MILICA BOŽANIĆ, STUDENT POLITEHNIČKE ŠKOLE U PARIZU
Nauka kao opredeljenje
Đak generacije šabačke “Natine” škole, trofejni učenik beogradske Matematičke gimnazije, danas student Politehničke škole u Palezou, kod Pariza. Dokaz da su vera u znanje, posvećenost i vredan rad delovi jednačine čiji je konačan zbir dosezanje svakog životnog cilja
Da je bavljenje naukom njen put Milica Božanić je rano shvatila: u trećem razredu osnovne škole. Sreća prouzrokovana rešenjem problemskog zadatka iz matematike nije je napustila ni danas kao studenta prve godine Politehničke škole u Palezou, kod Pariza, dok je u međuvremenu, starijim razredima osmoljetke, otkrila da je fizika polje na kojem želi profesionalno da se ostvari. Matematičku gimnaziju u Beogradu je upisala, jer joj je, kako kaže, otvarala vrata širokom spektru informacija. Za praktična znanja neprocenjivim se pokazao boravak u istraživačkim laboratorijama Petnice, dok je želja za studiranjem u inostranstvu bila konstantna, samo se postavljalo pitanje odabira fakulteta.
“Problemi” izazov
od ranih dana
Najveći broj devojčica svoje detinjstvo pamti po omiljenim lutkama. Posebne među njima po drugačijim igrama. Milici je u ranom uzrastu “kockica” bila sinonim za zabavu, kasnije su njeno mesto zauzele pazle, dok je rešavanje matematičkih zadatka bio samo logični sled u nizu koji je nakon uzbuđenja rešavanja “problemskog” zadatka na takmičarskom testu postao konstanta u njenom životu.
-Bila sam dobar đak. Imala sam odlične ocene iz svih predmeta, a onda se izdvojila matematika. U trećem razredu sam rešila najteži zadatak na takmičenju, bila sam jako ponosna na sebe... videla sam da to mogu- objašnjava Milica početak ljubavi prema nauci.
Širok spektar znanja u Matematičkoj gimnaziji
Nakon uspeha na takmičenju krenula je u školicu matematike, dok je fizika u fokus ušla nekoliko godina kasnije. U školu fizike Foton je išla pet godina, i kako navodi upravo je tu naučila da ceni svoje znanje, uspostavlja prioriteta i usvoji način mišljenja mladog naučnika.
Kombinacija dve omiljene nauke opredelila je odabir srednje škole.
-Moje glavno polje interesovanja je fizika, ali Matematička gimnazija je, po svemu onome što sam znala o njoj, bila najbolja instutucija u Srbiji za sticanje znanja iz te oblasti. Sa druge strane, velike prednosti ova škola je pružala i prilikom upisa fakulteta u inostranstvu, tako da sam veliki deo vremena u osnovnoj posvetila spremanju za upis u ovu instituciju, i u tome sam i uspela- kaže Milica Božanić, koja se po prijemu u srednju školu susrela sa novim životim okolnostima, odnosno preseljenje u Beograd uslovilo je odvajanje od porodice i internatski život.
Sada kada se osvrne na taj period, izgleda joj kao da je sve to bilo priprema za ono što je kasnije čekalo, odlazak van granica Srbije.
-Tada sam se odvojila od roditelja, ali sam svaki vikend provodila kod kuće. Živela sam u domu, imali smo zajedničko kupatilo. Ovde su uslovi smeštaja mnogo bolji. Sama sam u sobi, imam svoje kupatilo, ali sa druge strane, poslednji put sam kod kuće bila pre četiri meseca- priča sa dozom sete u glasu mlada naučnica.
Petnica kao
neprevaziđeno iskustvo
Tokom srednjoškolskih godina kao značajno iskustvo u građenju ličnog, naučnog identiteta navodi boravak u Petnici. Tvrdi da su tri godine provedene pod okriljem ove Istraživačke stanice najviše pomogle u praktičnoj primeni dotadašnjeg teorijskog rada. Na taj period gleda kao na svojevrsnu demonstraciju realnog života jednog naučnika.
