šabačkog pozorišta preminula je u 93. godini. Ostaće upamćena po ulogama u predstavama Hasanaginica, Koštana, Đido... Igrala je i u Užičkom i Nikšićkom pozorištu. Bila je članica Udruženja dramskih umetnika Srbije, dobitnica oktobarske nagrade grada Šapca.
Prenosimo deo intervjua iz 2013. godine koji je glumica dala za naš list.
GLUMICA ZAUVEK „BRANKA CRNOMARKOVIĆ“
Još uvek sanjam uloge
Među nama žive ne samo ljudi koji su bili svedoci jednog vremena, nego i aktivni učesnici u njemu. Najstarija šabačka glumica, Branka Crnomarković, učestvovala je u osnivanju profesionalnog pozorišta u Šapcu. Ovo je priča o njoj.
Glumica koja ne krije godine, rođena 25. jula 1926. godine na Kamičku, pamti tursku kaldrmu, radnje bogatih trgovaca i mali, čisti grad u kom su živeli čestiti ljudi, koje i danas poštuje. Kada su došle teške godine, Branka nije imala mogućnost da ide u Gimnaziju, iako je to žarko želela. Nikako i ni u čemu se ne oseća nedostatak akademskog školovanja, jer je “srpska Ketrin Hepbern“, kroz rad u pozorištu i susrete sa kvalitetnim, talentovanim ljudima završila, kako sama kaže “sve njene univerzitete“. Priča o glumi počinje 1942. godine, u Rodinom pozorištu, u kome je igrao i Cane Firaunović.
A onda je došao susret sa dr Lazom Petrovićem, stomatologom, koji je prepoznao njen dar za scenu.
- Dr Laza je rekao mojoj mami da dođem kod njega da učim zanat, zubotehniku. I tako sam krenula kod njega i nastavila da statiram u dečjim predstavama. Jednog dana mi je rekao: “Nemoj sutra da dođeš, obavešten sam da ću biti uhapšen, ali ti nastavi da igraš u pozorištu, idi u Zanatski dom.“ I ja sam ga poslušala. Nekako se desilo da su u to vreme u Šabac došli Teja Tadić sa suprugom, Vanjom Marković, Mira Stupica (u to vreme ““ Todorović), Blaženka Katalinić i drugi... Teja je bio šabački Bojan Stupica. Uradio je sve što je bilo u njegovoj moći da od diletantskog napravi profesionalno pozorište u Šapcu. On je od mene stvorio glumicu. Odlazila sam na probe i kad nisam bila u podeli, učila sam od najboljih.
Opšte je mesto da život piše romane, njegovi tokovi i obrti imaju sve literarne motive i ponekad su jači su od svakog romana. Dogodilo se da se Branka zaljubila, napustila pozorište i udala se, ali, majci njenog supruga nije odgovaralo da ima snahu glumicu i taj brak je trajao samo tri meseca.
- Za mene je to bio krah, ali nisam poklekla. Teja Tadić me je primio nazad u pozorište, svi su se trudili i pomagali mi da prebrodim taj period. Na repertoaru je bio “Hajduk Stanko“, ja sam igrala Jelicu, pored imena kao što je Dobrica Milutinović, Blaženka Katalinić, Mira Todorović... Ima jedna scena u trećem činu kada otac otera Jelicu od kuće, ja sama na sceni, opraštam se od svog kreveta, uzmem ono malo stvari da ponesem, suze liju (liju i dok se seća) i kažem: “Kud ću sada?“. Tišina. I odjednom se iz publike čuje: “Dođi kod mene“.
Spušta se zavesa, ja plačem i smejem se u isto vreme. Ogroman aplauz....
Prenosimo deo intervjua iz 2013. godine koji je glumica dala za naš list.
GLUMICA ZAUVEK „BRANKA CRNOMARKOVIĆ“
Još uvek sanjam uloge
Među nama žive ne samo ljudi koji su bili svedoci jednog vremena, nego i aktivni učesnici u njemu. Najstarija šabačka glumica, Branka Crnomarković, učestvovala je u osnivanju profesionalnog pozorišta u Šapcu. Ovo je priča o njoj.
Glumica koja ne krije godine, rođena 25. jula 1926. godine na Kamičku, pamti tursku kaldrmu, radnje bogatih trgovaca i mali, čisti grad u kom su živeli čestiti ljudi, koje i danas poštuje. Kada su došle teške godine, Branka nije imala mogućnost da ide u Gimnaziju, iako je to žarko želela. Nikako i ni u čemu se ne oseća nedostatak akademskog školovanja, jer je “srpska Ketrin Hepbern“, kroz rad u pozorištu i susrete sa kvalitetnim, talentovanim ljudima završila, kako sama kaže “sve njene univerzitete“. Priča o glumi počinje 1942. godine, u Rodinom pozorištu, u kome je igrao i Cane Firaunović.
A onda je došao susret sa dr Lazom Petrovićem, stomatologom, koji je prepoznao njen dar za scenu.
- Dr Laza je rekao mojoj mami da dođem kod njega da učim zanat, zubotehniku. I tako sam krenula kod njega i nastavila da statiram u dečjim predstavama. Jednog dana mi je rekao: “Nemoj sutra da dođeš, obavešten sam da ću biti uhapšen, ali ti nastavi da igraš u pozorištu, idi u Zanatski dom.“ I ja sam ga poslušala. Nekako se desilo da su u to vreme u Šabac došli Teja Tadić sa suprugom, Vanjom Marković, Mira Stupica (u to vreme ““ Todorović), Blaženka Katalinić i drugi... Teja je bio šabački Bojan Stupica. Uradio je sve što je bilo u njegovoj moći da od diletantskog napravi profesionalno pozorište u Šapcu. On je od mene stvorio glumicu. Odlazila sam na probe i kad nisam bila u podeli, učila sam od najboljih.
Opšte je mesto da život piše romane, njegovi tokovi i obrti imaju sve literarne motive i ponekad su jači su od svakog romana. Dogodilo se da se Branka zaljubila, napustila pozorište i udala se, ali, majci njenog supruga nije odgovaralo da ima snahu glumicu i taj brak je trajao samo tri meseca.
- Za mene je to bio krah, ali nisam poklekla. Teja Tadić me je primio nazad u pozorište, svi su se trudili i pomagali mi da prebrodim taj period. Na repertoaru je bio “Hajduk Stanko“, ja sam igrala Jelicu, pored imena kao što je Dobrica Milutinović, Blaženka Katalinić, Mira Todorović... Ima jedna scena u trećem činu kada otac otera Jelicu od kuće, ja sama na sceni, opraštam se od svog kreveta, uzmem ono malo stvari da ponesem, suze liju (liju i dok se seća) i kažem: “Kud ću sada?“. Tišina. I odjednom se iz publike čuje: “Dođi kod mene“.
Spušta se zavesa, ja plačem i smejem se u isto vreme. Ogroman aplauz....
Najnoviji broj
18. april 2024.