-Mi smo u školi sedeli i rešavali zadatke, a Petnica je bila praksa. Tu sam stekla laboratorijsko iskustvo, a da bi mogli uopšte da radimo u laboratorijama morali smo da unapredimo i naša teorijska znanja, tako da smo imali i neka predavanja unapred u odnosu na školu. Prva godina u Petnici je bila posvećena obuci kako se koristi istraživačka laboratorija. Sledeće dve sam pisala naučne radove. Sve to je bilo od neprocenjive koristi za sadašnji rad u laboratoriji, pisanje izveštaja, ali i prihvatanja engleskog jezika kao neminovnosti, kao svetskog jezika nauke, jer su nas sve to vreme koje smo u Petnici provodili potsticali da čitamo naučne radove na engleskom- ističe Milica, koja je u Petnici naučna istraživanja uvek radila sa drugaricom, iako je u opciji bio i individualni rad, a koliko je podrška drugara značajna u njenom životu govori i podatak da joj u Francuskoj, trenutno, pored porodice najviše nedostaju prijatelji iz Srbije. Na trećem mestu je hrana.
Francuska kao poslednja destinacija
Kao što smo već u nekoliko navrata naveli, studiranje u inostranstvu je oduvek bio cilj, samo je destinacija bila nepoznata. Upoznati sa profesionalnom sudbinom bivših učenika Matematičke gimnazije znaju da oni nemaju problem prilikom upisa u prestižne svetske škole. Najpopularnije među njima su čuveni Kembridž i Oksford, ali Milica je i u ovom slučaju pokazala svoju osobenost i potrebu da proba nešto novo. Odabrala je Politehničku školu u Parizu, smer tek osnovan. Ustanovu od ugleda, za koju se, na žalost, među našim školarcima malo zna.
-Škola ima jako dobru reputaciju, ali je kod nas malo poznata. Moj smer je skoro ustanovljen i prva godina je osmišljena kao kombinacija predavanja iz fizike, matematike, ekonomije i programiranja. Nakon nje se opredeljujem za užu oblast, nisam još 100 odsto sigurna šta će to biti, ali naslućujem da je to fizika- kaže Milica, koja tvrdi da joj učenje ne oduzma svo vreme tokom dana, te da je kampus odlično mesto gde možete da zadovoljite sva svoja interesovanja.
-Imamo vremena za mnoge druge aktivnosti. Izmeđuostalog, prilikom odabira fakulteta, ovo mesto je kod mene, imalo prednost jer podrazumeva pod obaveznim i bavljenje nekom sportskom aktivnošću jednom nedeljno, potom imamo časove engleskog, francuskog. Dakle, iako je većina nas iz celog sveta došlo ovde zarad nauke, otvorene su nam mogućnosti da i u drugim segmentima širimo sv oja znanja. U okviru kampusa ima preko 100 različitih tematskih studentskih klubova, dovoljno da zadovolji interesovanja i najprobirljivijih- navodi Božanićeva, koja kaže da se narednih pet godina, koliko joj treba da odradi i master u Srbiju neće vraćati, dok za planove za neku dalju budućnost kaže da ima još vremena.
Najvažnije nagrade
Milica Božanić je tokom školovanja osvajala brojne nagrade na državnim takimičenjima iz fizike, dok kao najveće i najznačajnije priznanje navodi bronzanu medalju sa Međunarodne juniorske olimpijade 2014. godine.
Rukomet velika ljubav
Rukomet, koji je u Šapcu trenirala bio je i ostao velika ljubav. Međutim, obaveze koje donosi put mladog naučnika su je u jednom trenutku stavile pred težak izbor, gde je prevagu odnela nauka. Kaže da se zbog toga nikada nije pokajala, ali da ljubav prema sportu i dalje tinja u njoj.
-Kada su počele intenzivne pripreme za takmičenje iz fizike morala sam da napravim izbor, ne bih li sto odsto bila posvećena onome što radim. Izabrala sam nauku, ali sam svaki vikend i vreme sa porodicom provodila gledajući sportske mečeve na TV, ili sam sa tatom i bratom odlazila na utakmice Metaloplastike i VK Šabac. Dakle, sport i dalje igra značajnu ulogu u mom životu, i drago mi je što na fakultetu imam prilike da probam nešto novo poput penjanja na veštačku stenu- kaže Milica.
Promocija francuske škole u Šabačkoj gimnaziji
Kako bi što većem broju budućih studenata približila prednosti svog fakulteta, Milica Božanić će u četvrtak, 27.12, u Šabačkoj gimnaziji održati promotivno predavanje posvećeno Politehničkoj školi u Palezou.
“Problemi” izazov
od ranih dana
Najveći broj devojčica svoje detinjstvo pamti po omiljenim lutkama. Posebne među njima po drugačijim igrama. Milici je u ranom uzrastu “kockica” bila sinonim za zabavu, kasnije su njeno mesto zauzele pazle, dok je rešavanje matematičkih zadatka bio samo logični sled u nizu koji je nakon uzbuđenja rešavanja “problemskog” zadatka na takmičarskom testu postao konstanta u njenom životu.
-Bila sam dobar đak. Imala sam odlične ocene iz svih predmeta, a onda se izdvojila matematika. U trećem razredu sam rešila najteži zadatak na takmičenju, bila sam jako ponosna na sebe... videla sam da to mogu- objašnjava Milica početak ljubavi prema nauci.
Širok spektar znanja u Matematičkoj gimnaziji
Nakon uspeha na takmičenju krenula je u školicu matematike, dok je fizika u fokus ušla nekoliko godina kasnije. U školu fizike Foton je išla pet godina, i kako navodi upravo je tu naučila da ceni svoje znanje, uspostavlja prioriteta i usvoji način mišljenja mladog naučnika.
Kombinacija dve omiljene nauke opredelila je odabir srednje škole.
-Moje glavno polje interesovanja je fizika, ali Matematička gimnazija je, po svemu onome što sam znala o njoj, bila najbolja instutucija u Srbiji za sticanje znanja iz te oblasti. Sa druge strane, velike prednosti ova škola je pružala i prilikom upisa fakulteta u inostranstvu, tako da sam veliki deo vremena u osnovnoj posvetila spremanju za upis u ovu instituciju, i u tome sam i uspela- kaže Milica Božanić, koja se po prijemu u srednju školu susrela sa novim životim okolnostima, odnosno preseljenje u Beograd uslovilo je odvajanje od porodice i internatski život.
Sada kada se osvrne na taj period, izgleda joj kao da je sve to bilo priprema za ono što je kasnije čekalo, odlazak van granica Srbije.
-Tada sam se odvojila od roditelja, ali sam svaki vikend provodila kod kuće. Živela sam u domu, imali smo zajedničko kupatilo. Ovde su uslovi smeštaja mnogo bolji. Sama sam u sobi, imam svoje kupatilo, ali sa druge strane, poslednji put sam kod kuće bila pre četiri meseca- priča sa dozom sete u glasu mlada naučnica.
Petnica kao
neprevaziđeno iskustvo
Tokom srednjoškolskih godina kao značajno iskustvo u građenju ličnog, naučnog identiteta navodi boravak u Petnici. Tvrdi da su tri godine provedene pod okriljem ove Istraživačke stanice najviše pomogle u praktičnoj primeni dotadašnjeg teorijskog rada. Na taj period gleda kao na svojevrsnu demonstraciju realnog života jednog naučnika.
-Mi smo u školi sedeli i rešavali zadatke, a Petnica je bila praksa. Tu sam stekla laboratorijsko iskustvo, a da bi mogli uopšte da radimo u laboratorijama morali smo da unapredimo i naša teorijska znanja, tako da smo imali i neka predavanja unapred u odnosu na školu. Prva godina u Petnici je bila posvećena obuci kako se koristi istraživačka laboratorija. Sledeće dve sam pisala naučne radove. Sve to je bilo od neprocenjive koristi za sadašnji rad u laboratoriji, pisanje izveštaja, ali i prihvatanja engleskog jezika kao neminovnosti, kao svetskog jezika nauke, jer su nas sve to vreme koje smo u Petnici provodili potsticali da čitamo naučne radove na engleskom- ističe Milica, koja je u Petnici naučna istraživanja uvek radila sa drugaricom, iako je u opciji bio i individualni rad, a koliko je podrška drugara značajna u njenom životu govori i podatak da joj u Francuskoj, trenutno, pored porodice najviše nedostaju prijatelji iz Srbije. Na trećem mestu je hrana.
Francuska kao poslednja destinacija
Kao što smo već u nekoliko navrata naveli, studiranje u inostranstvu je oduvek bio cilj, samo je destinacija bila nepoznata. Upoznati sa profesionalnom sudbinom bivših učenika Matematičke gimnazije znaju da oni nemaju problem prilikom upisa u prestižne svetske škole. Najpopularnije među njima su čuveni Kembridž i Oksford, ali Milica je i u ovom slučaju pokazala svoju osobenost i potrebu da proba nešto novo. Odabrala je Politehničku školu u Parizu, smer tek osnovan. Ustanovu od ugleda, za koju se, na žalost, među našim školarcima malo zna.
-Škola ima jako dobru reputaciju, ali je kod nas malo poznata. Moj smer je skoro ustanovljen i prva godina je osmišljena kao kombinacija predavanja iz fizike, matematike, ekonomije i programiranja. Nakon nje se opredeljujem za užu oblast, nisam još 100 odsto sigurna šta će to biti, ali naslućujem da je to fizika- kaže Milica, koja tvrdi da joj učenje ne oduzma svo vreme tokom dana, te da je kampus odlično mesto gde možete da zadovoljite sva svoja interesovanja.
-Imamo vremena za mnoge druge aktivnosti. Izmeđuostalog, prilikom odabira fakulteta, ovo mesto je kod mene, imalo prednost jer podrazumeva pod obaveznim i bavljenje nekom sportskom aktivnošću jednom nedeljno, potom imamo časove engleskog, francuskog. Dakle, iako je većina nas iz celog sveta došlo ovde zarad nauke, otvorene su nam mogućnosti da i u drugim segmentima širimo sv oja znanja. U okviru kampusa ima preko 100 različitih tematskih studentskih klubova, dovoljno da zadovolji interesovanja i najprobirljivijih- navodi Božanićeva, koja kaže da se narednih pet godina, koliko joj treba da odradi i master u Srbiju neće vraćati, dok za planove za neku dalju budućnost kaže da ima još vremena.
Milica Božanić je tokom školovanja osvajala brojne nagrade na državnim takimičenjima iz fizike, dok kao najveće i najznačajnije priznanje navodi bronzanu medalju sa Međunarodne juniorske olimpijade 2014. godine.
Rukomet, koji je u Šapcu trenirala bio je i ostao velika ljubav. Međutim, obaveze koje donosi put mladog naučnika su je u jednom trenutku stavile pred težak izbor, gde je prevagu odnela nauka. Kaže da se zbog toga nikada nije pokajala, ali da ljubav prema sportu i dalje tinja u njoj.
-Kada su počele intenzivne pripreme za takmičenje iz fizike morala sam da napravim izbor, ne bih li sto odsto bila posvećena onome što radim. Izabrala sam nauku, ali sam svaki vikend i vreme sa porodicom provodila gledajući sportske mečeve na TV, ili sam sa tatom i bratom odlazila na utakmice Metaloplastike i VK Šabac. Dakle, sport i dalje igra značajnu ulogu u mom životu, i drago mi je što na fakultetu imam prilike da probam nešto novo poput penjanja na veštačku stenu- kaže Milica.
Kako bi što većem broju budućih studenata približila prednosti svog fakulteta, Milica Božanić će u četvrtak, 27.12, u Šabačkoj gimnaziji održati promotivno predavanje posvećeno Politehničkoj školi u Palezou.
T.Trifković
Najnoviji broj
25. april 2024.
